Ovo su najtraženije srednje škole u Beogradu: Đacima za upis potrebno više od 90 bodova

Osmaci u Srbiji počeli su od Nove godine da se pripremaju za ovogodišnji prijemni ispit, kako bi ostvarili što bolje rezultate i upisali željenu srednju školu.

Strah postoji - kako među njima, tako i među roditeljima koji su svesni određenih promena koje su pretrpele škole, pa čak i one koje važe za najpopularnije.

Ipak, kako sagovornici Nova.rs kažu, đaci i ove godine izdvajaju te škole koje su godinama na najvišoj lestvici", a u nastavku teksta pogledajte o kojim školama se radi.

Gimnazije

Ako se osvrnemo na prijavne liste osmaka iz prethodnih godina, videćemo da ih je najviše upisanih u gimnazije.

Svako dete koje ima u planu da studira (ili njegovi roditelji), mahom se opredeljuje za gimnaziju, a u zavisnosti od toga šta mu više "leži - da li jezici ili prirodne nauke, odlučuje se za takvu gimnaziju.

Sudeći po minimalnom broju bodova koji je prošle godine bio potreban za upis, titulu najpopularnije (i đaci kažu najbolje) škole odnela je ponovo Treća beogradska gimnazija.

Nju su prošle godine mogli da upišu samo najjači odlikaši - bilo je potrebno 94.66 poena, dok je je za prirodno – matematički trebalo još više – čak 97.08 bodova.

U istom rangu su i Četvrta beogradska gimnazija, Peta, Trinaesta, Deveta gimnazija "Mihailo Petrović Alas“..., a za njih je osmak morao da ima makar 90 poena.

Vazduhoplovna akademija

Postoje i neke stručne škole, konkretno profili za koje važi da pružaju izuzetno perspektivnu budućnost i zbog toga ih đaci upisuju.

Čak i da njihovi maturanti ne upišu fakultet, već sa diplomom te škole mogu brzo da se zaposle i imaju platu veću od republičkog proseka, zbog čega su, između ostalog, i postale popularne među đacima.

Takva škola je baš Vazduhoplovna akademija.

Nisu svi smerovi interesantni đacima. Tako, recimo, za ulazak u odeljenje tehničara vazdušnog saobraćaja prošle godine trebalo je najmanje 93,90 boda i svi upisani đaci, njih 24, imali su više od 90 poena.

Za ovaj smer važi da obezbeđuje posao odmah po završetku škole, sa izuzetno dobrim uslovima rada i platom.

A ukoliko đak želi da bude u odeljenju u kom se nastava sluša na engleskom jeziku, onda mu je potrebno najmanje 100 bodova. Tako je, bar, bilo prošle godine.

Medicinska škola

Medicinske škole su, takođe, veoma primamljive budućim srednjoškolcima, što ne treba da čudi jer veliki maturanti mogu, ali i ne moraju da upišu fakultet da bi se zaposlili, posebno u inostranstvu.

Kolika je pomama za medicinskim radnicima u zemljama Evropske unije najbolje svedoči informacija o tome da medicinske sestre i medicinski tehničari najbrže pronalaze posao, ali, nažalost, ne u Srbiji.

Najtraženija medicinska škola je Medicinska škola "Beograd" na Savskom vencu.

Što se tiče broja bodova, prošle godine je trebalo minimalno 88 bodova za upis medicinske škole.

U medicinskoj školi ranije je postojala velika navala za smer kozmetički tehničar.

Danas je interesovanje opalo zbog toga što je na svakom ćošku moguće završiti kurs za manikira, ali kako se vidi po rasporedu đaka u ovoj školi, čini se da ga devojčice i dalje upisuju.

Elektrotehnička škola „Nikola Tesla“

Veoma popularna je i ETŠ odnosno Elektrotehnička škola „Nikola Tesla“ na Starom Gradu.

Već nekoliko godina vlada veliko interesovanje za elektrotehničara informacionih tehnologija, za koji je prošle godine trebalo najmanje 94,32 boda.

Za upis na drugi smer – administrator računarskih mreža bilo je potrebno nešto manje poena, konkretno 90,6, ali je svakako bilo dosta prijavljenih maturanata i onih koji su ostali ispod crte i upisali drugu želju.

Ekonomska škola

Pod ekonomskom školom podrazumevaju se i pravne i ugostiteljske škole koje, s druge strane, mogu da budu potpuno odvojene i samostalne, kao što je to Ugostiteljsko-turistička škola Beograd.

"Najomiljenija" kod đaka je Prva ekonomska škola, a najtraženiji smer je poslovni administrator, koji je, u praksi, zadužen za obavljanje svih poslova u okviru firme. Odmah iz ovog smera su ekonomski i pravni tehničar.

Broj bodova koji je potreban je oko 80 bodova, ali se dešavalo da poeni variraju iz godine u godinu, tako da nismo sigurni kako će biti sada.

Profesori: Svaka škola je dobra

Profesorka u Devetoj beogradskoj gimnaziji Ana Dimitrijević kaže u razgovoru za Nova.rs da to što radi u gimnaziji, ne znači da ne bi preporučila dobru stručnu školu.

Navodi zašto preporučuje gimnaziju i za koga je ona idealna.

"Moramo biti iskreni prema sebi i relano sagledati naše mogućnosti. Dakle, dete zna da li može da pohađa gimnaziju ili bi radije u stručnu školu. Smatram da dete treba da upiše ono što odgovara njegovim ili njenim interesovanjima. Tako da, ako dete ima nameru da se kasnije školuje, ide na fakultet i ima nekakvo zanimanje za koje je potrebno akademsko obrazovanje, onda je lakši i bolji put da se ide u gimnaziju. Gimnazija ga sprema za jedan nivo koji kasnije zahteva fakultet iz različitih oblasti. U tom smislu uvek preporučujem gimnaziju", objašnjava profesorka Dimitrijević.

Što se tiče one dece koja bi da se bave nekom strukom za koju uopšte nije potreban fakultet, naša sagovornica kaže da treba da prate svoju ideju i zamisao o tome.

"Ima jako zanimljivih zanimanja za koja je dovoljan četvrti stepen, čak i treći. Ima dece koja upisuju zanate da bi nastavili porodičan posao, recimo ako roditelji imaju automehaničarsku radnju, frizersku,  električarsku, pa dete želi da nastavi ono što mu radi otac ili majka. S tim u vezi bih izdvojila ugostiteljske i turističke škole koje su jako popularne. Deca koja uče za kuvara kasnije mogu da upišu neku kulinarsku akademiju u inostranstvu. Ima one dece koja vole turizam, pa upisuju turističku školu i uče za turističkog vodiča, dakle ne moraju nužno imati fakultet", navodi ona.