"I njegovo najlošije ostvarenje je dovoljno privlačno": Kritika filma “Sva lica dobrote” Jorgosa Lantimosa

Piše: Dejan Šapić

Miljenik srpske publike, Jorgos Lantimos još od prvih filmova provocira svojim, možda, jedinstvenim smislom za humor - ciničan kritičar društva voli da preteruje i prenaglašava situacije. Podjednako je omiljen i kod publike i kod kritike sa svojim distopijskim pristupom u realističnom vremenu.

U novom filmu triptihu, pojavljuju se dva glumca i dve glumice koji igraju različite uloge u svakoj od tri međusobno nepovezane priče.

Scenario je Lantimos pisao sa dugogodišnjim saradnikom Etimosom Filiposom. Sa njim je radio scenarije za filmove koji su ga proslavili - “Očnjak” (2009), nagrada za najbolji film u selekciji “Izvestan pogled” u Kanu, zatim “Alpi” (2011), kao i “Lobster” (2015) za koji će osvojiti Nagradu žirija u Kanu i što je još važnije prigrliće svetsku slavu nominacijom za Oskara za najbolji scenario. “Ubistvo svetog jelena” (2017) osvojio je Nagradu za najbolji scenario u Kanu.

Zašto je ova hronologija važna? Najbolje filmove Lantimos, ipak, je realizovao sa australijskim scenaristom Tonijem Mek Namarom - “Miljenica” (2019) i “Jadna stvorenja” (2023). Raskošne produkcije i prefinjene estetike su dramaturški kompleksniji sa razrađenijim i ubedljivijim likovima. U meni omiljenom filmu “Jadna stvorenja”, o kome smo pisali sa prošlogodišnjeg FAF-a, glavne uloge je poverio maestralnoj Emi Stoun i odličnom Vilijemu Defou. U novom filmu “Sva lica dobrote” za glavne uloge Lantimos je ponovo odabrao njih dvoje, koji zajedno sa Margaret Kvouli koja se takođe pojavljuje u “Jadnim stvorenjima” (najpoznatija po ulozi Pusiket Tarantinovog “Bilo jednom u Holivudu”) i Džesijem Plemonsom (u Kanu osvojio nagradu za najboljeg glumca u novom filmu).

https://www.youtube.com/watch?v=NGOL2_mI9Hw

U prvoj priči Plemons pokušava da povrati lično dostojanstvo koje je poklonio svom šefu (Defo) i posle deset godina svojevrsnog robovanja autoritetu, reši da uradi nešto po sopstvenom izboru.

U drugoj priči Plemons je policajac koji postaje paranoičan nakon što mu je supruga (Stoun) nestala, pa se vratila kao sasvim druga osoba. Niko tu promenu ne vidi osim njega jer on najbolje poznaje svoju ženu. Primorava je na svakakve morbidnosti (svojstvene Lantimosu) kako bi mu dokazala da ga voli i da je baš ona njegova supruga.

U trećoj priči Ema Stoun je pripadnica moderne sekte koju predvodi Defo. Ona svojevoljno prihvata da pronađe ženu sa idealnim dimenzijama, neobičnih veština i dovede je u sektu. Akcenat u trećoj, najnejasnijoj priči je na ekološkoj problematici i važnosti vode. I posebno na pročišćenosti ljudskog tela što je važno za kult sekte.

Primećujemo da Lantimos ukazuje na potčinjavanje različitim vrstama autoriteta, sa mnoštvom bizarnih postupaka i detalja što je činio i ranije. U novom filmu oni su banalno prikazani što možda i ne bi bio problem da su likovi smisleniji i bolje razrađeni. U estetskom, vizuelnom i pripovedačkom postupku “Sva lica dobrote” bismo mogli smestiti između “Jastoga” i “Ubistva svetog jelena”. Samo sa tom razlikom što je novi film u kvalitativnom smislu daleko ispod pomenutih, čak je naslabiji u njegovoj karijeri.

Da li je razlog tome što je reditelj istovremeno radio na tri filma, a za sledeću godinu najavljenog “Bugonia” (scenario Vil Trejsi i Joon-Hwan Jang) sa Emom Stoun i Džesi Plemonsom u glavnim ulogama. Sačekaćemo i taj film, možda ćemo onda uvideti neki viši cilj i smisao rediteljskog postupka. Ipak i najlošiji film Jorgosa Lantimosa je dovoljno privlačan za gledanje imajući u vidu bioskopsku ponudu i kvalitet snimljenih filmova, generalno. “Sva lica dobrote” u bioskope u distribuciji MCF Megacom filma stiže prema najavama u septembru. Dotle pogledajte neke od njegovih ranijih filmova i prisetite se sa kakvim talentom raspolaže ovaj inteligentni cinik, beskompromisni kritičar naših sadašnjih i budućih “stvarnosti”.

Bonus video: Radoslav Rale Zelenović o Festivalu evropskog filma Palić i Bati Živojinoviću