Krisi Hajnd (Pretenders): Svi mi nekadašnji hipiji smo bili prevareni pričama o miru i ljubavi

Otkako se preselila u London iz Akrona u Ohaju pre tačno 50 godina, Krisi Hajnd uvek je bila prkosna i odlučna, predvodnica za sve koji su došli u njen život i karijeru. Krisi je prvo radila u “New Musical Express-u” na njegovom vrhuncu, i u prodavnici Vivijen Vestvud na Kings Road-u “Sex”, i zbog toga je bila formativni duh britanskog panka, povezana na početku sa grupama The Clash i Sex Pistols (zamalo se udala za Džona Lajdona i Sida Višesa zbog dobijanja radne dozvole). Istoimeni prvi album The Pretenders, objavljen 1979. godine, bio je jedan od najboljih rok debija svih vremena, pokazujući ne samo glas Krisi Hajnd, izgled i stav koji definišu eru, već i njen neizbrisiv dar pisanja pesama na numerama koje uključuju “Brass in Pocket”, njihov prvi “broj jedan” na listama iz 80-ih.

Na Glastonberiju u julu Krisi je, sa prijateljima na sceni, uključujući nekadašnjeg kolegu iz benda Džonija Mara iz grupe Smiths i Dejva Grola iz Foo Fightersa, izvela nezaboravan set. Hajndov glas, koji je još uvek tako čist, oštar i zavodljiv u svojoj frazi, vozio je publiku preko pet decenije muzike Pretendersa, od “Back on the Chain Gang” i “Don't Get Me Wrong” do numera sa novog albuma “Relentless” Sa 71 godinom Krisi je zagovornik toga da treba ići dalje, kako je rekla za “NME”, „bez smanjenja intenziteta. To je život umetnika. Nikad se ne povlačiš. Postaješ neumoljiv."Pored toga što je žena pionir u muzici, Hajnd je taj intenzitet usmerila na druge delove svog života. Ona je odana majka dve ćerke: Natali iz veze sa Rejom Dejvisom iz grupe Kinks i Jasmin iz braka sa Džimom Kerom iz Simple Mindsa. Pošto je tokom godina izgubila mnoge prijatelje i članove benda zbog droge i zavisnosti (njen prvi saradnik u pisanju pesama i gitarista Pretenders, Džejms Haniman-Skot, umro je od kokaina u 25, godini), Hajnd ne konzumira već neko vreme ni drogu ni alkohol. Čak je i ostavila pušenje. Živi je sama deceniju ili više, u severozapadnom Londonu, gde slika – portrete, pejzaže i apstraktne slike – i piše.Knjiga od 200 njenih slika, “Adding the Blue”, izašla je 2018. Objavila je autobiografiju tri godine ranije, “Reckless”, u kojoj je do najsitnijih detalja prikazala ne samo njeno rano muzičko putovanje, već i neke od najmračnijih događaja u njenom životu, uključujući traumu grupnog silovanja od strane grupe Hells Angels-a 70-ih. Nije mogla da napiše knjigu, rekla je, sve dok njeni roditelji u Ohaju nisu umrli.Neki njeni prijatelji I slavne ličnosti su joj postavljali pitanja u ovom neobičnom intervjuu za “Gardijan”.

Za početak, Pol Makartni ju je pitao zašto ne jede meso.- Akron u Ohaju, gde sam odrasla, nije bio poljoprivredno mesto, bio je pun fabrika guma. Bio je poznat kao svetska prestonica gume. Zašto ne jedem meso? Bože, prošlo je toliko vremena. Počelo je još u hipi danima. Čula sam reč „vegetarijanac“ i razmišljala o tome oko minut, i odlučila, da. Imala sam 16 ili 17 godina. Od tada sam zbog toga išla u zatvor, u “Peti” (organizacija posvećena etičkom tretiranju životinja) sam mnogo godina. U jednom trenutku sam imala veganski restoran. To me je sprijateljilo sa Lindom Makartni. Ali zašto? Pa, zato što ne vidim razlog da ubijem životinju ako ne moram – ako životinja pokušava da me ubije, pa, možda. Ali moje pravo pitanje je: zašto neko to radi ako ne mora? Šokira me svaki dan mog života.

Džoni Mar, čuveni gitarista The Smithsa, i nekadašnji saradnik Krisi Hajnd, postavio joj je pitanje vezano za jedan tragični događaj kojem je prisustvovala kao studentkinja.“Malo ljudi zna da si bila na državnom univerzitetu Kent kada je Nacionalna garda pucala i ubila četiri studenta (tema pesme Nila Janga “Ohio”). To mora da je bilo ludo. Šta misliš o tom vremenu?”- To je velika tema, Džoni. Bila sam tamo, čula sam pucnje. Bila sam usred toga i znala sam jednog od momaka koji je ubijen. Protestovali smo protiv Niksona koji je izvršio invaziju na Kambodžu. Da li je to bio odlučujući trenutak za mene? Pa, već sam znala da želim da idem dalje. Znala sam da nikada neću završiti školu, da sam samo čekala trenutak da pobegnem. Ali ako sam iskrena, moje misli o čitavoj toj široj situaciji su da smo svi mi hipiji bili na neki način prevareni tim stvarima o miru i ljubavi. Tokom rata u Vijetnamu postojao je sistem regrutacije, a ako ste bili na univerzitetu, niste regrutovani. Moj tata je bio marinac u ratu, a moji roditelji su bili vredni obični ljudi. Nisu išli na univerzitet, ali su radili da me tamo smeste. Svi mi koji smo bili protiv rata, bili smo na univerzitetu, ali deca čije roditelji nisu mogli da ih tamo stave bila su u Vijetnamu. To je ono što mi hipiji nismo videli. Videli bismo Zelene beretke kako se vraćaju iz Vijetnama, znaš, i mi bismo vikali i pokazivali im srednji prst i sve. Sada se stidim toga. Ta deca su imala 19 godina, kao ja, ali nisu imali izbora. Gledajući unazad, shvatam da sam prevarena i da sam pogrešila. Nijedan političar nije poslao svoju decu u Vijetnam. Da su morali, drugačije bi razmišljali o tome.

Pisac Irvin Velš pitao je Krisi šta je bio najekstravagantnija lista zahteva (rider lista) koju je tražila od organizatora koncerata.- Uvek sam tražila da sklonim sve iz prostorije i stavim u hodnik ili van šatora, jer ne želim mnogo stvari oko sebe. Tražim samo crni čaj, Engleski doručak i šolju. Ako morate da izađete na binu i pevate, ne želite da jedete ništa oko četiri sata pre nego što se pojavite. Svakako ne čokoladice ili nešto slično. Nekako je opasno, jer ćete ih pojesti ako su tamo.

Ko je bio najzabavniji Sex Pistols, pitao ju je Bret Anderson, frontmen grupe The Suede.- Morao bi da bude Džon Lajdon! A Džon je onaj kome sam verovatno bila najbliži u ranim danima. Sećam se samo dugih šetnji sa njim. Sada sam bliža sa Polom

Kukom] nego ikada. Imam određenu istoriju sa Stivom. Sid je verovatno bio previše sjeban da bi bio filozofski nastrojen ili zabavan. Izgoreo se veoma brzo. Još uvek viđam Glena Metloka. Džon je imao tu kosmičku svest za koju mislim da nije prepoznata.

“Volim tvoje slikarstvo. i volim tvoj glas. Pa kada ćemo zajedno da slikamo i sviramo? Na koju sliku si najponosnija?”, pitao je Roni Vud, legendarni gitarista Roling Stonsa, pevačicu Pretendersa.- Ha! Pa, zapravo je trebalo da se okupimo i uradimo nešto danas, posle ovoga. Ali Roni me je oduvao. Rekao je da nije mogao da pronađe studio. Stons koji ne može da dobije studio? Jel tako? Primetila sam da je juče bio Mikov rođendan. Iako ne mislim da će Roni danas imati snažan mamurluk, kao u prošlosti. Ali hvala, puno. Roni je moj komšija – živimo iza ugla jedno od drugog u kraju Maida Vale. A na koju sam svoju sliku najponosnija? Ne bih rekla da sam ponosna ni na jednu od njih. Sve sam ih složila negde u skladištu – zaključuje Krisi Hajnd.Bonus video: ArtLink festival