Uživao sam dok sam stvarao ovaj komad i najviše sam koristio pokret, odnosno ekspresiju lica, govor, i sve me je podsećalo na igre iz detinstva. Nastalo je kao moj odgovor na prvi lock down kada sam dva meseca bio zatvoren u stanu, rekao je Lučijano Roso na današnjoj konferenciji za medije povodom svoje predstave „Apokalipsink“ koja je na programu Beogradskog festivala igre 3. aprila u Ateljeu 212.
Roso je umetnik iz Buenos Ajresa, a novinarima se danas obratio preko onlajn platforme Zoom iz Pariza. Direktorka BFI Aja Jung je podsetila da smo imali prilike da ga gledamo na festivalu 2020. godine u Beogradu i u Novom Sadu kada je nastupao sa komadom „Un Poyo Rojo“.
Lučijano Roso je multitalentovan umetnik – igrač, glumac, reditelj i koreograf, izučavao je balet i savremenu igru, afričke plesove, džez i hip hop, ali i učio uz brojne autoritete iz sveta glume i muzike. Usavršavao je svoj glas, kao i perkusije i bio je deo slavne perkusionističke grupe El Choque Urbano.
– Moja nova predstava „Apokalipsink“ nastala je prvo kao video rad i sanjao sam i nastojao da bude adaptiran za scenu. To se i dogodilo i igrao sam je prošlog leta u julu na festivalu u Avinjonu. Imao sam 20 nastupa u nizu i to dozvoljava umetniku da komad modelira i popravlja ga, kako bi se usavršio. Posle sam nastupao u Francuskoj i radujem se što sada stižem u Beograd – istakao je Roso.
Reč je o solo predstavi koja ima 10 scena koje teku bez prekida u kojoj oživljava 40 likova i isto toliko karaktera.
– To su pre svega ljudi, ali ima i nekih životnja, i poigravam se. ako je solo komad. Reč je o solu, ali u životu nikad niste sami, tu su vaše misli, prijatelji, familija, na kraju krajeva i televizor… Kao ljudi imamo mnogo boja i pokušavam da ih pretvorim u likove, i tokom jednog sata koliko sam na sceni sam sam a nisam sam. Volim taj teret glasova, buke, poznanstava, svega što me okružuje. Igrač sam i komičar i to je nešto što koristim na sceni, to su moje tehnike, alati, i volim sam da stvaram svoje predstave – ispričao je umetnik.
Na duhovit komentar novinara da naziv njegovog komada nije baš smešan, odgovorio je da je u pitanju kombinacija dve reči.
– Sam kraj se odnosi na lipsink što je jedna vrsta glumačke tehnike a apokalipsa je nešto što sam osetio u vreme pandemije, zatvaranja u stan u Parizu, i to smatrao sam svojom ličnom apokalipsom. Ali u toj situaciji, taj strah koji sam osećao konvertovao sam u nadu. Kada ste tužni, morate taj teret da ponesete i ja sam gledao kako da transformišem te osećaje koje vas napadaju, u nešto što volim, što me zabavlja i što mi je smešno – objasnio je Roso.
On je dodao da je prvi put radio celovečernju solo predstavu i da je o tome sanjao skoro sedam godina, međutim nije imao vremena da joj se posveti zbog brojnih putovanja sa komadom „Un Poyo Rojo“, koju igra već 12 godina i svojevrsni je pozorišni fenomen jer su je izveli više od 1.200 puta.
– Ne znam da li ću nastaviti solo da radim još neke predstave– iskreno je rekao Lučijano Roso, koji je razvio posebnu interpretaciju i pokret, muzikalnost i humor primenjujući niz tehnika sinhronizacije, pantomime i igre..
Njegov „Apokalipsink“ (“APOCALIPSYNC_”), kako je najavljeno u programu BFI, odvešće nas na komičan i dirljiv način u neobični univerzum čije tajne samo on poznaje.
Bonus video: Otvaranje 19. Beogradskog festivala igre
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar