Knjige za ovu nedelju: Psihoterapeut, bivši sveštenik, leči strah od Boga

Toni Hogland, "Psihoterapeut, bivši sveštenik, leči strah od Boga“, Kontrast izdavaštvo, 2021U poslednjoj za života objavljenoj knjizi pesama (u prevodu Alena Bešića), američki pesnik po običnim životima prebira saosećajno i skeptično. Hogland piše o dnevnim vestima i dugim bolestima. Stihovima promiču slike brzih radosti i dugih nepravdi, lakih ogrešenja i burnih statistika.Hogland projektuje misli šarene družine likova: misli svoje majke o telima drugih žena u neskrivanom očevom "Plejboju", iz vremena "pre nego što su zaživele ideje o feminističkoj solidarnosti“; misli dece u pidžamama, koja "ne sanjaju o svicima u teglama" već "o pesničenju na Marsu u telima koja nisu njihova", pa im svi snovi izrastu u slike nasilja; misli gošće koja u kupatilu svog domaćina nađe preparat za potenciju, neverovatni uzrok ratova, razaranja, "tolikih razvaljenih vrata i izbeglica".Pesnik zamišlja smreku koja se ljuljuškala na vetru dok je nisu posekli i isekli u bezvrednu džepnu knjigu; u pesmi "Ahilej" na odeljenju za radiologiju gleda pacijenta čiji je rat završen; u pesmi "Pozorišni komad" grdi lažiran recept rasnih razlika jer "dramaturg iz Džordžije / zna da ima nešto problematično / u tome što prodaje priču svojih baba i deda / zarad mesta u kulturnom establišmentu".Pesma "Neiscrpni resurs" priziva maštu, nevericu i nestvarnost da budu zaklon od crnih scenarija ekocida: tužno davne 2018. mašti se obraća kao "našem poslednjem imunološkom sistemu" - baš proročki!Bojana Stojanović Pantović, "Povreda beline", Kulturni centar Novog Sada, 2021.

"Gde nastane pesma tu više nisam ja / već povreda beline"Renomirana književna teoretičarka i univerzitetska profesorka Bojana Stojanović Pantović u svojoj šestoj poetskoj zbirci piše poeziju jezički preciznu, setnu i blagu, koja žudno beleži svaki važan detalj u prirodi i gradu, ali i neispričanom iskustvu bola u kom "miruje nepostojanje / progonstvo metafore". Nežno uporne slike beline upotpunjuju želja da "kroz telo prostruji sneg", "bele ljuspe / s krošnje breze", mansarda zgrade koja se ogleda u oknu, nalik "belom mutnom mauzoleju".Kao da kroz većinu ovih pesama "jesen neopaženo korača": po stihovima su posejane magla, polumrak, ranojesenja izmaglica, letnja sparina grune tek retko. Pesma "Galija" poigrava se sećanjem i zaboravom u niski maestralnih paradoksa: dok je napor da razmrsimo sećanje "Kao da rukama iz velike dubine / vadiš blago / odavno potopljene galije", zaborav je "već ukopana lađa / porinuta da iznova krene / napred nazad / Ka tvom sećanju".Prvi ciklus pesama ("Mali gradski komadi") svedoči o urbanom prostoru kao o zaboravljenom izazovu ali i oporom iskustvu socijalnog poraza, gubitništva i deficita. Grad je "napad panike / od jutra do večeri", ali ume da stvori i "trijumf sinestezije". Ciklus "Čaure stiha" suočava nas sa naponom pisanja poezije, "punim vrčevima mraka“ i "teritorijom srca", dok su se u odeljku "U godini koja ističe" stekle reminiscencije, komentari i sumiranja zatomljene tuge; finalni ciklus "Zlato osvetljeno iznutra" prezentuje prizore prirode koji kao da slute obnavljanje vere i povratak miru.