A ja sam uveren da sav moj mili narod na prvom mestu želi da mu kralj bude sretan i zadovoljan i da kraljica bude vazda veran i iskren drug kraljev, te da mu ljubavlju i odanošću svojom vazda daje nove volje i nove snage da svom silom posluži Srbiji i milom narodu svom, piše kralj Aleksandar Obrenović u obraćanju narodu povodom svoje veridbe.
Sa sajta digitalne biblioteke Narodne biblioteke Srbije, donosimo vam zanimljiv originalan spis „Narodu srpskom“ iz 1900. godine, koji predstavlja obraćanje narodu kralja Aleksandra Obrenovića povodom veridbe sa Dragom Mašin.
„Znajući da je davnašnja želja moga naroda da se oženim, ja sam se rešio da se toj narodnoj želji odazovem, jer smatram da mi je dužnost da onom narodu, koji je svima mojim precima i meni, dao toliko lepih i sjajnih dokaza ljubavi i odanosti, ovim činom osiguram budućnost dajući mu stalnost u dinastiji. Toj dužnosti prema narodu, ja se utoliko radije odazivam, što čineći ovaj važan korak u mom životu, u isto vreme sledujem osećajima svojim uzimajući ženu, koja će mi jamčiti sreću, mir i zadovostvo u kući.
Srbija je u kratkom vremenu svog državnog života izdržala mnoge trzavice i prošla kroz razne teške borbe, koje su je jako iznurile. Ona je, tako reći, tek u poslednje vreme počela da se oporavlja, i ja se, u ime Boga, uzdam da će se ona uskoro potpuno oporaviti, ako se bude trajno i stalno razvijala pravcem kojim se uputila od onoga dana kada se moj narod, sledujući mome pozivu, složio i zbratimio. A ja ću činiti sve da svom narodu složnim životom u kući, primerom prethodim.
Naša dinastija iznikla je iz naroda I u tome je faktu njena dika i njena moć. Narod srpski, koji ima u sebi toliko muških vrlina da je sam, svojom sopstvenom snagom i u najnepovoljnijim okolnostima, umeo sebi stvoriti državu, urediti je, pojačati, povećati i voditi putem napretka – taj narod mora uživati poštovanje sviju i svakoga. S toga ja smatram da imam prava pre svega u tome narodu sebi tražim druga, koji će mi sreću obezbediti. To pravo moje utoliko je nesumnjivije što se danas politika vladalaca i država ne upravlja više po srodničkim vezama nego po interesima naroda.
A ja sam uveren da sav moj mili narod na prvom mestu želi da mu kralj bude sretan i zadovoljan i da kraljica bude vazda veran i iskren drug kraljev, te da mu ljubavlju i odanošću svojom vazda daje nove volje i nove snage da svom silom posluži Srbiji i milom narodu svom.
Uz ime neumrloga tvorca današnje Srbije, Miloša Velikoga, vazda će ostati u narodu ime njegove verne supruge Knjeginje Ljubice, koja je bila žena iz naroda pa ipak tako dostojna prva Knjeginja srpska. Miloš Veliki često je govorio: “Narode, snago moja”. Tako su i svi moji preci govorili, tako i ja velim: moja je snaga u mome narodu. I za mene i moju zemlju velika je sreća što sam u mome narodu, u toj snazi moga doma i Srbije, sebi mogao naći ženu koja je dostojna da bude kraljica Srbije i koja će kao takva vazda voljno deliti sudbinu moju i moga naroda.
Ta je žena unuka onoga čoveka koji je bio jedan od glavnih pomagača Miloša Velikoga pri stvaranju današnje Srbije, a to je:
Gđa Draga ćerka pokojnog g. Pante i gđe Anđe Lunjevice
Ja vam objavljujem da sam se danas s njome verio i zavetujem se da ću time, što sam sebi osigurao sreću svoga života, pomoću božjom sa najvećom voljom i oduševljenjem neumorno raditi na snaženju i na sreći moje mile otadžbine.
8. jula 1900. godine, Beograd
Aleksandar“
Bonus video: Ljiljana Kapor o knjizi „Kaporova školica“ i suprugu Momi Kaporu