Pitanje koje je isprovociralo Novaka, a onda otvorio dušu: Obratio se Bogu usred konferencije, svi zanemeli dok je pričao VIDEO

Đoković je do trofeja stigao nakon što mu je Aleks de Minor predao finalni meč početkom drugog seta, a ubrzo nakon toga dobio je pitanje koje ga je očigledno oduševilo.

Novinar je podsetio na jedan od ključnih trenutaka njegovog prethodnog meča, ali i na činjenicu da Đoković već više od dve decenije pokazuje istu borbenost – nekada protiv Rodžera Federera i Rafaela Nadala, a danas protiv nove generacije tenisera.

"Novače, čestitam. U meču sa Sašom, pri rezultatu 4:4 u drugom setu i 30:30, već u sledećem poenu praktično je sve stalo u jedan poen. Pogodio si, spasao brejk loptu, potom dobio meč... Više od dve decenije, protiv Rodžera i Rafe u grend slem finalima, a sada i protiv novih igrača, pokazuješ potpuno isto srce i borbenost. Već dve decenije. Kako uspevaš da to i dalje radiš posle svih ovih godina", bilo je pitanje koje je isprovociralo Đokovića, ali u onom najboljem smislu.

Izvuklo je iz njega mnoge savete i za buduće sportiste, ali i dokazalo zbog čega je toliko uspešan. Njegov pogled na svet je zaista jedinstven.

„Hvala ti što si to tako formulisao. Ta borbenost nije nešto sa čime se rađaš. To je nešto što zaista mora da se razvija. I razvija se tokom onih nedelja ili dana kada niko ne gleda. Kada svi gledaju, svako ima svoj sud o tome kako igraš, šta je trebalo da uradiš, a šta nije“, počeo je Đoković.

Srpski teniser potom je objasnio koliko individualni sport zahteva od jednog profesionalca i zbog čega je tenis u tom smislu posebno surov.

„Individualni sport poput tenisa zahteva stopostotnu posvećenost i predanost sportu. Ne samo kada je reč o treninzima, već i kada su u pitanju svi ostali aspekti. Mislim da postoje neki neverovatni timski sportovi, ali u individualnom sportu poput tenisa, ako se ne osećaš dobro, ne možeš da izađeš i da neko drugi uđe umesto tebe, da te zameni.“

Upravo zbog toga smatra da je tenis jedan od najzahtevnijih sportova.

„To je prilično surov sport, jer je eliminacioni sistem. Jednog dana možda niste dobro spavali, možda imate nešto drugo, šta god da je u pitanju... Ali upravo je to ono što naš sport čini toliko zahtevnim i toliko posebnim.“

Đoković je zatim govorio o mentalitetu koji ga prati tokom čitave karijere i koji mu je omogućio da i posle toliko godina ostane u samom vrhu.

„Zaista, ta borbenost i ta posvećenost su nešto što je uvek sa mnom kada sam na terenu, bez obzira na bilo šta. Ne odustajem ni od čega. Guram sebe do krajnjih granica.“

Priznao je i da poslednjih godina oseća dodatnu težinu svakog izlaska na teren.

„Tu je i taj dodatni pritisak i značaj, naročito tokom poslednjih pet godina. Na svakom turniru, na svakom terenu, veoma je posebno izaći na teren, biti ono što jesi i pokušati da budeš u svom najboljem izdanju. To sa sobom donosi i odgovornost, ali predstavlja i motivacioni faktor. Ako se ne osećate dobro, možete da osetite ogroman teret.“

Potom je usledio možda i najupečatljiviji deo njegovog odgovora.

„Ali to je ono za šta sam predodređen. Zaista verujem da mi je Bog dao ovu priliku i ovaj talenat da budem ono što jesam i da budem tu gde jesam. Zahvalan sam. Trudim se da iskoristim svoj potencijal koliko god je to moguće.“

Na kraju je Đoković objasnio da motivaciju pronalazi i u navijačima koji prelaze hiljade kilometara samo kako bi ga jednom videli na terenu.

„Ljudi dolaze iz svih krajeva Kine ili sveta da bi vas gledali. Ranije sam govorio o tome, jer verovatno uvek postoje navijači koji dolaze i kojima je to možda jedina prilika da vas vide kako igrate. Igrate za sebe. Igrate za sport. Ali postoji mnogo više od toga što nosite sa sobom“, zaključio je Đoković.