2
Remont - nezavisna umetnička asocijacija, čija je galerija nezaobilazno i jedno od najznačajnijih prostora savremene umetnosti i kulture u Beogradu i šire, odlučila je da se povuče posle 25 godina istrajnog rada, navodi se u saopštenju.
Verujući u značaj i snagu individualne kreativnosti i kolektivnog rada, kako kažu, neopterećenog tržištem, kreativnim industrijama i unapred definisanim inputima i političkim opredeljenjima, ne mogu i ne žele da pristanu na trendove i uslove rada koji vladaju u okruženju opterećenom hipokrizijom na svim nivoima.
„Neodustajući od svojih uverenja i vrednosnog sistema, povlačimo se i odlazimo u modus preispitivanja i presabiranja“, naveo je Remont 29. septembra u saopštenju povodom odluke da se posle dve i po decenije rada povuče programom „Odjave“ koji je najavljen od 1. do 26. oktobra.
„Nomen est omen je dosta uticalo na naš način rada, ali ‘remont’ koji podrazumeva analognu logiku i povezivanja raznih elemenata koji zajedno, pokrećući jedni druge, čine celinu mehanizma, u digitalnom dobu više nije funkcionalan“, naveo je Remont, koji je osnovala 1. oktobra 1999. godine grupa umetnika i istoričara umetnosti, u nameri da se stvori dinamičan i nezavisan vaninstitucionalni okvir za profesionalnu razmenu znanja i iskustva.
Sve vreme postojanja, udruživanjem ličnih kapaciteteta i angažmana, Remont se, kako je istaknuto, bavio aktuelnim problemima, unapređenjem uslova i načina rada na savremenoj vizuelnoj i nezavisnoj umetničkoj sceni. Kroz različite izložbene i druge formate, eksperimente, formalne i neformalne debate, povezivanjem sa sličnomišljenicima, preispitivali su ulogu koju umetnik i umetnost zauzimaju u savremenom društveno-političkom okruženju i sistemu. Trudili su se da prate promene, koriste savremene alate, ali svesni su da su se okolnosti promenile.
„Savremena umetnička praksa koja je bazirana na propitivanju društvenih vrednosti, promišljanju, analizi, targetiranju problema, subverziji hipokrizije i pristajanja na politički proklamovane vrednosti, u javnom prostoru je potisnuta komercijalizacijom, mediokritetstvima u obliku ‘lepe dekorativne umetnosti’, produkcijom jednokratnih događaja i kratkoročnih ‘projekata’ upitnog smisla s jedne strane i banalnim aktivizmom, s druge. Ta zamena teza, potpomognuta kulturnim politikama i medijima, u široj javnosti stvara sliku da je sve u redu.
Propagiranje i veličanje identiteta baziranog na banalizaciji i zloupotrebi postulata nacionalnih vrednosti, insistiranje na partijskoj pripadnosti, marginalizacija kritičkog mišljenja, budžetsko finansiranje ‘podobnih’ u lokalnom kontekstu i rigidni uslovi i kriterijumi inostranih donatora, ugrozili su našu motivaciju i veru u smisao borbe za bolje razumevanje snage i značaja savremenih umetničkih praksi. Odavno smo odustali i od evropskih i sličnih donatorskih konkursa koji eksplicitno zadaju teme i formate, insistiraju na formalnom partnerstvu, opterećuju administracijom i kastriraju razvoj drugačijih (realnih) potreba i kapaciteta. Vrednost prepoznatosti organizacije na osnovu onoga šta i kako radi, a koje je kandiduje za podršku donatora uslovljena je smišljanjem NOVOG i NOVOG, nauštrb uspostavljanja stabilnosti, razvoja i unapređenja postignutog. Ovaj apsurd preopterećuje, iscrpljuje, i ne samo da dovodi do burnouta, već i obesmišljava suštinu“, naveo je Remont.
Asocijacija Remont zahvalila je prijateljima, kolegama i svima koji su je podržavali i zaista razumeli, a svima drugima poručila je: „Do viđenja i hvala na svim ribama“, citirajući „Autostoperski vodič kroz galaksiju“ Daglasa Adamsa.
Završni program Remonta, nazvan Odjava, počeće 1. oktobra u 18 sati, na 25. godišnjicu osnivanja te organizacije, Vođenjem kroz 25 godina Remonta koje će realizovati Darka Radosavljević-Vasiljević, Miroslav Karić, Marija Radoš i Jelena Mijić.
Od 11. do 18. oktobra najavljena je izložba “GolaŽužaVlada – Sve ove godine”, u okviru 15. festivala Novo doba.
Od 21. do 23. oktobra najavljena je Rasprodaja, a završna Odjava biće 26. oktobra, uz audio i video performans Daniela Kovača.
Bonus video: Probudi se: Sofija Juričan
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare