Horor krimi roman nobelovca otkriven posle 90 godina

Priredio: Matija JovandićGodinama pre nego što je postao jedan od najslavnijih američkih pisaca, Džon Stajnbek napisao je najmanje tri nikada objavljena romana. Dva je sam uništio dok se još trudio da stekne ime, ali je treći, krimić sa pričom o vukodlaku pod nazivom "Ubistvo pod punim mesecom", preživeo u arhivi, gde se nalazio još od kada je odbijen za štampanje 1930. godine. Izučavaoci Stajnbekovog dela traže sada od njegovih naslednika da im dozvole da konačno objave roman koji je slavni pisac završio nakon debitantskog "Ćupa zlata" (1929) i skoro deceniju pre "Plodova gneva" (1939), remek-dela o Velikoj depresiji i borbi farmera da im se omogući da rade i da prežive."Postoji ogromno interesovanje u javnosti za potpuno nepoznati roman o vukodlaku iz pera jednog od najpoznatijih I najčitanijih američkih pisaca 20. veka. Za taj roman zaista niko nije znao. To je Stajbekov završeni roman. Neverovatno!", rekao je profesor Gevin Džons, specijalista za američku književnost na Univerzitetu Stenford za "Gardijan".Rukopis od 233 stranice bio je pohranjen u dubinama arhiva Centra “Hari Rensom” na Univerzitetu u Teksasu nakon što je Stajnbeku propao pokušaj da ga objavi pre više od 90 godina.Stajnbek se dugo borio da ga priznaju kao pisca, a na kraju je dobio Nobelovu nagradu za književnost 1962. godine. Njegov otac pomagao ga je novčano na počecima, ali se i on sam izdržavao kao fizički radnik pre nego što je napisao svoja danas klasična dela kao što su "Crveni poni" (1933), "Tortilja Flet" (1935), "O miševima i ljudima" (1937), "Plodovi gneva" (1939), "Istočno od raja” (1952)...Roman "Ubistvo pod punim mesecom", smešten u fiktivni primorski kalifornijski grad, donosi priču o stanovnicima užasnutim nizom jezivih ubistava u noćima kada je mesec pun. Istražitelji strahuju da je počinilac natprirodna zver iz obližnje močvare. Među likovima su reporter na početku karijere, tajanstveni vlasnik lokalne streljane i ekscentrični detektiv-amater, spreman da razrešava zločine koristeći se tehnikama kakve je video u jeftinim krimi romanima, opisuju roman u "Gardijanu" i dodaju da su u rukopisu i dva crteža autora kojima je ilustrovao pod zgrade gde se zločin dogodio, uključujući tu i tela žrtava. (U knjizi te ilustracije predstavljaju crteže jednog od likova koji pokušava da razreši ubistva.)Profesor Džons navodi da roman pruža sasvim različitu perspektivu i daleko je od sveta Velike depresije koji je Stajnbek oslikavao u svojim delima, što bi moglo da objasni i zašto ga je napisao pod pseudonimom Piter Pajm."Iako je različit od Stajnbekovih drugih dela i potpuno je drugog žanra, on je u vezi sa njegovim zanimanjem za transformaciju čoveka u nasilnika. Tu vezu između ljudi i životinja ćete naći svuda u njegovom delu i to njegovo zanimanje za nasilje masa ili za to kako su ljudska bića u stanju da dospeju u druga stanja uma, uključujući tu posebno ubijanja", priča Džons.Knjiga bi, ne sumnja on, privukla mnogo čitalaca."To svakako nije Stajnbek realista, ali jeste Stajnbek naturalista, zainteresovan za ljudsku prirodu. To je horor, zbog čega verujem da će čitaocima biti čak i zanimljiviji od knjiga tipičnijih za Stajnbeka. To je potpuno nov Stajnbek, preteča detektivskih romana kalifornijskog noara. To je i uznemirujuća priča, čiju atmosferu čini zlokobna tajna obavijena maglom", slikovit je Džons.

Razmišljajući o tome zašto su roman izdavači onomad odbili, stručnjak za Stajbekovo delo misli da su možda smatrali da je previše mračan, a posebno zato što ga je napisao tada još nepoznati autor.Međutim, literarni agenti iz kuće "Mekintoš i Otis", koja zastupa Stajnbekova dela, navode da taj roman neće biti objavljen."Pošto je Stajnbek napisao 'Ubistvo pod punim mesecom' pod pseudonimom i nije hteo da ga objavi za života, smatramo da je njegova volja da ne bude objavljen. Kao agenti njegove zadužbine, ne eksploatišemo njegove radove izvan onoga što je bila autorova i njihova želja", navode oni.Džons, međutim, to vidi drugačije."Stajnbek je nameravao da tu knjigu objavi na počecima karijere, a nije uništio rukopis kao što je uradio sa nekolicinom drugih. Mnogim piscima dela budu objavljena i posthumno, i pod pseudonimom", navodi on.I Stajbekov biograf Vilijam Sauder, autor hvaljene knjige "Ljut na svet: Život Džona Stajnbeka" (2020), takođe predlaže zadužbini da objave roman."Zašto završen roman slavnog pisca ne bi ugledao svetlo dana? Nadam se da hoće", kaže on.Pronađena i priča "Istorija slučaja"Džons je i u drugoj arhivi, u Centru za izučavanje Stajnbeka na Državnom univerzitetu San Hoze, pronašao doslovno završenu neobjavljenu priču pod nazivom "Istorija slučaja". To je ranija verzija objavljene priče "Odmetnik", zasnovane na istinitom događaju, linču koji se dogodio 1933. godine u San Hozeu, nakon što su dvojica muškaraca optužena da su kidnapovali i ubili jednog građanina. Dvojica vezanih, delimično golih muškaraca obešeni su na drvo pred oko 15.000 prisutnih pri jednom od poslednjih masovnih linčovanja u Americi. Stajbeka je uznemiravala činjenica da ima rasizma i nepravde na američkom Zapadu, a to ranija verzija priče pokazuje. U završnoj verziji, Stajbek je zamenio linčovanje dvojice belaca, kao što se dogodilo u stvarnosti, linčom jednog belca. U "Istoriji slučaja" linčovan je jedan belac."Obe verzije priče govore o teoriji gomile i tome kako su ljudska bića spremna da primene nasilje, a ispričane su iz tako bliske perspektive da se pitam nije li možda i sam Stajbek bio očevidac linčovanja. Imao je rođake u San Hozeu i bio je fasciniran onim što rade gomile", zaključuje Džons.