"Krilati i rogati pisci napisaće priče zbog kojih ćemo opstati": Milena Marković otvorila Sajam knjiga

Milena Marković imala je čast da zvanično proglasi početak ovog praznika pisane reči:

-  Imam pedeset godina, a Sajam knjiga ima šezdeset sedam. Sećam se čudesne kupole, hrskavih jabuka, šećerne pene, pljeskavica i mirisa slikovnica. Na njima junaci jašu krilate konje, a sunca iskaču iz vode i ta se sunca obrnu u jabuke. Ja hoću tu veliku knjigu, a govore mi da nije za mene. Kod kuće sve knjige u malom stanu počinju da lete kroz prozor, da odlete na Dunav, pa bućnu u vodu da uhvate ribu. Pa, eto je Sava i opet čarobna kupola Sajma. "Tamo knjige idu da spavaju i da porastu do sledeće godine", kaže mi mama i ja stvarno dobijam sledeće godine knjigu o bogovima, pa knjigu sa pesmama koje su pisali moji bogovi. Svake godine dolazim da njušim Savu, krilata od svega što sam ponela u otežaloj torbi, pa je lepo kad sednem i otvorim mirisnu knjigu, a ona me odvede dalje od ovog života.

Šta bi bio život da nema reči - upitala je Markovićeva:

- Ne bi ga bilo! A, šta bi bilo od svih nas kad ne bi bilo priča? Ne bi bili ljudi, nego nešto drugo. A šta bi bilo kad ne bi zapamtili naše priče? Ne bi postojali! Ovo je mesto gde žive pisci krilati i rogati, ti pisci se ovde pokazuju. Oni će napisati priče zbog kojih ćemo svi da opstanemo i da porastemo.

Pisac Migel Barnet izrazio je poštovanje i zahvalnost "za priznanje kubanskoj književnosti na ovom važnom kulturnom događaju".

- Za mene, kao kubanskog pisca i intelektualca, velika je čast da izgovorim ove uvodne reči u ime kubanske delegacije koja prisustvuje ovom 67. izdanju Međunarodnog sajma knjiga u Beogradu. Ovaj događaj se smatra jednim od najstarijih i najvažnijih književnih prostora u Evropi. Ističe se kao pravo mesto razmena koje su veoma potrebne za promociju čitanja u sve digitalnijem svetu. Moramo sanjati o većoj koherentnosti u našim strategijama promocije, kako magija knjige ne bi umrla - poručio je kubanski pisac.

Migel Barnet je kazao da srpska književnost datira iz srednjeg veka i ocenio da je i u današnje vreme ona referenca za latinoameričke i svetske pisce.

- Istorijski tekst "Miroslavljevo jevanđelje", jedan od najpoznatijih, po svom stilu i onome što predstavlja za istoriju univerzalne književnosti, izvršio je značajan uticaj na rukopise koji su se kasnije pojavili u srednjovekovnoj Evropi. Sećam se da je tokom mog boravka, kao zamenskog ambasadora Kube pri Unesku 2005. godine, ovaj nezaboravni tekst uvršten na listu baštine "Sećanja sveta" - naveo je uvaženi gost.

Podsetio je na bogatu srpsku književnu kulturu i priznao da će biti izazov proći kroz istoriju srpske književnosti u ovim kratkim crtama, ali da ipak želi da istakne neka imena koja su bila književna referenca za Latinsku Ameriku, posebno u 20. veku kada su se predstavnici srpske književnosti razvijali sa velikim prestižem:

- Značajan primer je romansijer, pesnik i esejista Ivo Andrić, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1961. godine, zatim književnik i akademik Meša Selimović, romanopisac i teoretičar književnosti Danilo Kiš, književnik i političar Dobrica Ćosić i jedan od najpoznatijih savremenih autora, nedavno preminuli Goran Petrović. Srpski jezik ilustruje najoriginalnije književne izraze jednog naroda, koji je izgradio svoj identitet u ovom posebnom području između Istoka i Zapada. Time su postignuti visoki stepeni poetske osetljivosti, kao i veoma visok akademski nivo. U svojim najraznovrsnijim izrazima, srpska kultura uživa svetsko priznanje.

Činjenica da je grupa kubanskih pisaca i intelektualaca, predvođena pesnikom i ministrom kulture Alpidiom Alonsom Grauom, danas ovde na Sajmu knjiga, znak je, ocenio je Barnet, uzajamne posvećenosti očuvanju i promovisanju kulturnih identiteta obe zemlje.

- Nadamo se da će ovi odnosi ojačati istinski prijateljske veze između Havane i Beograda. Dok gledam slova koja osvetljavaju ovaj Međunarodni sajam svojom uzvišenom svetlošću, dozvolite mi da završim s mišlju najvećeg kubanskog pesnika i revolucionara, jednog od začetnika književnog modernizma i apostola naše nezavisnosti, Hosea Martija, koji je napisao: „Slova su poput velikodušne majke na čijim se kolenima smiruju prolazne svađe njene dece (...) Neophodno je da ispod slova duša krvari...“ jer na kraju, kao što je najslavniji Kubanac takođe napisao „velika dela i slova su uvek bila izraz velikih vremena... ko zna za slovo, biće pravedan“ - zaključio je Migel Barnet.

Među brojnim posetiocima na svečanom otvaranju, bilu su i ministri kulture Kube Alpidio Alonso Grau i Srbije Nikola Selaković, koji su potom otvorili štand Kube, zemlje počasnog gosta sajma, reditelj i pisac Emir Kusturica, Nebojša Bradić, i brojne druge ličnosti iz sveta kulture i društva.

Jedna od najznačajnijih kulturnih manifestacija kod nas održava se na prostoru od čak 30.000 metara kvadratnih, a posetiocima će se predstaviti – direktno – čak 418 izlagača, i isto toliko indirektnih. Publiku očekuje više od 500 programa tokom devet dana. Porodični dani zakazani su za 21. i 22. oktobar, a dva dana kasnije je „školski dan“. Istoga dana, 24. oktobra biće dodeljene i tradicionalne sajamske nagrade.

Pored Kube, na sajmu učestvuju i Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Grčka, Hrvatska, Belorusija, Italija, Iran, Kongo, Maroko, Nemačka, Rumunija, Rusija, Tunis, Turska i Ukrajina.

Sajam knjiga će, pod sloganom „Reč je slobodna“, trajati do 27. oktobra.

Bonus video: Gojko Božović - Nadam se da će svako na Sajmu knjga naći nešto za sebe