Bitef teatar obeležava rođendan 3. marta premijerom plesne predstave "Goli", po konceptu i koreografiji Isidore Stanišić. Komad prati istoriju tekstila i odnosa čoveka prema tekstilu, a postavlja pitanje ko smo kada smo goli i šta odrađuje odeća na čoveku.
– Ponosni smo na sezonu u kojoj smo, u otežanim uslovima izazvanih merama zaštite od epidemije, ipak uspeli da organizujemo i ostvarimo zanimljive pozorišne projekte. Pored organizacije Bitef festivala, učestvovali smo na bitnim lokalnim i internacionalnim festivalima sa predstavama sa redovnog repertoara Bitef teatra, dobili nagrade i priznanja, te smo tako potvrdili bitnost i potrebnost ovog teatra na pozorišnoj sceni regiona. Bitef teatar je kroz programe Bitef zona i Mesec nezavisne scene – takođe, uspeo da prezentuje veoma zanimljive predstave raznih regionalnih umetnika i trupa koje skreću pažnju na sebe svojim inovativnim radom. Očuvali smo i unapredili stalni dijalog sa zajednicom, kroz mnoge tribine i promocije, vorkšopove i treninge, unapređujući „školu pozorišnog mišljenja bitefovskog karaktera“ koja osnažuje umetnike i doprinosi sceni svežim i inovativnim žanrovskim rešenjima – poručuju iz Bitefa.
Rediteljka Isidora Stanišić o komadu kaže da prati istoriju tekstila i odnosa čoveka prema tekstilu.
– Videćemo da je progres regresirao čoveka u postvareno biće, dok je ispraznoj stvari dao ulogu idola. Čitav tehnološki napredak usredsređen je na superficijelno poboljšanje, čime čovekova intervencija u evoluciju dovodi do gubljenja ljudskosti. Najvidljivija putanja površinskog napretka jeste odeća, naša druga koža, naša prilika za transformaciju, naše skrovište, ali i propadalište. Pametno odelo nas čini boljim ljudima ili nosiocima istog? Stil života jednog nosioca važniji je od samog života drugog nosioca? Je li onda taj nosilac i dalje čovek ili je evoluirao u drugi naziv? Ko je, ili šta je taj nosilac? Da li Supermen leti ili pada, i zavisi li to samo od vijorenja plašta? I na kraju, ko smo kad smo goli? – pita Stanišićeva.
Dodaje da im je cilj bio da u eri promocije transhumanizma ne propituju šta sve čovek ovom vrstom progresa dobija, već šta gubi.
– Negirati ili sputavati tehnološki napredak nije svrhovito, ali podsticati saradnju tehnologije i umetnosti kako bi taj napredak ostao u domenu humanistike, nije samo svrhovito, već i neophodno. Iz tog razloga je učešće fabrike tekstila u ovom našem umetničkom delu (jer, projektu bi bio tehnički termin), od izuzetnog značaja za budućnost čovečanstva i zajedničkog osmišljavanja istog – ističe rediteljka.
Predstava „Goli“ nastala je kao rediteljsko-koreografski istraživački proces autorke Isidore Stanišić koji je započela pojmom protivčoveštvo (što je i radni naziv projekta) sa željom da ispituje transhumanistički kontekst života savremenog čoveka.
Stanišić u predstavi razvija za nju prepoznatljiv koreografski jezik, obrađujući ga rediteljski konstruisanjem slika odnosa ljudske telesnosti i traga tekstilne prošlosti u želji da se ovlada idejom budućnosti. U komadu igraju: Ana Ignjatović-Zagorac, Tamara Pjević, Branko Mitrović, Jakša Filipovac, Dušan Bajčetić, Staša Ivanović, Ivana Pavićević.
Bonus video: Nikola Zavišić o pobedničkoj predstavi Bitefa: Kod nas publika glumi, možda joj se zato i dopada