Merijen Fejtful – mnogo više od grupi devojke

Kultura 31. jan. 202123:15
Podeli:
Foto:PA / PA Images / Profimedia

Merijen Fejtful jeste bila grupi devojka šezdesetih godina, a gledanjem na nju isključivo kroz takvu prizmu i prepričavanjem njenog burnog života nanosi joj se ogromna nepravda, jer se previđa pregršt njenih solidnih singlova i albuma, posebno izvrsni "Broken English". A ova ikona pop kulture, nakon što se izborila sa kovidom, za proleće najavljuje svoj 21. album "She Walks In Beauty", na kom govori stihove Bajrona, Kitsa, Šelija i druge romantičarske pesnike, a prate je Voren Elis, Nik Kejv i Brajan Ino.

„Zapravo, više sam ljubitelj Bitlsa. Ritam i bluz je u redu, ali to nikada ne bih mogla da pevam“, rekla je Merijen Fejtful za magazin „Fabulous“ 1964. godine, tada još tinejdžerka i novo ime na britanskoj muzičkoj sceni, na pitanje da li je fan Mika Džegera i Kita Ričardsa, autora pesme „As Tears Go By“, koja je bila njen prvi značajan hit. Malo pre toga, zadesila se na žurci Rolingstonsa i tu ju je „otkrio njihov menadžer“.

 

Devojka koja je do tada pevala po kafeima, ćerka majora britanske obaveštajne službe i profesorke italijanske književnosti, potomkinje austrougarske plemićke loze Saher-Mazoh (autor „Venere u krznu“ joj je pra-pra-ujak) sa singlom „As Tears Go By“ našla se u epicentru uzavrele londonske scene. Sa jedne strane Stonsi, sa druge Bitlsi, a u sredini nežna, plavokosa devojka, ljubiteljka folka kakav su tada pevali Bob Dilan, Džoan Baez i njihovi sledbenici i epigoni.

U sobi sa Dilanom

Kada je Dilan posetio London, iza plavih vrata njegove sobe u hotelu „Savoj“, uz sve te „hipstere, muljatore, pop zvezde, kelnere, folkere, menadžere, plavuše i bitnike“, našla se i Merijen Fejtful. U dokumentarcu „Don’t Look Back“ D. A. Penebekera (1965) ona sa Džoan Baez peva svoju „As Tears Go By“, a potom, dok Baezova peva, a Dilan kuca na pisaćoj mašini, Merijen Fejtful je kraj njega.

 

„Očigledno je Bob Dilan proveo dane i dane pišući pesmu za mene 1964. i mislim da se u tim krugovima mislilo da ću otići u krevet sa njim. Mislim, pretpostavljam da je to namera kada ste jako lepa devojka i odete u sobu velike zvezde, zar ne? Ali to tada nisam shvatala jer sam bila samo blesava tinejdžerka, a to je bilo malo previše“, piše Merijen Fejtful u svojoj autobiografiji (1994).

„Veoma sam želela da odem u krevet sa njim, ali sam bila trudna i pred brakom u to vreme. Rekla sam mu sve to i on je besno pocepao pesmu preda mnom. I dalje smo privrženi jedno drugom i još pričamo o toj noći. I uvek mu kažem: ‘Ali, Bobe, imala sam samo 17’, a on uvek kaže: ‘Da, ali ja sam imao samo 22!“, svedoči ona u knjizi.

Pesmu nikada nije videla. A za nju je najbolje, ali i najgore, tek dolazilo.

Bitlsi i Stonsi

Posle singlova „This Little Bird“, „Come and Stay With Me“, te 1965. usledio je i prvi album, nazvan njenim imenom, a iste godine rodila je sina iz kratkog braka sa umetnikom Džonom Danbarom. Napustila je ubrzo Danbara i otišla da živi sa Džegerom.

Merijen Fejtful 1967. godine na snimanju filma Foto:Keystone Pictures USA / Zuma Press / Profimedia

Sa druge strane, družila se sa Bitlsima. I njen glas čuje se na njihovoj „Yellow Submarine“. Pol Makartni imao je aferu sa dadiljom koju je angažovala Merijen Fejtful, a pričalo se da je i ona imala kraću aferu sa njim, što niko zvanično nije prizna(va)o. Dok je bila u vezi s Džegerom, završila i u krevetu sa Ričardsom, što su priznali svi.

– Najbolja noć u mom životu bila je ona koju sam provela sa Kitom Ričardsom. Ona se izdvaja čak i sada. Mislim da je bila tako divna i za pamćenje jer je to bila jedna noć. Bilo je to to. A i dalje smo odlični prijatelji – ispričala je Merijen Fejtful u jednom intervjuu pre nekoliko godina.

U to doba rokenrola, seks i droga, policija je u rano nedeljno jutro februara 1967. upala na žurku kod Ričardsa. U mirisu trave Džeger je uhvaćen i sa amfetaminima, Merijen Fejtful zatečena naga, ogrnuta u krznenu prostirku. Slike Mika i Merijen u javnosti sa žurki zamenile su slike ispred suda. Džeger je osuđen na tri meseca, a Ričards na godinu zatvora zbog „omogućavanja da se puši kanabis u njegovom domu“.

Nisu ih odležali, ali pesma „We Love You“, koju su Stonsi snimili te godine, počinje upravo zvukom zatvaranja rešetki. To je odgovor benda na podršku drugim muzičarima i fanovima. Lenon je tvrdio da je to eho poruke iz pesme Bitlsa „All You Need Is Love“, snimljene mesec ranije, mnogi da se odnosi upravo na Merijen Fejtful, a Džeger je samo rekao da je to „malo šale“. Šta god da je istina, Džeger ju je pevao, Ričards svirao gitaru, a prateće vokale pevali su Lenon i Makartni: „Volimo te, volimo te, i nadamo se da ćeš i ti voleti nas“…

Taj singl pratio je i film sa njom, Džegerom i Ričardsom kao Oskarom Vajldom, markizom od Kvinsberija i njegovim bratom lordom Alfredom Daglasom, Vajldovim ljubavnikom.

Na ulici

Stonsi su snimili „Their Satanic Majesties Request“ (1967), pa „Beggars Banquet“ (1968), Merijen je snimila „Love in a Mist“, a izmaglica kanabisa i „LSD u punču“ zamenjeni su kokainom, pa heroinom. Fejtful, percipirana u javnosti tada manje-više samo kao „Džegerova devojka“ značajno je uticala i na pesme Stonsa iz te faze. Ona je dala Džegeru knjigu „Majstor i Margarita“, odakle će se izroditi „Sympathy for the Devil“, uticala je na „Wild Horses“ i još neke pesme, a koautor je „Sister Morphine“ (tada nepotpisana). Posle tri godine, razišla se sa Džegerom. Đavo je došao po svoje, Stonsi su ponovo otišli u studio, a ona – na ulicu. Po ulicama Sohoa se doslovno smucala dve godine.

„Kada sam se razišla sa Mikom, odnela sam persijski tepih i neke Ozi Klark haljine i svoju Delis svilenu odeću. I to sam nosila dok sam se živela na ulici. Dve godine sam dane provodila tražeći zaborav, sedeći na zidu srušene zgrade u Sohou. Izgubila sam Mika, izgubila sam starateljstvo nad sinom, Nikolasom, izgubila sam sve što mi je bilo važno“, napisala je u svojoj knjizi „Sećanja, snovi i razmišljanja“ (2007).

I njen nežan glas, posle kome od šest dana izazvane drogama, po povratku sa ivice smrti zazvučao je dublje i promuklo, onako kako se čuje na „Rich Kid Blues“, snimljenom 1971. i objavljenom deceniju i po kasnije, kao i na svim drugim albumima od tada. Aleksandar Troki, pisac i kontroverzni mislilac ubedio ju je, piše ona, da se prijavi kao zavisnica, jer bi u suprotnom završila kao jedna od prostitutki u Sohou.

U lutanjima je snimila i (svoj prvi i jedini) kantri album „Dreamin’ My Dreams“ (1976), koji ju je vratio na top-liste (a naslovnu pesmu obrađivali su potom, između ostalih, i Emilu Haris i Cowboy Junkies). Tri godine kasnije snimila je svoj verovatno najznačajniji album.

„Broken English“

Pank i novi talas uveliko su bili u zamahu, Merijen Fejtful živi u skvotu, u vezi je sa Benom Brajerlijem iz benda Vibrators. Njen povratnički album „Broken English“ (1979) sasvim je drugačiji od svega što je radila pre toga: eklektični novotalasni album, sa dosta elektronike (stari drug Stiv Vinvud na klavijaturama), ali i primesama bluza, regea, plesne muzike, a ona svoje izvođenje pojedinih pesama smatra i „ranim oblikom repa“.

Na albumu, pored odlične naslovne pesme, izdanak duge loze aristokrata peva i Lenonovu „Working Class Hero“, njena verzija „The Ballad of Lucy Jordan“ vremenom je prerasla u „himnu razočarenih žena“, a završava se sa šest i po minuta dugom „Why’d Ya Do It“, pesmom o neverstvima, začinjenom upečatljivim gitarskim rifom, a pre svega snažnim glasom žene koja u isto vreme očajava i optužuje, kojoj je dosta svega.

 

To što se među posvetama nalazi i ime Ulrike Majhof nije sprečilo put albumu na vrhove top lista u Evropi i Americi. Štaviše, Merijen Fejtful za njega je osvojila i Gremi. Nikada kasnije nije ponovila takav uspeh. I ona sama smatra ga svojim remek-delom.

„Strange Weather“

„Broken English“ odveo je Merijen Fejtful preko Atlantika, u Njujork. Nova faza, novo okruženje i – stara navučenost. Boreći se sa zavisnošću snimila je i neku vrstu nastavka „Broken English“, album „Dangerous Acquaintances” (1981), ali znatno bleđeg. Sredinom te decenije, posle još jednog zagledanja u smrt, otišla je na odvikavanje. Po izlasku iz klinike, promenila se. Njen glas sada je našao mesto u džezom i bluzom inspirisanom albumu „Strange Weather“ (1987).

Autor naslovne pesme je Tom Vejts, na njemu klavir svira Doktor Džon, tu je i nova, znatno drugačija verzija „As Tears Go By“, nostalgična „Yesterdays“, Dilanova „I’ll Keep it With Mine“, pesme koje su pevali Besi Smit, Ledbeli i Bili Holidej… Autori su drugi, ali su glas i interpretacije iz kakve se čuju kilometri iskustva samo njen.

 

Devedesetih izlaze i prva od njene dve memoarske knjige „Merijen Fejtful: Autobiografija“ (1994) i ploča sa njenim najboljim snimcima iste godine. Zvučalo je to kao svođenje računa, ali je ona imala još šta da kaže. Objavila je nekoliko dobro prihvaćenih albuma, okrenula se brehtovskim pesmama, što ju je sredinom prve decenije novog veka spojilo sa Nikom Kejvom i Pi Džej Harvi i oni joj pišu pesme za mračni i važni album „Before the Poison“ (2005).

Krenula je 2007. na turneju sa „Pesmama nevinosti i iskustva“, naslovom pozajmljenim od Vilijama Blejka, ali je ta godina značajna za nju zbog uloge u filmu „Irina Palm“. Merijen Fejtful igrala je još od šezdesetih u pozorištu (u Čehovljeve „Tri sestre“ glumila je zajedno sa Glendom Džekson), a još od tog vremena pojavljivala se i na filmu (sa Alenom Delonom u „Devojci na motociklu“, 1967. godine, 1968. Ofeliju u „Hamletu“…).

Film „Irina Palm“

U ostvarenju Sema Gerbarskog je igrala Irinu Palm, ženu koja u očajničkom pokušaju da nađe novac za lečenje unuka nalazi posao u „Seksi svetu“ (vlasnika tog mesta igra Miki Manojlovlć), gde rukom zadovoljava razne paćenike i manijake. A taj opskurni prostor smešten je u londonski Soho. Za tu briljantno odigranu ulogu Merijen Fejtful našla se u konkurenciji za nagradu na Berlinalu. I verovatno bi je i osvojila da joj te godine rivalka nije bila Helen Miren sa „Kraljicom“.

„Nisam spremna na to da imam 70 godina i budem skroz švorc. Shvatila sam prošle godine da nisam obezbeđena i to moram da promenim. Znači, moram da promenim svoj odnos prema životu, što znači da moram da maknem u stranu 10 odsto svake svoje zrele godine. Želim da budem u poziciji da ne moram da radim. Trebalo je o tome da mislim mnogo ranije, ali nisam”, rekla je u jednom intervjuu negde pre nego što je objavila album „Easy Come, Easy Go“.

Sa godinama su je stizale i bolesti. Nakon serije operacija u poslednjih petnaestak godina, Merijen Fejtful proletos je hitno prevezena u bolnicu zbog koronavirusa. U sobi na intenzivnoj nezi provela je tri nedelje. Pre toga počelo je snimanje dokumentarnog filma zasnovanog na njenoj autobiografiji, a ona je počela da snima svoj 21. album. Trenutaka kada pala, ambulantnih kola, dolaska u bolnicu se, kaže, ne seća.

– Sve što znam je da sam bila na nekom veoma mračnom mestu. Pretpostavljam je to bila smrt – ispričala je pre nekoliko dana za „Gardijan“.

Merijen Fejtful 2016. Foto: FRANCOIS GUILLOT / AFP / Profimedia

Voren Elis, najbliži Kejvov saradnik i uzdanica Bad Seedsa, misli da je to što je preživela pravo čudo. On je sa Merijen Fejtful snimao i njen prethodni album „Negative Capability“ (2018), na kom, uz pesme o starenju i gubitku bliskih osoba govori i o svojoj decenijskoj prijateljici Aniti Palenberg, nekadašnjoj devojci Brajana Džonsa i potom ženi Kita Ričardsa preminuloj 2017. godine.

Sada zajedno snimaju i „She Walks in Beauty“. Merijen Fejtful je, ubrzo po izlasku iz bolnice, ponovo prionula na posao. Na albumu, nazvanom po pesmi lorda Bajrona, recituje i pesme drugih britanskih romantičara: Kitsovu „Odu slavuju“, Šelijevog „Ozimandiju“, Vordsvortov „Preludijum“… A muziku ispod njenog glasa i reči „podvlače“ Nik Kejv, Brajan Ino i francuski čelista Vensan Segal.

Te pesme privukle su je još kao devojčicu. „Bila sam bistro dete, lepo dete, i mislila sam da su sve one o meni“, kaže uz osmeh i dodaje da je odavno htela da ih snimi.

– Samo nisam znala kako i da li će ikada izdavačka kuća hteti to da je objavi; ko to uopšte želi da čuje. Čak i ja sam o tome razmišljala sa komercijalne strane, a to nikada nije bio moj način. Jednostavno to nisam mogla ni da zamislim. A onda konačno, zaista zbog Vorena i mog menadžera Fransoa, videla sam da to mogu da uradim i da – a ovo je užasno – ali su savršene za ono kroz šta prolazimo. To je najsavršenija stvar za ovaj trenutak u našim životima. Snimili smo to tokom izolacije, i mislila sam o tome dok sam to radila. Mislim da pružaju mnogo utehe i da su veoma lepe. Sad kad ih čitam, vidim večnost – one su kao reka ili planina, lepe su i utešne – kaže i dodaje kroz smeh: – I shvatila sam da nisu o meni.

Album „She Walks in Beauty“ očekuje se na proleće. Na govorkanja da bi to mogao da bude i njen poslednji album se, reklo bi se, Merijen Fejtful ne osvrće mnogo. Nju više ništa ne može da iznenadi. Još davno je rekla: “Znam zasigurno da su raj i pakao ovde, na zemlji”.

Komentari

Vaš komentar