Glumac Goran Daničić, preminuo juče u Beogradu u 59. godini, odigrao je na desetine uloga u pozorištu, na filmu i televiziji, a bilo da su njegove uloge bili manje ili veće, uvek je u njima bio zapažen.
Goran Daničić, rođen u Užicu 1962. godine, prvi put na filmu pojavio se 1982. u kratkom ostvarenju „Bunar“, a njegova poslednja filmska uloga bila je u „Komunističkom raju“ Miloša Stojanovića, ostvarenju koje je trenutno u postprodukciji.
U međuvremenu je, pored više desetina uloga u pozorištu, ostvario i više od 50 većih i manjih uloga na filmu i televiziji.
Publika ga pamti po ulogama u „Kad porastem biću Kengur“, „Mi nismo anđeli“, „Sabirni centar“, kao i po ulogama u serijama „Bolji život“, „Otvorena vrata“, „Crni Gruja“ i drugih, sve do uloge trenera u „Klanu“ (2021).
Bilo da je igrao manje epizodne uloge, poput nemačkog stražara u filmu „Balkan ekspres 2“ (1989) ili veće uloge u filmovima i serijama nakon toga, uvek je ostavljao upečatljive kreacije.
Jedna od prvih značajnijih uloga na filmu bila je uloga Foksa u „Zaboravljenima“ (1988) Darka Bajića, priči o problematičnim mladim ljudima snimljenoj i kao film i kao serija.
Nedugo potom, u filmu „Sabirni centar“ (1989) Gorana Markovića igrao je Kesera, partizanskog heroja ili „naoružanog avanturistu“, poginulog krajem Drugog svetskog rata, a „na onom svetu“ susreće se sa svojim sinom (Dragan Nikolić) koji je – stariji od njega.
„Radoš, zvani Džoni“, predstavlja se Daničićev lik u upečatljivoj epizodi u filmu „Mi nismo anđeli“ (1992) Srđana Dragojevića, gde igra novog dečka Violete Zubić (Vesna Trivalić), nekadašnje devojke glavnog lika (Nikola Kojo) i po toj će ga replici mnogi prepoznavati i kasnije.
Te decenije pojavljivao se i kao kelner u filmu „Kaži zašto me ostavi“ (1993) Olega Novkovića, kao taksista u „Dnevniku uvreda“ (1994) Zdravka Šotre, kao Kinez u „Ni na nebu ni na zemlji“ (1994) Miše Radivojevića, kao Bruno u filmu „Vukovar, jedna priča“ (1994) Bore Draškića, Voja u „Rođen kao ratnik“ (1994) Gvida Zurlija, u nekoliko TV filmova, kao i u hit serijama devedesetih godina „Srećni ljudi“ (kao Roki, telohranitelj Ozrena Soldatovića koga je igrao Dušan Golumbovski ) i „Otvorena vrata“ u kojoj se pojavljuje u dve uloge, kao Stojan i kao policajac.
Taksiste je igrao i u „Nebeskoj udici“ (2000) Ljubiše Samardžića, TV filmu „Rondo“, snimljenom godinu kasnije, kao i u seriji „Lisice” Gorčina Stojanovića iz 2003. godine. Kao policajac je pojavio i u „Kordonu“ Gorana Markovića (2002), kao stražar u „Malom svetu“ (2003) Miloša Radovića, a iste godine i kao gangster u „Sjaju u očima“ Srđana Karanovića.
Publika ga pamti i kao Stanoja u “Crnom Gruji” (2003), dok u filmskom pandanu te serije pod nazivom “Drug Crni u NOB-u” (2009) igra nekoliko uloga. Sredinom prošle decenije snima i zapaženu ulogu u filmu „Kad porastem biću Kengur“, gde igra Mileta.
U Šotrinoj „Ivkovoj slavi”, prikazanoj kao film i kao serija Daničić igra Trifuna, a potom se pojavio i u nizu drugih TV serija („Pozorište u kući“, „Mile protiv tranzicije“, „Vratiće se rode“, „Ranjeni orao“, „Jesen stiže, dunjo moja“, „Greh njene majke“, „Selo gori, a baba se češlja“, „Žene sa Dedinja“, „Santa Maria della Salute“, „Vojna akademija“, „Nemanjići”, „Delirijum tremens“, „Kamiondžije“ i „Klan“, gde je igrao trenera).
Pored često komičnih uloga u filmovima i serijama, Daničić je snimio i dokumentarne filmove poput „Gde cveta limun žut“ (2006), „Kneževina Srbija“ (2008) i „Kraljevina Srbija“ (2008).
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare