Helena Vitman: U Nemačkoj je još uvek podnošljivo za umetnike, ali žena je prinuđena da radi 200 odsto

Nemačka filmska rediteljka i umetnica Helena Vitman ovenčana je na upravo završenom, 33. Festivalu evropskog filma Palić nagradom "Underground Spirit". Ovo priznanje se nekoliko godina unazad dodeljuje za izuzetan rad na polju nezavisnog filma, kao i za jedinstven pristup filmskom jeziku i autentičnu autorsku poetiku izgrađenu van glavnih tokova industrije.

Filmovi nemačke autorke, među kojima su debitantski dugometražni film "Drift" ili "Cvetovi ljudskog tela", prikazivani su i nagrađivani na brojnim međunarodnim festivalima i izložbama, uključujući Lokarno, Veneciju, Toronto, Roterdam, Mar del Platu, Oberhauzen, An Arbor, Vijenale, FID Marseille. Takođe, i u institucijama poput Tejt Moderna i Mome. Predavala je nekoliko godina na Hamburškoj akademiji likovnih umetnosti, a bila je i mentorka u školi Elias Querejeta Zine Eskola u San Sebastijanu. Pored filmova, stvara instalacije i sarađuje kao snimateljka s različitim rediteljima i umetnicima.

U okviru programske selekcije posvećene dobitnici nagrade "Underground Spirit" publika Palić film festivala mogla je da vidi njena ostvarenja "21,3 C", "Ada Kale", "Divljina", "Kasnije", "Nadiranje", "Preko hiljadu talasa" i "Zanošenje", zbog kojih je i zavredela ovo priznanje.

I dok je davno posetila Beograd, Helena Vitman se, zbog nagrade, prvi put obrela na Paliću. I bila je preplavljena utiscima, priznaje u razgovoru za Nova.rs:

- Upijam ovaj divan park i stalno srećem ljude koji su neverovatno topli i srdačni. To je tako lepo, neobično, kao neka poslastica. Nije svuda tako. S obzirom da je ovo manji festival, sve je nekako lepše jer imaš priliku da zastaneš i zaista s nekim komuniciraš na pravi način, da razmenjuješ mišljenja, bez one žurbe i haosa, karakterističnih za velike festivale. Čini se da imaš vremena za sve - kaže kroz smeh Helena Vitman.

Balans neophodan

Pre nemačke umetnice, ovim priznanjem su ovenčani Mika Tanila, Peter Čerkaski, Ištvan Borbaš, Marija Kanjas... I baš zbog tih imena, ali i zbog same namene priznanja za umetnički rad van glavnih tokova filmske industrije "Underground Spirit" je našoj sagovornici veoma dragocen:

- Ako si nezavisan, andergraund umetnik, to nije nešto što se može uzeti zdravo za gotovo. Jer, oko sebe nemaš potporu, ne postoji veliki marketing, pi-ar, novac… A opet, neophodna je bar neka vrsta podrške da bi mogao da ostaneš nezavisan. Tako da se mora napraviti neka ravnoteža. I zato je ovo priznanje značajno, jer svedoči da si uspeo da napraviš taj balans. I korisno je, a da ne pominjem sva ona imena koja su ovo priznanje dobila pre mene. Čast je biti u njihovom društvu - priznaje umetnica.

I dok je u Srbiji teško biti umetnik, a kamoli biti nezavisan, nameće se pitanje kako je u Nemačkoj, zemlji koja je i sama iskusila izvesne turbulencije u proteklom periodu?

- Još uvek je podnošljivo (smeh). Naravno da je u Nemačkoj i dalje moguće da se kao umetnik izraziš, no uvek je bilo teško naći novac za projekte koji nisu komercijalni. Ekonomska i politička situacija samo dodatno otežava status umetnika. Kao da se, na neki način, sužava prostor za umetnost. Iz godine u godinu se smanjuju novčana sredstva za kulturu. A gde se najpre počinje sa sečom? Pa, naravno na nezavisnoj umetničkoj sceni. Ali, kad se navikneš da stvaraš u takvim okolnostima, čini mi se da postaješ, kao umetnik, otporniji, nepokolebljiviji. Naučiš da improvizuješ. Bar ja jesam. Verujem da je mnogo teže onim razmaženijima, koji su navikli na dobre uslove za rad, i odjednom su ih izgubili…

Iako potiče i stvara u razvijenoj zapadnoevropskoj državi, činjenica da je žena još uvek, kako Helena Vitman ukazuje, samo otežava stvari:

- Neke stvari se jesu promenile nabolje. Međutim, moj producent mi je nedavno pričao o prošlogodišnjoj statistici u Nemačkoj. I ispostavlja se da je samo deset procenata rediteljki koje su uspele da snime svoj treći dugometražni film tokom 2025. To vam govori mnogo. Ispada da su žene prinuđene da rade, ne sto, već 200 odsto i to non-stop. Nažalost, razlike su i dalje prisutne. Kad radiš filmove, neophodno je da ti neko ukaže poverenje da ćeš ih realizovati. Iako ja ne pravim velike filmove, opet je i za njih potreban novac, a često imam osećaj da sam žrtva izvesnog nepoverenja samo zato što sam žena. A kad pogledam koliko je rediteljima lakše da se probiju i dobiju novčana sredstva, razočana sam. Teško je to razumeti u 21. veku - ističe naša sagovornica, a razloge za takvo nepoverenje spram umetnica ne vidi samo u političkoj situaciji u Nemačkoj, ili rastu desnice...

- Kompleksni su razlozi. Mnoge žene žele da, pored umetničke karijere, imaju i porodice. A ako ne pripadaš dobrostojećoj porodici, i nemaš dovoljno novca da platiš nekog ko bi brinuo o tvojoj deci dok ti radiš - to je teško izvodljivo. Pogrešno su postavljene strukture društva, i dok god se one ne modifikuju, ništa se neće promeniti. Nije dovoljno samo iskazivati javno parolu - Mi želimo da podržimo žene. Neophodno je to pokazati na delu - objašnjava umetnica.

Helena Vitman nije samo posvećena filmu. Naprotiv, deluje u različitim umetničkim poljima, a jedno od njih jeste i vizuelna i primenjena umetnost. I važno joj je, kako naglašava, da se umetnički izražava na razne načine:

- Ali, to nije bila svesna odluka, već je došla spontano. Sarađivala sam s različitim umetnicima i otkrivala nove stvari koje me zanimaju. Krivo mi je što nemam vremena da se posvetim i muzici, jer mi je ona toliko važna u životu. Kad bih samo mogla da se oprobam kao perkusionistkinja ili bubnjarka i da sviram sve, od fri-džeza do eksperimentalne muzike…

Film je temeljan

Iako je jednako posvećena filmu i vizuelnoj umetnosti, film, ipak, odnosi prevagu:

- Mislim da je film, kao umetnost, dublji, temeljniji. Možda će zvučati neverovatno, ali u primenjenoj ili vizuelnoj umetnosti, kojima se bavim, mnogo više zavisiš od tržišta. Naravno, ako hoćeš da živiš od toga. I zato - film.

A kad se osvrne na savremenu evropsku, nemačku kinematografiju koja je i u fokusu Palićkog festivala, primećuje da je, ne samo u Evropi, već i u svetu film u jednoj vrsti krize. Ali…

- Upoznajem mnoge mlade ljude širom sveta kojima su filmovi, bioskopi neophodni. I to me ohrabruje. Osećaj sigurnosti koje mi bioskop pruža je neopisiv. Samo uronim u neki film, i otvara se nepregledan svet preda mnom. I, na sreću, mnogo je još ljudi koji imaju sličan osećaj. I to ne samo u Evropi. Pa toliko je nedovoljno istraženih kinematografija, poput nigerijske, indijske…

Helena Vitman je, kako otkriva na kraju razgovora, već završila snimanje novog dugometražnog filma:

- Trenutno sam u procesu montaže, s tim što mi je ostalo još nekoliko snimajućih dana u septembru za prolog filma. A film će se zvati "Die Stadt" (Grad).