Kolarčeva zadužbina pred kolapsom, nema novca za plate

- Kolarčeva zadužbina je najugroženija institucija u ovom trenutku zato što imamo 50 zaposlenih i projektno se finansiramo. Oko 25 odsto našeg budžeta čine sredstva koja dobijamo na konkursima i od sponzora i donatora, a 75 odsto su prihodi od prodaje ulaznica i iznajmljivanja prostora za koncerte, radionice, predavanja, konferencije. Gradski konkurs je ukinut, očekujemo rezultate konkursa Ministarstva kulture. Osim socijalne pomoći od 30.000 dinara za mart, april i maj, ne ostvarujemo prihod kojim možemo da pokrijemo ni zarade, ni poreze i doprinose, ni troškove objekta - kaže za Nova.rs direktorka Jasna Dimitrijević.Pre izbijanja pandemije u Kolarčevoj zadužbini u proseku je bilo 20 koncerata mesečno i dva predavanja dnevno (od ponedeljka do petka).Zbog situacije sa koronavirusom do sada su otkazani nastupi Beogradske filharmonije, Simfonijskog orkestra RTS, promenadni koncerti nedeljom u 11 sati, programi u Muzičkoj galeriji, Međunarodno takmičenje Muzičke omladine Beograd i Gitar art festival, koncerti iz ciklusa "Kolarac - tvoj svet muzike" odloženi su za jesen (koncerti Nemanje Radulovića za 29. septembar i 1. oktobar, a nastup pijanistkinje Jol Eum Son za 17. oktobar), dok je broj polaznika Škole stranih jezika prepolovljen,.

- Pred nama je dilema kako nastaviti sa besplatnim programima koji su tradicija Kolarca, otvorenog univerziteta namenjenog narodu, ako nemamo sredstva ni za zarade zaposlenih. Zaista smo u specifičnoj situaciji i očekujem sastanak sa Odborom Kolarčeve zadužbine da vidimo kako da nastavimo sa radom - kaže Dimitrijević.Prema njenim rečima, postoje dva modela rešenja: dogovor sa gradom o institucionalnom finansiranju Zadužbine kao trajno rešenje, što pokušavaju godinama unazad, ili privlačenje kompanija zainteresovanih da finansiraju program Kolarca.- U svakom slučaju nam sledi transformacija zbog finansijskog stanja. Da li možemo da nastavimo sa radom kao institucija u nadležnosti grada? Mi smo ipak gradska koncertna dvorana, jedinstvena u Srbiji, čiji koncept predavanja i dodatnog doživotnog obrazovanja traje više od osam decenija. Ne vidim zašto je to sada nepotrebno. Na drugoj strani, postavlja se pitanje da li postoje sponzori i donatori koji će finansirati delatnost ovakve institucije. Po mom mišljenju, u ovom trenutku ne postoje - naglašava Dimitrijević.Stav većine zaposlenih Kolarčeve zadužbine jeste da ovakvu instituciju mora da podrži država.- O tome smo slali dopise na sve relevantne adrese. Po Zakonu o kulturi mi imamo pravo da 45 odsto ukupnog budžeta obezbedimo kroz subvencije imajući u vidu značaj institucije - kaže Dimitrijević.Za sada, dodaje, postoji usmeno obećanje grada da će rešiti problem finansiranja Kolarca, ali nijedan zvaničan odgovor na sve poslate dopise još uvek nije stigao.Kolarčeva zadužbina je konkurisala za sredstva grada sa besplatnim projektima (predavanja, koncerti u svrhu edukacije...), sa projektom Likovne galerije za štampanje kataloga, sa programom "Kako se sluša koncert" i neke od njih već su organizovali od januara do marta, ali novac neće dobiti jer je konkurs ukinut.

Očekuju rezultate republičkog konkursa gde su se prijavili sa projektom "Kolarac - tvoj svet muzike", zatim sa Festivalom metafilma i za opremanje izložbi na godišnjem nivou, dok su 500.000 dinara već dobili za uvođenje elektronske evidencije u biblioteci koja ima 17.000 knjiga.Dimitrijević naglašava da u ovom trenutku nisu u mogućnosti da plate ni poreze na minimalnu zaradu za zaposlene, što ukupno iznosi preko million dinara, niti zarade za jun, jul i avgust.- Nadam se da će neko u gradskoj upravi to shvatiti. Kolarčeva zadužbina je institucija od nacionalnog značaja i kulturno-obrazovna institucija grada Beograda. Slične nema. Plašim se izbora, jer će kampanja biti prioritet, a kultura očigledno nije deo kampanje. Pokušaćemo nešto da uradimo. Do kraja juna moramo imati saopštenje za javnost - naglasila je Dimitrijević.Još je Ilija Milosavljević Kolarac, srpski trgovac i zadužbinar, 1878. godine učinio svoju zadužbinu održivom.- Kolarčeva ideja je bila da se zgrada finansira kao narodni univerzitet od prihoda radnji i kafana na Trgu Republike koje su bile u njegovom vlasništvu i nalazile su se na mestu današnjeg Staklenca i parka. Ta imovina je nacionalizovana posle Drugog svetskog rata i Kolaračeva zadužbina se finansirala na ime toga, uz podršku Narodne skupštine, ministarstava i grada. Novim Zakonom o zadužbinama (koji predviđa projektno finansiranje zadužbina, prim. aut) iz 2011. to je promenjeno i mi smo podneli zahtev za restituciju, međutim, ne mislim da će biti nekog rešenja. Zakon o kulturi podrazumeva da država može ovakvu instituciju da finansira u određenom procentu i država nam to duguje, pre svega, na ime oduzimanja Kolarčeve imovine - naglašava Dimitrijević.

- Zamislite, neko je 1878. rekao da ovakva ustanova treba da ima trajnu misiju, da dopunjuje znanja i promoviše klasičnu muziku, a da se izdržava od prihoda radnji i kafana. To je bilo revolucinarno - konstatuje Jasna DimitrijevićDo objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor iz Ministarstva kulture i informisanja i Sekretarijata za kulturu grada Beograda da li će i na koji način pomoći Kolarčevoj zadužbini.Kreću filmske projekcije na terasiI pored nezavidne finansijske situacije, na terasi Kolarčeve zadužbine od petka kreću projekcije filmova. Bioskop na terasi ima 40 mesta i, ukoliko vremenski uslovi dozvole, do 15. juna biće prikazano devet filmova: "Ukradeni Karavađo" Roberta Anda, "Neobični" Erika Toledana i Olivija Nakaša, "Talaso" Gijoma Niklua, "Melanholična žena" Zuzane Hajnrih, "Druga strana nade" Akija Kaurismakija, "Vizija" Naomi Kavase, "Nevidljivi život" Karima Ajnuza, "Optužujem" Romana Polanskog i "Otac" Srdana Golubovića.U julu nameravaju da organizuju izložbu sa snimcima predavanja Ranka Radovića, Miloša Crnjanskog, Nikole Miloševića i drugih, koje publika, prema rečima Jasne Dimitrijević, nije imala priliku decenijama da čuje.Prve koncerte publika može da očekuje od septembra, a 24. avgusta trebalo bi da bude najavljena nova sezona "Kolarac - tvoj svet muzike", međutim čekaju odluku nadležnih o dozvoljenom broju gledalaca u sali da bi mogli da organizuju prodaju ulaznica.- Sistem "svako treće sedište" nije dalo dobre rezultate u dvoranama u Evropi, jer je, s jedne strane, umetnicima neprijatno, a s druge teško je selektovati publiku na taj način ili se baviti finansijskom procenom. Ako 60-70 odsto troškova koncerta pokrivate od prihoda od ulaznica, onda se tu strašno menja struktura - naglašava Jasna Dimitrijević.