Velika srpska glumica Žanka Stokić rođena je pre 135 godina 24. januara, a pre 120 godina prvi put je i stala na scenu, bila je simbol vanserijskog talenta, ali i tragičnog života nevine žrtve posleratnog komunističkog režima.
Živana-Žanka Stokić rođena je u Velikom Gradištu 24. januara 1887. godine. Rano je ostala bez oca, a majka Julka se preudala za sveštenika Aleksandra Nikolajeviča Sandu. Žanka provodi detinjstvo u Rabrovu i tu ostaje sve do majčine smrti, kada joj je bilo 14. godina.
U sećanju komšija u Rabrovu ostala je upamćena kao radoznalo dete koje je krišom odlazilo u obližnju kafanu u kojoj su se igrale pozorišne predstave putujućih trupa.
Na scenu je prvi put kročila 1902. u predstavi „Bračne noći“, a pet godina kasnije u Varaždinu odigrala je i prvu dramsku ulogu u komadu „Nada“. Igrala je u trupama Mike Brakića, Dimitrija Nešića i Mihajla Ere Markovića, a 1907. prelazi u Osječko kazalište. Prekretnica u karijeri bilo je gostovanje u Beogradu – zahvaljujući upravniku Milanu Grolu postaje član Narodnog pozorišta.
Žanka je bila boem i volela je da vreme s kolegama provodi u skadarlijskim kafanama. Kao deo uigrane družine, uveliko je blistala na sceni u ulozi Koštane, gde je u potpunosti iskazala svoje glumačke kvalitete i potencijale, a svoj raskošni talenat uspešno je iskazivala pre svega u komedijama, ali i u operetama i dramama. Snimila je i jedan film, ispostaviće se više nego simboličnog naslova – „Grešnica bez greha“, u režiji Koste Novakovića.
Ostalo je zapisano da je pri obeležavanju četvrt veka umetničkog rada, čestitke i poklone u kafani „Dva jelena“ primala od deset ujutru do dva popodne, a priča se da je zahvaljujući poklonima i prihodima od predstava kupila kuću na Topčideru.
Premijera „Gospođe ministarke“ u režiji Vitomira Bogića 25. maja 1929. bila je trijumf – predstava je do 1941. izvedena više od 200 puta. Veruje se da je Nušić pišući ovu komediju mislio baš na Žanku, a povodom stotog izvođenja ove predstave napisao je:
– Draga Žanka, vi i ja danas imamo malu, intimnu svetkovinu. Mogu događaji menjati režime, mogu se krize zavitlavati i obarati kabinete; vas krize ne mogu dotaći, Vi ostajete ministarka, jedina ministarka, uvek ministarka!
U prvim danima rata, nacisti odvode u logor njenu veliku ljubav Morisa Pijadu, kome se trag zauvek gubi. Žanka se posle ovoga potpuno povlači sa javne i pozorišne scene. Ali, 1942. godine pozvana je na razgovor u Nemačku komandu, gde joj je naloženo da se vrati pozorištu, naročito kabaretskim ulogama koje bi „zabavile narod“. Nemci su znali da je dijabetičar i da joj je insulin, koji su joj nudili u zamenu, neophodan da preživi. U bezizlaznoj poziciji, Žanka je prihvatila angažman.
Nakon dolaska komunista na vlast uhapšena je pod optužbom je da je „sarađivala s okupatorom i domaćim izdajnicima, stavljajući u službu svoje umetničke sposobnosti i glumački renome“. Osuđena je na osam godina gubitka nacionalne časti i društvenokoristan rad – čišćenje ulica.
Posle molbe za pomilovanje i dopuštenje da se vrati umetničkom životu da ne bi živela od tuđe milostinje, tadašnji ministar pravosuđa Srbije Dušan Bratić dve godine kasnije predložio je da se kazna smanji, ocenivši da je „optužena bezopasna po društvo“. Već teško bolesna od dijabetesa, Žanka je najbližim prijateljima poverila da je „na izmaku snaga“.
Vest da joj je „sve oprošteno“ doneo joj je glumac Milivoje Živanović, a potom je od reditelja Bojana Stupice saznala da je od nadležnih vlasti dobio saglasnost da je angažuje u tek osnovanom Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Samo tri dana kasnije, 20. jula 1947. godine Žanka Stokić je preminula.
Poziv na bis
Dvostruku godišnjicu obeležiće „Kulturni epicentar“ u Rabrovu, pa će u osnovnoj školi „Milutin Milanković“ biti otvorena izložba „Žanka Stokić“ ilustratora Igora Krstića. Biće promovisana i knjiga „Poziv na bis – Žanka Stokić“ Gordane Vlajić.
Bonus video: Žanka Stokić
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar