Nebojša Romčević i Sergej Trifunović Foto: Ivan Dinić/Nova S, Vesna Lalić/Nova.rs

Da vam otkrijem tajnu. Ja sam najzaslužniji što je ova knjiga izašla, jer sam se bar tri puta suzdržao da ga ne ubijem na licu mesta, našalio se dramaturg Nebojša Romčević na promociji knjige "Stovarište" Sergeja Trifunovića.

Književni prvenac popularnog glumca koji je objavila „Geopoetika“ svečano je predstavljen u Dorćol platz-u. U dobrom raspoloženju, o autoru i njegovom delu govorili su i glumica Milica Mihajlović, književnik Svetislav Basara, i Jasna Novakov Sibinović, direktorka ove izdavačke kuće, a domaćin je bio pisac Dejan Tiago Stanković.

Sergej Trifunović Promocija knjige Stovarište Sergej Trifunović Dorćol Plac Dorćol Platz
Sergej Trifunović Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Dramski pisac Nebojša Romčević, koji je Trifunoviću bio profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, otkrio je neke situacije kada se uzdržao da ne presudi svom studentu.

– Prvi put kada sam bio predavač razmišljao sam o pravnoj nauci, odnosno koliko će me koštati ako ga „ubijem“ nasred časa. Drugi put je bilo kada sam bio direktor Drame Narodnog pozorišta i bio sam prinuđen da odem u Atelje 212, gde je igrao u komadu „Ljubinko i Desanka“ Ace Popovića, da ga „ubijem“ zato što ne dolazi na probe u Narodnom. I stižem u Atelje, kad Milica Mihajlović i cela ekipa predstave stoje ispred u panici i pitaju me: „Jesi li video negde Sergeja, publika već ulazi“. Izlazim odatle i nakon nekog vremena vidim ga da sedi sa nekom devojčicom, a on mi kaže: „Dobro veče profesore“. I ja mu odgovorim: „Izgleda da treba da čekam na red da te ‘ubijem’.“

O knjizi „Stovarište“ Nebojša Romčević je s osmehom rekao:

– Ako pomislite da jednu noć provedete uz loš, težak alkohol, sa jednim psihopatom, pesnikom, pankerom, sa beskućnikom koji slika murale, sa filozofom, sa jednim nepodnošljivim detetom, dakle sa svima njima pijete jednu noć i ujutru se probudite, to što je ostalo, e to je utisak ove knjige. To je taj teški mamurluk. Ne razumem se u književne žanrove, pretpostavljam da bi ovo bilo nešto između toka svesti smešteno u autobiografski kontekst. Ono što je zastrašujuće jeste što je ovaj romana paradigma normalnosti. Zamislite kada jedan roman toka svesti prolazi kroz ličnu mitologiju, kao što je Sergejeva, sa njegovim ličnim sistemom vrednosti, osetite blagu jezu kada se poklope te dve stvari i pitate se da li je mogće da mislim isto kao Sergej, da li treba nekom da se opravdam, da li je prekasno za sve… – pričao je nadahnuto Romčević, a publika ga je prekinula burnim aplauzom i smehom.

– Ja stalno govorim da sam normalan – dobacio je Sergej, a profesor je odgovorio:

– Ne, nego smo mi poludeli, a ti si ostao gde si bio.

Anica Dobra Promocija knjige Stovarište Sergej Trifunović Dorćol Plac Dorćol Platz
Anica Dobra Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Ako se vratimo u starozavetna vremena i zamišljamo sve predznake kraja sveta kada Jevreji traže da ih puste iz Egipta, ovo je posle skakavaca, to što je Sergej objavio knjigu, poslednji je znak sedmog pečata i kraja sveta, nastavio je Romčević.

– Dakle, iz ovoga se više nema gde ići. Bila je jedna sekvenca iz „Simpsona“ kada mali Bart hoće oca da izludi i uzme flašu piva i mućka satima i danima. Pomislio sam da je Sergejeva knjiga posledica tog mućkanja nečeg pod pritiskom 30 godina i onda se to otvorilo u „Stovarište“. Lepo je da se čovek kroz njegov život podseti sopstvenog života i, za divnu razliku, ova knjiga nema melanholično patetični pogled na unatrag, kao više nikad tako nešto. I mislim da Sergej o kategorijama prošlosti i budućnosti vrlo malo troši vreme, već postoji samo sadašnjost. Smatram da je on niz trenutaka koji su se sami pretvorili u jako lepu priču sa povremenim potresnim, i što kaže Basara sa povremenim trtnjavama kada krene malo da se referiše na istoriju književnosti, slikarstva, ono kada kao nisam samo glumac nego sam i intelektualac, to su meni bili najdirljivi trenuci.

Na kraju izlaganja, Nebojša Romčević je otkrio da su mu iz Geopoetike rekli da je prva Sergejeva posveta bila posveta samom sebi u kojoj je napisao: „Svom dragom Sergeju se zahvaljujem na …“,

– Tako da je Sergej psihički umro i dospeo u egocentrični raj – zaključio je Romčević, na čije reči se i Trifunović slatko smejao.

„Stovarište“ je autobiografska proza Sergeja Trifunovića ispresecana pesmama i ilustrovana crtežima dece. Nakon beogradske promocije sinoć je predstavljena publici u Puli.

Bonus video: Sergej Trifunović – promocija knjige „Stovarište“

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar