1
Legendarna slovenačka grupa Pankrti nastupiće u sali Amerikana Doma omladine Beograda 11. aprila od 21 čas povodom 45 godina od objavljivanja kultnog debi albuma "Dolgcajt".
Bend, koji se ubraja među pionire panka na ovim prostorima, osnovan je 1977. u Kodeljevu, predgrađu Ljubljane. Već s prvim singlom „Lublana je bulana“/“Lepi in prazni“ postigli su uspeh kako u Jugoslaviji, tako i van nje. Širu popularnost stiču 1980. upravo debi albumom „Dolgcajt“ (Dosada). Kritički odnos prema problemima socijalističkog društva i visoko energičan gitarski zvuk, bili su novina u to doba. Već 1982. objavili su drugi album „Državni ljubimci“, potom dve godine kasnije i treći, po većini kritičara i najbolji – „Rdeči album“ (Crveni album). Usledilo je izdanje „Pesmi sprave“ (Pesme pomirenja), i potom peti i poslednji album „Sexpok“ 1987. godine. Karijeru su zaokružili 10. decembra 1987. velikim koncertom u ljubljanskoj Hali Tivoli. I nakon pauze od dve decenije Pankrti su se ponovo koncertno aktivirali 2007. godine.
Kada su frontmena grupe Petera Lovšina pitali daleke 1987. godine zašto „Pankrti“ prestaju da postoje, tada je odgovorio: „Previše muzike za premalo novca“.
– Novac jeste bio važan tada, a i danas je bitan. Što si stariji, ima veću ulogu. Živim od muzike poslednjih godina, dok sam pre toga radio i neke druge poslove, tako da je normalno da pitaš za cenu. Ali, nije samo to u pitanju, već i da li ćeš dobiti pravi tretman – pričao je Lovšin daleke 2007. godine potpisnici ovih redova za „Politiku“ uoči koncerta u SKC-u kojim su obeležavali tri decenije postojanja.
Istakao je tada i kako je pank bio poslednji veliki trenutak u muzicu, što je tih davnih dana ovako obrazložio:
– Kada pogledam kakvo je danas stanje u muzici, izgleda da pank jeste bio to. Bilo je još nekoliko interesantnih trenutaka u istoriji muzike, ali je pank bio najveći i, zaista, prelomni trenutak u rokenrolu.
Za Pankrte su svojevremeno pisali da njihova muzika izaziva „fizičku i duhovnu lenjost kod mlade generacije i da ’pljuju’ po socijalizmu“, kao i da „njihovi nastupi vređaju građansku uljudnost“. No, takvi negativni komentari nisu ih pogađali, naprotiv.
– Mi smo ih baš tražili! Da ih nije bilo, to bi značilo da je sve krenulo naopako – govorio je Lovšin, a upitan tada da li bi ponovo, da mogu da biraju, sebi dali ime Pankrti, odnosno kopilad, odgovorio je:
– Mislim da je to bio, bar što se tiče slovenačkog jezika, pun pogodak. Opet bih isto uradio.
I sad, pred novi koncert u Beogradu, ovoga puta u Domu omladine, kojim obeležavaju četiri i po decenije od izlaska debija Peter Lovšin je organizatorima nastupa u srpskoj prestonici kazao kako je slavljenička turneja „Tri grada – Dolgcajt 2025.“ počela u punoj dvorani Tvornice u Zagrebu:
– Odziv publike i medija bio je iznad svih očekivanja. Kao da smo svi neka stara klapa istomišljenika, koja se našla na ludoj svadbi nekog dobrog prijatelja. Slično, ali naravno još žustrije jer smo svirali doslovce kod kuće, bilo je u rasprodatoj sali „Kina Šiške“, čemu se nadamo i u Beogradu. Opet ćemo otvoriti sve karte, jer nikad ne idemo samo na bod – dajemo sve, a ne tražimo ništa. I sigurni smo da su poruke „Dolgcajta“ još uvek aktuelne i to ne samo u našem regionu…
Lovšin podseća i da je pre njihovog albuma prvenca politika bila samo stvar Komunističke partije.
– Posle je došao pank i novi talas i odjednom je sve bilo drugačije. Izgledalo je čak da smo na dobrom putu za nekakav „Promised Land“. Ali ispalo je da su se uglavnom promenili samo kostimi i kulise. A srž politike ostala je ista. Kako obeshrabriti decu da odlučuju o svom životu. Mnogo toga im je uspelo da digitalizuju, militarizuju, marginalizuju, nacionalizuju, transhumanizuju, globalizuju, hipsterizuju, finalizuju, šovinizuju… Ali ne i da unište rokenrol. Ta nekakva tajna veza svih ljudi koji misle drugačije još uvek postoji i zato se „Dolgcajt“ sluša i nakon 45 godina – napomenuo je frontmen Pankrta uz opasku da je poruka benda uvek bile jasna:
– Krenite u akciju ljudi, mesta ima za sve.
Bonus video: Hendriks
