Nisam primetio da je bilo koji političar u Srbiji pričao o krizi u muzičkoj industriji. Nažalost, u Srbiji ne postoji svest koliko se ljudi bavi ovom industrijom i koliko ona doprinosi budžetu države, kaže za Nova.rs Zoran Vulović, direktor produkcijske kuće "Long Play" i organizator "Arsenal festa".
Nekada klavijaturista sastava „U škripcu“ Zoran Vulović je već godinama na čelu jedne od najuglednijih promoterskih i koncertnih agencija – „Long Play“. Ova kuća ujedno je i organizator „Arsenal festa“ i jedna je od potpisnica nove inicijative „Spasimo muziku“ kojom se apeluje na državu da muzička industrija ne sme biti zaobiđena u novom paketu pomoći privredi. U inicijativi, koji su potpisali najveći srpski festivali, koncertni organizatori, muzički radnici, navodi se da bez pomoći ovom delu privrede, koji ne zarađuje već godinu dana, možda preti i gašenje.
I dok Zoran Vulović kaže za Nova.rs da konačno očekuje pomoć države, ujedno i podseća:
– Očekivali smo reakciju države i pre deset meseci. Nažalost, postoji velika stigmatizacija ljudi koji se bave muzikom u našoj zemlji. Ignorisanje problema neće ga rešiti, a činjenica je da desetine hiljada ljudi koji žive od muzike već deset meseci nemaju prihode i nikakvu pomoć države. Pred nama je nova sezona i ovo je poslednji trenutak da se nešto uradi, da nam se omogući da radimo i da se ubrzanim merama finansijske pomoći bar delimično oporavi muzički sektor. Neki sektori su tokom krize dobili pomoć jednom, neki više puta, dok je muzička i event industrija ostala u senci davanja finansijskih sredstava – priča Vulović.
I osnivač „Lovefesta“ Marko Vukomanović očekuje da će konačno naići na razumevanje države i podseća da su prošle godine imali sastanak sa premijerkom Anom Brnabić:
– Postojala je volja da se ovoj industriji pomogne, jer smo svi svesni da je upravo ona najveća žrtva koronavirusa. Svakako država ne treba da dozvoli da nešto što se decenijama stvaralo nestane za samo godinu dana – priča za naš sajt Vukomanović.
Posle gotovo godinu dana blokade kada su koncerti u pitanju Kombank dvorana je za ovaj mesec najavila održavanje dva nastupa, ali bez posebnog paketa pomoći države opstanak muzičke industrije je nezamisliv, ocenjuje za naš sajt Miloš Stojanović, direktor produkcije ove dvorane i dodaje:
– Kako se radi o industriji koja je prva prestala i poslednja će početi sa radom, dodatna podrška je neophodna. Očekujemo da država prepozna značaj i uticaj koji muzička industrija ima kao i ugroženost muzičkih radnika i omogući dodatnu podršku u vidu direktnih davanja, poreskih oslobođenja ili subvencija kakva već postoje u drugde – naglašava Stojanović.
U inicijativi se zahteva da Srbija sledi primer mnogih evropskih zemalja koje su do sada pomogle značajnim sredstvima svoju manifestacionu i muzičku industriju. Razloge izostanka te pomoći do sad, Stojanović objašnjava time da mnogi poistovećuju muzičku industriju sa velikim izvođačima koji su finansijski stabilni:
– Zato se prividno stvara utisak da se radi o industriji koju ne bi trebalo podržati, ali ne zaboravimo da su oni samo jedan manji deo ukupne populacije muzičkih radnika koji su sada na ivici egzistencije. Mnogi muzičari, izvođači, tonci, tehničari, menadžeri i drugi radnici u muzičkoj industriji ostali su bez posla i primanja zbog pandemije. Iskreno verujemo da će država muzičku, uz ostale industrije koje su takođe stopirale svoje aktivnosti, staviti u red prioriteta.
Izdavajanja za kulturu, kako naglašava Zoran Vulović, u srpskom budžetu su i inače manja od skromnih, pa onda i ne čudi to što pomoći muzičkoj industriji nije ni bilo:
– A ako je i bude možda će za većinu stići prekasno. Zapadne zemlje pomogle su svojim muzičkim industrijama praktično na početku krize ali još značajnije je da su se njihova strukovna udruženja odmah organizovala, što se kod nas nažalost nije desilo. Nisam primetio da je bilo koji političar u Srbiji pričao o krizi u muzičkoj industriji. Možda to i nije njihov posao ali smo zato mesecima slušali o stanju u nekim drugim industrijama. Mislim da smo zbunjeni i nespremni dočekali krizu i da je izostao zajednički front svih muzičara, rental kompanija, promotera, agenata, festivala i svih onih koji učestvuju u organizaciji događaja. Nažalost, u Srbiji ne postoji svest koliko se ljudi bavi ovom industrijom i koliko se doprinosi budžetu države – smatra direktor kuće „Long Play“.
Izostanak pomoći do sada osnivač „Lovefesta“ tumači time da je za državu očigledno „bilo važnijih stvari“.
– Ali, očekujemo da jedna od prvih tema budemo upravo mi, jer smo jedini bili sa strane svih ovih meseci. Takođe sa dolaskom vakcine dolazi konačno svi vidimo svetlo na kraju tunela. Bez pomoći, kojoj se nadamo, neminovno preti gašenje. Iza nas su veliki gubici iz 2020. godine, koje ćemo u godinama pred nama sanirati, i zato je ovoj grani sada više nego ikada potrebna podrška – poručuje Vukomanović.
Iako Vulović misli da do gašenja muzičke industrije neće doći ponovo ukazuje da je koncertna i manifestaciona industrija u najtežoj situaciji ikad i bez ikakve pomoći.
– Veliki broj ljudi zauvek će ostati bez posla ili će zauvek promeniti profesiju. Industrija će se sigurno oporaviti, samo je pitanje kada, kao što je pitanje ko će i koliko moći da izdrži, odnosno ko će preživeti. Tokom ovih meseci zauvek su nas napustili dragi prijatelji, saradnici, menadžeri, muzičari, ton majstori, mnogo važnih ljudi iz muzike je preminulo od korone. Krajem 2020. preminuo je Mikica Zdravković, jedan od osnivača „Arsenal festa“ i dugogodišnji prijatelj i saradnik „Long play-a“ – podseća naš sagovornik.
Ova kuća, „Long Play“ godišnje organizuje između 80 i 100 događaja, dok su 2020. završili sa „fantastičnih“ sedam koncerata.
– Kada nemate prihode, a imate obaveze koje izmirujete prema državi deset meseci, situacija je potpuno jasna. Ponosan sam što nije bilo otpuštanja ni u „Long Play-u“, a ni u „Arsenal festu“. Iza nas je najteža poslovna ali i emotivna godina.
Najveći uspeh „Lovefesta“, koji nije održan 2020, jeste taj što su uspeli da ostvare minimalan povrat ulaznica, ocenuje Vukomanović:
– Iako je iznosio 1.4 procenata, to ipak pokazuje veru posetilaca i direktnu podršku koju su nam ukazali. Svakako to neće sanirati naše gubitke, ali će nam biti vetar u leđa za naredne godine. Takođe, bitna stvar je da ljude nismo otpustili, čak možemo da se pohvalimo da smo imali i nova zaposlenja zahvaljujući brzoj transformaciji firme, koja je u proteklom periodu sve svoje resurse usmerila na nove potrebe i digitalnu sferu.
Kombank dvorana je celu prošlu godinu radila na nivou 30 odsto kapaciteta u poređenju sa 2019, zbog čega je finansijska situacija prilično negativna.
– Kao multifunkcionalan objekat Kombank dvorana je svoje poslovanje zasnovala na realizaciji i organizaciji kulturnih i zabavnih aktivnosti uključujući koncerate, kongrese i bioskopske projekcije, koje su trenutno jedini segment koji radi, ali sa kapacitetom daleko ispod neophodnog za finansiranje troškova. U sali od 1.400 mesta trenutno imamo dozvolu za realizaciju događaja do 500 osoba. Kako organizaciju događaja u punom kapacitetu očekujemo od jeseni, potrudićemo se da kroz realizaciju manjeg broja događaja „preživimo“ – naglašava Miloš Stojanović.
Bez obzira na sve naši sagovornici ističu da su okrenuti budućnosti i prave planove. U Kombank dvorani do kraja meseca biće održani koncerti grupe „Negativ“ (13. februara) i Ivana Bosiljčića dan kasnije, a očekuje se i konačno održavanje više puta odloženih nastupa Dejana Cukića, grupe „Ničim Izazvan“, Nena Belana i „Flumensa“, „Električnog orgazma“:
– Razmišljamo o početku koncertne sezone 2021. i ka 2022. godini. Imamo nove datume za odložene koncerte, zakazane neke nove interesantne programe. Mi se nadamo koncertnom i festivalskom letu 2021. godine, ali potrebna nam je velika pomoć i razumevanje države da bi se festivali i održali – priča Zoran Vulović.
A otkazivanje najvećih svetskih festivala „Glastonberi“ i „Koačela“ ne može da se reflektuje na Srbiju jer, kako kaže Vulović, situacija je neuporediva sa nama.
– To su festivali koji primaju stotine hiljada posetilaca i za očekivati je bilo da će u tom formatu teško uspeti da se organizuju. Trenutno vlada neizvesnost u celom svetu, ali razlika u odnosu na Srbiju jeste u tome što svi svetski festivali imaju direktnu pomoć i podršku od svojih država. U svetu je svima jasno koliki je značaj i doprinos manifestacionog turizma budžetima pojedinih država – ukazuje Vulović, a ni Vukomanović, posle otkazivanja „Glastonberija“ i „Koačele“, ne očekuje sličan scenario i u Srbiji.
– Iskreno verujemo da će „Lovefest“ ove godine biti jedan od retkih održanih u Evropi. Naša zemlje je trenutno lider u Evropi po broju vakcinisanih građana i mislim da time grabimo ka kolektivnom imunitetu. Svakako pripremamo festival i uskoro u prodaju puštamo ulaznice za 2021. godinu – kaže na kraju Marko Vukomanović, a i „Arsenal fest“ se, prema rečima organizatora, uveliko priprema:
– Dobili smo potvrde od stranih izvođača, kao što su „Placebo“, „Gogol Bordello“ ili Yngvie Malmsteen. Epidemiološka situacija u zemlji se popravlja, najavljuju se velike svetske turneje, ali realno polovinom marta ćemo imati potpuno jasnu situaciju. Napori koje ulažemo da bi se festival održao su stvarno veliki i nadamo se da ćemo u tome uspeti. To dugujemo publici ali i muzičarima i svim onim nevidljivim ljudima koji učestvuju u organizaciji festivala. Slogan „Arsenal festa“ za ovu godinu je „Snažno uz muziku“ i nadamo se da će muzike zaista biti ovoga leta u Srbiji – zaključak je Zorana Vulovića.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare