0
Nakon svakog nastupa na trenutnoj turneji grupe Garbage, Širli Menson se oprašta od grada u kojem se nalazi - jer ne zna da li će ikada više tamo svirati.
Frontmenka grupe Garbage je jedna od najdinamičnijih izvođača u rok muzici više od 30 godina, ali pevačica rodom iz Edinburga je svesna prolaznosti vremena.
„Život je tako dragocen“, kaže ona, govoreći iz poslednjeg grada na turneji njenog benda – Barselone. „Što sam starija, to više uživam u životu, shvatam da mi vreme ističe i to mi je omogućilo da uživam u osećaju cajtnota, da ga iskoristim i stavim u svoj rad. Ne znam koliko dugo ćemo još moći ovo da radimo. Ja sam najmlađa u bendu, a uskoro punim 58 godina. Tako da trenutno uživamo u svakom trenutku“, kaže za „BiBiSi“.
To ne znači da se Garbage još uvek povlače. Kvartet – Širli, Bač Vig, Djuk Erikson i Stiv Marker – namerava da sledeće godine izda novi album, a večeras će biti jedan od glavnih izvođača na festivalu u Glazgovu.
Nastup u Edinburgu sledi u nedelju, iako Špirli Menson živi u Americi više od tri decenije, njen škotski duh ostaje nepromenjen. „Moj tata je još živ, tako da često dolazim nazad u Škotsku,“ kaže ona. „Još uvek imam kuću u Edinburgu, tako da nikad nemam osećaj da sam zaista otišla. „Nalazim se u bezizlaznoj situaciji, jer me u Americi ne smatraju Amerikankom, ali kada se vratim kući u Škotsku svi kažu da sam otišla. Ja sam osoba bez stalne adrese. Ali oduvek sam verovala da je Škotska moj dom.“
Život u Americi postao je manje udoban za pevačicu u poslednjim godinama. Menson oseća da ta zemlja, a posebno Republikanci „vode rat protiv žena“, ukazujući na poništenje zakona “Roe protiv Vejda” o abortusu. Veruje da taj stav utiče na ostatak društva, uključujući i muzičku industriju.
„Devedesetih je delovalo kao da se stvari menjaju i da ima mnogo više prilika za žene,“ rekla je. „Još uvek ima mnogo prilika za žene u muzičkoj industriji ako ste spremne da igrate po pravilima. To znači da ako ste seksi i spremne da pazite na svoje reči i ponašanje, možete veoma dobro napredovati. „Ali za bilo koju ženu koja je alternativna – i dalje je veoma, veoma teško biti viđena i podržana, i to me razočarava.“
Menson nikada nije bila osoba koja pazi na reči, od svog početka sa edinburškim noiz bendom Goodbye Mr MacKenzie, preko alternativnog benda Angelfish, pa sve do Garbage-a. Poznata je po tome što ju je budući kolega iz benda Stiv Marker primetio kada je video spot Angelfish na TV-u i pomislio da bi bila savršena pevačica za novi rok bend koji je osnivao saVigom i Eriksonom. Neki kritičari su ih možda isprva podcenjivali, nazivajući ih „studijskim projektom“, ali priznanje i uspeh na top listama su ubrzo usledili. Tokom devedesetih i ranih dvehiljaditih, nizali su hitove kao što su “Stupid Girl”, “I Think I’m Paranoid” i tema za James Bond film “The World Is Not Enough”.
Album iz 2021. godine “No Gods No Masters” pokazao je da nisu izgubili ništa od svoje furioznosti, sa brzim i haotičnim napadom na rasizam, seksizam i kapitalizam. Album je izašao u trenutku kada je Menson imala probleme sa kukom, zbog povreda zadobijenih kada je pala sa bine 2016. godine – situacija koja je dovela do operacije zamene kuka 2023. I pored njenog zdravstvenog stanja i „previranja“ u Americi, sledeći album grupe biće „melodičniji i ljubavniji“, prema rečima Širli. Kaže da bi „izgubila razum“ da se fokusirala samo na trenutno stanje u svetu.
Međutim, osim što gledaju u budućnost, bend se osvrnuo i na prošlost – a uspomene nisu uvek prijatne. Ranije ove godine izdali su vinilnu verziju četvrtog albuma “Bleed Like Me”, koji je izašao 2005. godine. Snimanje tog albuma bilo je toliko teško da je grupa nakon toga otišla na pauzu od nekoliko godina, zbog stalnog mešanja njihove tadašnje diskografske kuće “Interscope”. „Pokušavali su da nas oblikuju u pop bend,“ seća se Menson. „Bilo je mnogo bendova koji su bili voljni da usvoje pop pristup, ali mi smo odlučili da to nije nešto sa čim možemo da živimo. Želeli smo da budemo ono što jesmo.“
Bonus video: Jutro nakon Exita
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare