0
Slika Lazara Vozarevića iz 1967. više od pola veka bila je deo jedne od najznačajnijih privatnih kolekcija na svetu, onoj američkog milijardera i osnivača "Čejs Menhetn korporacije" Dejvida Rokfelera, a sada je ovo delo, koje uživa kultni status, posle 55 godina premijerno pred našom publikom.
Ova slika je moja, uskliknuo je američki bogataš Dejvid Rokfeler daleke 1967. godine kada je u Brazilu ugledao delo Lazara Vozarevića „Krug“. I bi njegova i to više od pola veka, sve dok nije skončao 2017. u 101. godini!
A posle 55 godina to remek-delo srpske likovne umetnosti ovdašnja publika u prilici je da vidi prvi put na izložbi u Modernoj galeriji Beograd, koja će trajati do 10. jula.
– Ona je sve ovo vreme, gotovo 55 godina bila u kolekciji Dejvida Rokfelera, verovatno najznačajnijoj umetničkoj kolekciji u Americi. Opšte je poznato da su Rokfelerovi, iako su bili prvi milijarderi na svetu, imali i veliki uticaj na američku kulturu. Bili su najveći filantropi svoga vremena, i među osnivačima su Muzeja moderne umetnosti u Njujorku, Moma – priča za naš sajt Vojislav Noveski, direktor Moderne galerije Beograd.
Kao zanimljivost ističe to da u trenutku kada jedan od najuglednijih američkih investicionih bankara, koji se dičio i velikim političkim uticajem Dejvid Rokfeler kupuje sliku Lazara Vozarevića „Krug“ tada je, pored toga što je direktor „Čejs Menhetn korporacije“ u Njujorku, i predsednik Upravnog odbora Mome:
– U to vreme Rokfelera za izbor umetničkih dela, između ostalog, savetuje i Alfred Bar, koji je bio dugogodišnji i najznačajniji direktor Mome. Samim tim odabir Vozarevićeve slike za ličnu kolekciju dodatno ima na težini. Zanimljivo je i da te 1967. godine, kada Jugoslavija nastupa na Bijenalu u Sao Paolu, najvećoj smotri umetnosti na oba američka kontinenta, i pored Bijenala u Veneciji najznačajnijoj na svetu, na toj manifestaciji u Brazilu učestvuju najveća imena svetske umetnosti. Na tom Bijenalu su sa svojim delima prisutni Endi Vorhol, Džasper Džons, Dejvid Hokni, Sezar, Roj Lihtenštajn, Robert Raušenberg … A Jugoslaviju, pored Eda Murtića i Jagode Buić, predstavlja Lazar Vozarević. O snazi Jugoslavije i njene dobre kulturne politike svedoči i to što je bila zastupljena na centralnom mestu na Bijenalu, odmah pored Američkog paviljona – naglašava Noveski.
Vredi podsetiti da je deveto Bijenale u Sao Paolu 1967. bilo koncipirano i realizovano kao internacionalna „mega-platforma“ savremene umetnosti, sa 62 zemlje učesnice, 779 izlagača i ukupno 4.274 dela.
Dok su spremali izložbu u Modernoj galeriji, kako pojašnjava naš sagovornik, pronašli su dokumentaciju u Arhivu grada Beograda sa tekstovima Momčila Pudara, dopisnika „Politike“ u kojima, kao izveštač najstarijeg dnevnog lista s Bijenala, piše da je Dejvid Rokfeler bio fasciniran Vozarevićevom slikom kada je ušao u Paviljon Jugoslavije:
– Čak je Rokfeler izgovorio: „Ova slika je moja, jer je puna originalnosti“. I Rokfeler kupuje sliku i više od pet decenija ona nikada nije bila dostupna javnosti. Mnogo se pričalo o „Krugu“, brojni istoričari umetnosti su pisali o toj slici, i stekla je neku vrstu kultnog statusa u našoj istoriji umetnosti – podseća direktor beogradske galerije.
Upitan zna li se gde je Rokfeler decenijama čuvao Vozarevićevo delo, podseća da je američki milijarder imao mnogo slika. Jedan deo je, kako napominje, čuvao u „Rokfeler centru“, a drugi po svojim domovima, kojih je „imao bezbroj“:
– Još jedan deo slika iz kolekcije držao je u „Čejs Menhetn banci“, čiji je bio direktor. Bio je jedan od pokretača trenda u Americi da bogataši počnu da kupuju umetnička dela kao neku vrstu investicije, da drže ih u svojim poslovnim prostorijama. I naravno da postanu kolekcionari. Došli smo do informacija da je „Krug“ čuvan ili u „Rokfeler centru na Menhetnu ili u prostorijama „Čejs Menhetna“.
Kada je 20. marta 2017. Dejvid Rokfeler preminuo u 101. godini njegovi naslednici odlučili su da se, uprkos tome što je u trenutku smrti bio „težak“ 3,3 milijarde dolara, „reše“ dela impresivne umetničke kolekcije. Među „žrtvama“ bio je i „Krug“:
– Posle Rokfelerove smrti najveći deo prodat je preko jedne velike aukcijske kuće. Ta prodaja bila je rekordna u istoriji kada je u pitanju privatna kolekcija, jer je deo prodat za 832 miliona dolara, bez obaveznog poreza. A prodate su vrhunske slike Pikasa ili Monea, dok su drugi delovi zbirke prodati preko drugh aukcijskih kuća. Tako je i „Krug“ bio ponuđen na aukciji u Americi i odmah otkupljen – pojašnjava Novski.
Slika se danas nalazi u zbirci jednog našeg privatnog kolekcionara, koju je pozajmio za aktuelnu izložbu.
Spremajući postavku u Modernoj galeriji organizatori su dobili kompletnu dokumentaciju od arhive Muzeja Sao Paolo, iz koje je jasan čitav put slike, od trenutka kada ju je u Brazilu kupio Dejvid Rokfeler, do samoga kraja. Upitan zna li se po kojoj je ceni američki bankar i milijarder kupio onomad „Krug“, naš sagovornik samo kaže da je „dovoljno reći da je cena bila povelika“:
– Kada je u pitanju srpska umetnost iz druge polovine 20. veka možda je tada postignut i rekord. Ali, to ova slika, a i Lazar Vozarević zaslužuju.
Međutim, ono što se zna jeste da je od honorara, koje je dobio za sliku, Vozarević uspeo sebi da kupi prvi crveni MGM kabriolet u gradu:
– Taj kabriolet se još uvek čuva u Beogradu. Bio je izložen na otvaranju postavke u Modernoj galeriji, kao svojevrsna atrakcija za posetioce. Lazar je zaista od prodaje svojih slika na Bijenalu u Sao Paolu, po svedočenju njegove ćerke Ivane Stojanović, kupio za to vreme fenomenalan auto, tada jedini u Beogradu. Kako nam je rekao vlasnik Muzeja automobila oldtajmera taj MGM roudster je tada, kada ga je kupio Lazar, koštao oko osam hiljada dolara!
Ove reči našeg sagovornika potvrđuje i sećanje istoričara umetnosti Ješe Denegrija, zapisano u katalogu izložbe:
– Ukoliko me sećanje na neke davno minule dane danas ne vara nedugo po otvaranju Muzeja na Ušću tada zaposleni u njemu, u rano jutro danima su primećivali kako jedan vrlo luksuzni crveni kabriolet punom brzinom i uz neopisivu buku kruži oko njihove zgrade, ne znajući o čemu se, zapravo, radi. No uskoro jedan od naših kolega napokon je saznao: vozač ovih kola nije niko drugi do Lazar Vozarević koji je, navodno, ta kola nabavio zahvaljujući prodaji slika na svojim brojnim izložbama u inostranstvu, možda upravo i na Bijenalu u Sao Paolu 1967. Lazar je, opet navodno, ovaj svoj neobični uslovno rečeno „performans“ izvodio kako bi nekadašnjem drugaru iz Decembarske grupe, od koga se potom posve udaljio, na sopstvenom primeru predočio prednost uspešnog, produktivnog, zapaženog, komercijalnog slobodnog umetnika-profesionalca nad jednim drugim profilom umetnika-intelektualca koji je po svojoj odluci odabrao da puno radno vreme takođe posvećeno umetnosti posveti jednom drugom i drugačijem životnom pozivu.
„Lazar, po prirodi – kažu čudan, po vokaciji – likovni lirik, po opredeljenju – neprevaziđen esteta, po talentu – svetski, po obrazovanju – akademski. I junak i žrtva svoje umetnosti, istovremeno“, zapisala je kustoskinja Galerije Lazar Vozarević Marija Vuruna u katalogu za izložbu.
Otkuda te reči? Lazar Vozarević je rođen 15. jula 1925. godine u Sremskoj Mitrovici. Akademiju za likovne umetnosti završio je 1948. godine u klasi profesora Mila Milunovića i bio član Jedanaestorice i Decembarske grupe.
Docent na Akademiji za likovne umetnosti u Beogradu postao je 1960. godine. U toku svoga rada prošao je kroz faze kubizma, enformela i postenformela. Svoje slikarsko umeće Vozarević je usavršavao tokom dužih i kraćih boravaka u Parizu.
Pored slikarstva, bavio se ilustracijom knjiga, scenografijom i mozaikom, a neki od njegovih mozaika krase hotel Metropol, Vojnotehnički institut u Beogradu i Dom omladine.
Vuruna piše da je bio „pretenciozan, analitičan, promišljen, ne retko tašt u svojoj genijalnosti, ni u čemu umeren, svestan sebe, svoje misije i onoga, za čega je, sam, čini se, i bio predodređen“.
No podseća i da se uoči, po Lazara i umetnost, kobnih šezdesetih godina, umetnik vratio u svoj rodni grad sa idejom da Sremskoj Mitrovici zavešta svoje slike. Međutim, zla kob, koja je kroz istoriju pratila mnoge umetnike, ta neshvaćenost i razmimoilaženje između umetnika i establišmenta, doprinela je, da se to, i u ovom slučaju ne dogodi kada je Lazar želeo. Ipak, nekoliko godina kasnije, predstavnik lokalne samouprave, u čijoj je nadležnosti bila kultura, gospodin Ljubomir Šimunđa, oživeo je ideju o memorijalnoj Galeriji, te je 1970. godine od porodice, tada već pokojnog umetnika, otkupljeno pedeset i devet slika i dvadeset i jedan crtež. Pristupilo se osnivanju Galerije – „Živog spomenika izuzetnom imenu likovnog stvaralaštva našeg“, koja je konačno, kao samostalna ustanova, počela sa radom 1973. godine, izložbom Vozarevićevih slika.
Lazar Vozarević umro je 29. marta 1968. sa samo 42 godine u Beogradu, od trovanja krvi izazvanog isparenjima hemijskih sredstava pomoću kojih je želeo da na svojim slikama dočara Vizantiju, odnosno da, kako je govorio, uz pomoć tih sredstava „otkrije materiju iz vremena božanske kreativnosti“.
Izložba zahvaljujući kojoj je posle više od pola veka dostupan “Krug”, kako priča Vojislav Noveski, budi ogromno interesovanje publike, a za kraj otkriva i ekskluzivu:
– Dogovorili smo se s našim čuvenim rediteljem da se snimi film, za koji su već odobrena sredstva jedne velike medijske kuće, o Lazaru Vozareviću, slici „Krug“, njenom putu i samom Rokfeleru. I film će početi da se snima u septembru najpre u Njujorku, a potom i u Sao Paolu!
Bonus video: Otac pop-arta Endi Vorhol
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
