2
Ne drogiram se, ne pijem. Volim čokoladu. Ne treba mi piće da bih bila zabavna, jer mislim da sam urnebesno duhovita i da bi trebalo da radim stend-ap komediju, kaže Marina Abramović.
Jedna od najpoznatijih i najtraženijih umetnica na svetu Marina Abramović stoji i gleda u okean. Lice joj se ne vidi, pa možda vrišti. Možda izražava bes zbog toga što čovek konstantno uništava planetu, more, koje se pretvorilo u đubrište. No, nije ni jedno ni drugo.
Marina Abramović, kojoj je 77 godina, pokušava da ponudi pozitivnu energiju i bezuslovnu ljubav kao način lečenja u novom poduhvatu „Performans za okeane“. Ovaj performans obogaćen je s tri fotografije koje će se u oktobru naći na aukciji kuće „Kristi“ u Londonu, a sav prihod Marina Abramović darovaće organizaciji „Blue Marine Foundation“.
Osim što je nedavno na čuvenom engleskom festivalu Glastonberi naterala publiku na višeminutno ćutanje, Marina Abramović je početkom godine bila u centru pažnje jer je pokrenula veb sajt posvećen zdravom životu „The Marina Abramović Longevity Method“. I na tom sajtu, koji otkriva kako biti dugovečan, umetnica nudi prirodne lekove. Tu su energetske, imunološke i antialergijske kapi, ali i kreme i losion za lice.
Iza poduhvata stoji Nona Brener, doktorka poreklom iz Kazahstana, koja vodi zdravstveni centar u Alpima kod Salcburga, a spravila je recepte za proizvode „Metode dugovečnosti“.
Nona Brener pomogla je čuvenoj umetnici, pionirki performansa kad je prošle godine zaglavila u bolnici. Lečila ju je pijavicama, a Marina je, nakon oporavka, izjavljivala da „ne ide nigde dok ne napuni 103 godine“. A zašto je to rekla?
– U američkoj kulturi, kad si star, kao da si prljav, kao da nešto nije u redu s tobom. A na Balkanu, kad si star, to je zapravo odlično – otkriva u razgovoru za „Njujork tajms“ Marina Abramović.
Amerikanci su, po sudu umetnice, opsednuti time da ostanu mladi i žive zauvek, ali je i ona sama zainteresovana da „prešiša stotu“. Pa, u čemu je razlika?
– Svaka bora je pretnja američkoj kulturi. Moja ideja starenja jeste da prihvatim telesna ograničenja. Dakle, da kas se probudim ujutru osetim bol, da više nisam fleksibilna kao nekad, da imam artritis. Da prigrlim ograničenja, i svoje telo onakvo kakvo je sad. To je razlika – odsečna je Marina, dodajući da Amerikanci, za razliku od nje, ne prihvataju svoja ostarela tela.
Iskrena je kad kaže da se, međutim, pomalo i plaši da doživi stotu godinu…
– Ne znam kako će ova planeta izgledati… A volela bih da vidim vanzemaljce, konačno, za života. Pre nekoliko godina pitala sam Ričarda Brensona (osnivač brenda Virgin, i svemirske korporacije Virgin Galactic, prim.aut.) da li bi mogao da mi daruje kartu u jednom pravcu. Da se nikada ne vratim na Zemlju. Želim da vidim sve što je iznad nas. Crne rupe, ko je napravio kosmos. Imam znatiželju deteta od pet godina – objašnjava Marina, koja duhovito opisuje i kako će izgledati ako kojim slučajem proslavi 120. rođendan:
– Nos će mi biti ogroman, i spojiće se s bradom i iz nje će rasti jedna velika dlaka… Neophodno je smejati se sam sebi. Moramo da zbijamo šale usred ovog pakla u kojem živimo.
Prokomentarisala je i sve one medijske natpise koje su pratile obznanjivanje metoda dugovečnosti, koji radi u tandemu s doktorkom holističke medicine Nonom Brener. Pisali su tad svetski mediji, poput „Gardijana“: „Marina Abramović prodaje hidrantnu kremu? Pokreće velnes carstvo, otkriva drevne tajne dugovečnosti… Ne znam da li da se smejem, ili da plačem…“
– Potpuno me ubijaju mediji. Ovo za mene nije ništa novo. Ali, da čitam i ozbiljno shvatam sve ono što mediji pišu o meni, ne bih izlazila iz kuće. Znate, celog života radim s telom. Ali, ja nisam doktor. Samo pozajmljujem svoje ime doktorki Brener da bismo promovisali proizvode. Niko ne zna za nju, a za mene znaju svi. Među proizvodima su kapi za energiju, alergije i za imuni sistem. Ovih dana smo alergični na sve zbog načina na koji jedemo i zbog zagađenja vazduha. Ako stabilizujete svoj imuni sistem, bićete dobro. Ništa to nije ludo…
Na opasku novinarke njujorškog dnevnika da deluje zdravo Marina Abramović naglašava da svakog dana jede brancin, s kuvanim povrćem. I ništa više:
– Ne večeram. Doručak je uvek lagan, a onda ručam oko dva sata popodne. Kad si stariji, ne treba da jedeš mnogo, jer ne juriš više okolo kao lud.
Ali, umetnica priznaje da noću nekad ne može da spava zbog loših vesti koje se smenjuju:
– Svakog jutra pojavljuju se vesti o jednom, pa drugom hororu. Zašto su ljudi kroz čitavu istoriju stalno u ratu? Zašto je prisutno toliko nasilja? Kako je moguće da nikada nismo savladali lekcije, da nikada nismo naučili da oprostimo jedni drugima? Neophodne su nam dobre vesti. U Drugom svetskom ratu, kada su svi slikali ratne strahote, Matis je tokom te četiri godine slikao samo cveće. E, to je i nama potrebno – izričita je Abramović, dodajući da uvek gleda na sve s pozitivne strane, zbog čega je gotovo uvek u pravu:
– Svaki raskid će delovati užasno u jednom momentu. Ali, godinama kasnije shvatićete da je dobro što vam ta osoba više nije u životu. Svaki dan je čudo. Budim se svakog jutra prilično srećna. Doduše, ne baš uvek. Znate, moj život je bio prilično težak. Srećna sam tek u poslednje vreme.
U poslednje vreme čini je srećnom i to što je, kako kaže, živa!
– Doduše, malo sam zabrinuta da neću imati dovoljno vremena da uradim sve ono što me interesuje. Trenutno radim na velikom projektu koji će sledeće godine oživeti u Mančesteru. To će biti potpuno ludilo. Evo, reći ću vam naslov: „Balkanski erotski ep“ (Balkan Erotic Epic). U balkanskoj kulturi genitalije su se koristile tokom rituala kako bi se uspostavila veza s duhovima i bogovima. Biće to takav skandal. Jer, Britanci su veliki puritanci. Jedva čekam!
A upitana da li će u tom performansu biti naga, odgovora da još uvek ne zna:
– Kada svoje nago telo predstaviš publici, to više nisi ti. Ako sam debela, ako imam celulit, ili su mi grudi opuštene, koga briga? Znate, ja predstavljam koncept u tom telu.
S obzirom da u poslednje vreme često priča o dugovečnosti, nameće se pitanje da li je ikada poželela da ne bude živa?
– Nikako. Moje srce je u jednom trenutku bilo slomljeno. I bila je to najtužnija stvar u mom životu. Ali, samo sam plakala, i to je sve. A jednoga dana sam se probudila i suza više nije bilo.
Jedva je prošlu godinu preživela. U bolnici je lečena od plućne embolije koja joj je ugrozila život. Bla je u komi, jedva je prohodala… Nakon izlaska iz bolnice, neko vreme nije mogla da putuje avionom, pa se brodom zaputila u Evropu, kad je na drugačiji način počela da poima okean, te otuda novi performans.
A za slučaj da Njujork, u kom živi, pogodi katastrofa i da svi budu prinuđeni da odu, ima spreman plan B – ide u Australiju, ima doživotnu vizu za tu zemlju.
Marina Abramović je opčinjena misticizmom. Zanima je numerologija, kristali, a seća se kako je 2016. godine dobila nekoliko opklada s prijateljima kada im je rekla da će Donald Trap trijumfovati na izborima u SAD. A to je tada saznala od svog astrologa, koji sad predviđa, kako otkriva, da Tramp gubi na predstojećim predsedničkim izborima u Americi.
Ne druži se više sa svojim ispisnicima, i za to ima „debele razloge“:
– Među mojim prijateljima najstariji su oni od 55 ili 60 godina. Ali, niko od njih nema 77. Jer, takvi su polumrtvi, stalno se žale, non-stop su bolesni… Moja generacija je dosadna i depresivna, zato i nemam kontakta s njom.
Pokušava da život posmatra očima deteta:
– Ne drogiram se, ne pijem. Volim čokoladu. Ne treba mi piće da bih bila zabavna, jer mislim da sam urnebesno duhovita i da bi trebalo da radim stend-ap komediju.
Nakon zdravstvenih probema promenio joj se, priznaje, pogled na život:
– Više nemam razloga da budem depresivna. Previše sam vremena provela lečeći slomljeno srce. Kakvo gubljenje vremena… A jedan od razloga što sam preživela jeste taj što sam mnogo toga naučila kroz svoje performanse o bolu, o izdržljivosti. Najveću fiizičku bol u životu iskusila sam prošle godine. Čitavih šest nedelja nisam mogla da pomerim mali prst. Sve druge bolove mogla sam da kontrolišem. A ovo je bilo izvan moje moći. Ne možeš da kontrolišeš smrt.
Pričala je svojevremeno o tome kako je odavno isplanirala svoju sahranu, a danas kaže:
– Nakon sahrane Suzan Sontag, bila sam tako obeshrabrena. Želela sam veliko slavlje, da niko ne bude u crnini, već u svetlim bojama. Imala sam lud život i zato hoću dobru smrt – poručuje, i za kraj otkiva da li joj je smrt fiksacija:
– Ma, samo želim da prestanem da se plašim smrti!
Bonus video: Izložba
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
