Ogromni finansijski gubici, rupe u budžetima, rezanje svih nepotrebnih troškova, uključujući i smanjenje radne snage – slika je sa kojom se suočava srpska festivalska industrija na kraju godine. I to godine u kojoj je zbog pandemije sve stalo, pa i festivali.
Nakon što je direktor Nišvila Ivan Blagojević izjavio za Nova.rs da su bili prinuđeni da otpuste ljude kako bi spasili manifestaciju, postavlja se pitanje šta je sa drugim srpskim festivalima.
I dok su Arsenal fest i Nišvil krajem leta održani u hibridnom izdanju, odnosno prvi samo onlajn, bez publike, a drugi delom onlajn i uz drastično smanjenje broja posetilaca, dve manifestacije su otkazane.
U pitanju su festivali koji svakog leta u Novi Sad, odnosno Vrnjačku Banju privuku na desetine hiljada posetilaca – Exit i Lovefest.
Oba festivala, kako za Nova.rs svedoče njihovi organizatori, suočila su se sa katastrofalnim posledicama, s obzirom da im je praktično ukinuto pravo na rad.
– Od svih privrednih grana, pandemija je najžešće pogodila manifestacionu privredu, jer je ona jedina koja je praktično postala zabranjena delatnost i u kojoj je ukinuto pravo na rad hiljadama ljudi u Srbiji i milionima širom sveta. Pad komercijalnih prihoda je gotovo apsolutnih 100 odsto. Gubici zbog neodržavanja festivala su izuzetno veliki, pogotovo imajući u vidu da smo od prethodnog septembra, od kada kreće intenzivna priprema festivala za narednu godinu, mi gotovo osam meseci do izbijanja vanrednog stanja redovno plaćali troškove festivala koji nije održan. Takođe, snažno smo se oduprli pritiscima da sprovodimo masovna otpuštanja kao većina drugih organizacija u muzičkoj industriji, što je posledično samo povećalo gubitke – priča za naš sajt Sanjin Đukić, PR direktor festivala Exit.
Gotovo istovetan scenario je nešto sa čime se suočio i festival u Vrnjačkoj Banji:
– Kraj 2020. godine dočekujemo sa velikim finansijskim gubicima i nadom da će se nešto promeniti na bolje tokom predstojeće godine. Sledeću godinu dočekujemo potpuno spremni i kada je reč o festivalskom programu i o muzičkim događajima u Beogradu i nadamo se da će većina projekata u narednoj godini zaživeti već od marta u nešto izmenjenom formatu – kaže za Nova.rs Zlatana Pavlović, direktor Lovefesta.
Maltene bezizlazna finansijska situacija zbog koje se, primera radi Nišvil, odlučio na drastično smanjenje troškova, koje podrazumeva i otpuštanje zaposlenih ili spoljnih saradnika „preslikana“ je i kada su u pitanju Exit i Lovefest.
– Naši fiksni troškovi sa gotovo 100 ljudi koje angažujemo na godišnjem nivou, poslovnim kancelarijama širom regiona, magacinima i drugim izdacima, izuzetno su veliki, čak i u godini kada se festival ne dešava u punom obimu. Pojedini su se pitali šta će nama 100 ljudi, a zaboravlja se da je, ne računajući IT sektor, Exit vodeći izvoznik kreativnih industrija Srbije sa sedam velikih festivala i desetinama drugih projekata u više od 10 evropskih država – ističe Đukić i podseća da je većina organizacija u svetskoj muzičkoj industriji ove godine sprovela masovna otpuštanja.
– To je bilo između 70 i 90 odsto radne snage. Međutim, mi se borimo svim silama da do toga ne dođe, jer Exit nije potrošački brend poput nekog gaziranog pića. Exit čine ljudi od kojih su mnogi tu više od deset godina, a nemali broj i od njegovog osnivanja. Do sada smo uspeli da broj ljudi ne smanjimo više od deset odsto i nadamo se da će na tome i ostati – kaže naš sagovornik.
Lovefest kao organizacija, prema rečima Pavlovićeve, do sada nije otpustio nijednog zaposlenog:
– Trudili smo se da na sve načine naše usluge i ekspertizu preusmeravamo na nove potrebe i u digitalnu sferu. Svakako, to nije sačuvalo veliki broj naših eksternih saradnika, koji su zbog odlaganja festivala ostali bez sigurnih prihoda koje već deceniju i po imaju od Lovefesta – priča naša sagovornica.
Upravo zbog finansijskih poteškoća prošlog meseca je bilo najava da će se Exit „preseliti“ iz Srbije, no uprkos ponudama iz okolnih zemalja odlučeno je da festival ostaje u gradu čiji je postao simbol, a Đukić otkriva šta je presudilo:
– Novi Sad je naš grad i mi sve vreme smo želeli da ostanemo ovde i da razvijamo festival. U tom trenutku zaista nisu sve stvari zavisile od nas i mi smo bili prinuđeni da biramo između bankrota i prihvatanja ponuda drugih država, odnosno selidbe na neko od bogatijih tržišta. U međuvremenu smo imali sastanak sa gradonačelnikom Novog Sada, koji je razumeo izuzetno tešku situaciju u kojoj se našao, ne samo Exit, nego celukupna muzička i manifestaciona privreda u Srbiji i svetu. Obećao nam je da grad neće dozvoliti da nestane festival koji je jedan od najprepoznatljivijih brendova Novog Sada i koji lokalnoj turističkoj privredi treba da donese više od 200 miliona evra prihoda do 2030. godine. Takođe, najavljena je podrška i svim drugim gradskim manifestacijama, što je nažalost relativno izolovan slučaj u Srbiji, pa smo predložili gradskim čelnicima da se zauzmu da i drugi gradovi u zemlji podrže svoje manifestacije, kao što je to učinio Novi Sad, ali i skoro sve druge evropske zemlje.
Grupacija srpskih festivala, kako je podsetio direktor Nišvila, na dva sastanka u Vladi Srbije tokom proteklih meseci navodila je spisak raznih predloga – od bespovratne pomoći do otpisa poreza na doprinose. Ponuđen im je bio kredit Fonda za razvoj koji nisu uspeli da dobiju.
– Većina festivala nezadovoljna je time, bar naših pet, šest najznačajnijih u ovoj zemlji, jer nismo naišli na neku dobru volju da se pomogne da preguramo ovaj težak period – kazao je Blagojević za naš sajt.
Sa druge strane, organizatori novosadskog festivala mnogo puta su naglašavali da je srpska ekonomija do sada od Exita prihodovala 200 miliona evra. I sada ponavljaju da je festivalu je neophodna pomoć države.
– Podrška Exitu nije pomoć, već jedna od najboljih investicija koju naša zemlja ima, jer država na svaki uložen dinar u festival, dobije nazad investiciju od 15-20 dinara u domaću ekonomiju. Bez Exita državni budžet nije ništa uštedeo, već naprotiv, izgubio milione. A o vrednosti promocije zemlje da ne govorimo, koju strani stručnjaci stavljaju u kategoriju neprocenjivo. O ovom primeru javno-privatnog partnerstva osnivač festivala Dušan Kovačević je bio više puta pozvan da drži predavanje na „London School of Economics“, vodećem ekononskom fakultetu Evrope – ističe PR direktor Exita i još jednom naglašava:
– Bez državne podrške festival nažalost nije moguće organizovati, jer usled nedovoljne snage domaće ekonomije, cena ulaznica na domaćem tržištu za Exit je pet do osam puta manja nego za festivale slične veličine u Evropi. Slična situacija je i sa kapacitetima komercijalnih sponzora, pa tako vodeći britanski festival, zahvaljujući snazi tamošnje ekonomije, od komercijalnih sponzora za jednu godinu prihoduje više nego Exit za dvadeset godina- pojašnjava naš sagovornik.
Za Lovefest u prvom talasu koronavirusa pomoć države bila je, kako objašnjava Zlatana Pavlović, krucijalna u dva segmenta:
– Sa jedne strane bilo nam je važno da raspolažemo tačnim i pravovremenim informacijama u vezi sa mogućnostima održavanja festivala, dok je sa druge finansijska pomoć nužna. Informacija da festival, ipak, neće biti održan ove godine sa sobom je donela ogromne finansijske gubitke i rupu u budžetu, koju bez pomoći države nijedna organizacija našeg obima u Srbiji ne može sama da nadomesti. Zbog toga je pomoć države neophodna, jer je, konkretno u slučaju Lovefesta, to direktna injekcija ne samo za festivalsku industriju već i za turizam Srbije i Vrnjačke Banje, koja tokom festivalskih dana beleži rekordnu posećenost.
Iako je Nišvil pripremio plan za održavanje festivala narednog leta, i dalje je „neizvesno da li će ga biti“, naveo je Blagojević. Nameće se zato pitanje kakva sudbina čeka festivale u zemlji, ali i šire ukoliko se ne iznađe trajno rešenje i ako situacija sa koronavirusom potraje?
– Po ovom pitanju delimo optimizam sa našim kolegama iz industrije širom sveta, ali i nekim od vodećih svetskih država. Nedavno je ministar finansija Nemačke pozvao tamošnje organizatore koncerata i festivala da već sada počnu sa pripremama za njihovo održavanje idućeg leta, dok je britanski ministar zdravlja izjavio da možemo da očekujemo „leto na koje smo navikli“. I vodeća globalna koncertna korporacija „Live Nation“ takođe je najavila povratak masovnih koncerta i festivala u leto 2021. navodeći ohrabrujuće vesti na polju pronalaska vakcine i razvoju sve bržih i jeftinijih testova na virus, kao glavni razlog za optimizam. U slučaju da zabrane okupljanja potraju do 2022. može se desiti da Srbija i svet ostanu bez ove prevažne, ne samo ekonomske grane, već jedne od najvažnijih ljudskih aktivnosti, koja je jedna od onih koje čine život vrednim življenja – smatra Sanjin Đukić.
Slično misli i Pavlovićeva, koja jedino trajno rešenje vidi u ponovnom uspostavljanju normalnog funkcionisanja u društvu i učenju da živimo sa virusom, i normalizaciji rada svih industrija, pa i festivalske:
– U suprotnom festivali nemaju svetlu budućnost. Svaka direktna zabrana rada zbog pandemije traži direktnu finansijsku pomoć države, jer je to nužan uslov da bilo koja organizacija iz naše sfere nastavi sa radom i posle 2021. godine – zaključuje Zlatana Pavlović.
