EU se u tajnosti sprema za scenario iz noćne more: „Žrtava će sigurno biti, pitanje je kada“

Razgovori o scenariju napada iz noćne more odvijali su se poslednjih nedelja među ambasadorima EU iz svih 27 zemalja koji su se okupili u "ograničenom formatu", što znači bez telefona ili asistenata. Rasprave su se pojačale od otkrića drona natovarenog eksplozivom na aerodromu u Lajpcigu u avgustu, rekli su diplomate i zvaničnici, kojima je zagarantovana anonimnost kako bi mogli da govore o poverljivim razgovorima, piše Politico.

Dok EU godinama raspravlja o takvim scenarijima – predstavljajući „hibridni set alata“ usmeren na koordinaciju odgovora na sajber napade, mešanje u izbore i sabotaže – najnoviji razgovori usredsredili su se na rizik od ozbiljnijih napada koji bi izazvali veliki broj žrtava. Dvoje diplomata reklo je da je sastanak ambasadora EU prošle srede bio posebno usredsređen na takve primere.

Od ruske invazije na Ukrajinu, EU tvrdi da je Moskva pojačala kampanju sajber napada, sabotaža i drugih tajnih operacija širom bloka.

„Evropske demokratije suočavaju se s rastućim brojem pretnji“, rekao je za Politico evropski komesar za pravosuđe Majkl Mekgrat. „Jačamo našu sposobnost predviđanja i otkrivanja pretnji, poboljšavamo rano upozoravanje i obezbeđujemo da Evropa može brzo i kolektivno da reaguje kada se testira naša demokratska otpornost.“

Razgovori među diplomatama i ministrima EU usredsredili su se na raspoređivanje timova za hitne intervencije, oslobađanje sredstava EU za pomoć pogođenoj državi i na to kako bi čelnici institucija EU trebalo da komuniciraju, rekao je jedan zvaničnik EU.

„Moramo biti spremni na nešto ozbiljno“, rekao je visoki diplomata EU. „Nažalost, Lajpcig nam je pokazao da veoma ozbiljan incident, nešto što izaziva više žrtava, nije isključen.“

Drugi zvaničnik EU dodao je: „S obzirom na obim i razmere ruskog delovanja, žrtava će sigurno biti pre ili kasnije. Čista je sreća što ih još nije bilo.“

„Veoma zbunjujuće“

Unija se suočava s gotovo svakodnevnim izveštajima o takozvanim hibridnim napadima – oznakom koju EU i NATO koriste za opisivanje subverzivnih aktivnosti koje ostaju ispod praga direktnog ratnog čina. U utorak je nekoliko mornara proglašeno nestalim nakon što su dronovi potopili njihov brod u Crnom moru, prema navodima bugarskih zvaničnika.

To je usledilo nakon incidenta na aerodromu u Lajpcigu, sumnjivog požara na poljskoj zemaljskoj stanici koja upravlja Starlink komunikacijama i plana postavljanja zapaljivih naprava u komercijalna saobraćajna čvorišta širom EU i Ujedinjenog Kraljevstva, uz redovna kršenja vazdušnog prostora.

„Sasvim je očigledno da će, kada Rusija koristi sve više smrtonosnih sredstava kako bi testirala našu spremnost i volju za preduzimanje protivmera, u nekom trenutku biti žrtava“, rekla je Teija Tilikainen, direktorka Evropskog centra izvrsnosti za suzbijanje hibridnih pretnji. „U nekom trenutku, namerno ili nenamerno, to će se dogoditi.“

Ako nekoliko građana članica EU ili NATO bude ubijeno u onome što izgleda kao napad, pritisak na obe institucije da reaguju biće ogroman. „Veoma se bojimo da će u nekom trenutku biti izgubljen život nekog građanina savezničke zemlje“, rekao je jedan NATO diplomata, što će „veoma povećati pritisak“ da se reaguje.

Ipak, rasprave na nivou EU izazivaju kritike iz pojedinih prestonica da EU prekoračuje svoju bezbednosnu ulogu i potencijalno duplira ključne funkcije NATO-a, transatlantskog saveza koji je temelj evropske bezbednosti već 80 godina.

„To može da bude veoma zbunjujuće za donosioce odluka na svim nivoima“, rekla je Oana Lungesku, ugledna saradnica RUSI-ja i bivša portparolka NATO-a. „Ako postoji zabuna ili dupliranje, postoji rizik od usporavanja donošenja odluka, što ima posledice jer je vreme uvek ključno.“

Još jedan problem je nedostatak bezbedne komunikacije EU i sumnja da osetljive informacije koje se dele tokom okupljanja ambasadora mogu da procure, reklo je nekoliko diplomata. Izveštaji da je bivši mađarski ministar spoljnih poslova podelio sadržaj razgovora na nivou lidera sa svojim ruskim kolegom samo su produbili tu zabrinutost, navodeći prestonice da zaista osetljive informacije ograniče na NATO formate.

„Moja vlada je veoma sumnjičava prema deljenju osetljivih obaveštajnih podataka u Coreperu ili čak u prostoriji u kojoj se sastaju lideri“, rekao je diplomata iz jedne od država istočnog krila. „Ili se pojave u medijima ili odu pravo u Moskvu.“

Protokoli koji se preklapaju

Ovaj otpor podudara se s naporima predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da ojača bezbednosnu ulogu bloka.

U svom najnovijem govoru o stanju Evropske unije u Strazburu, bivša nemačka ministarka odbrane predložila je „bezbednosni protokol za hitne slučajeve“ kako bi se državama članicama EU pomoglo u koordinaciji upravo u scenarijima o kojima se raspravlja. Očekuje se da će taj protokol, uz predlog Ursule fon der Lajen o osnivanju „Evropskog saveta za bezbednost“, biti sastavni deo ključne „Evropske bezbednosne strategije“, koja bi trebalo da bude objavljena početkom novembra, navode dvoje diplomata.

Međutim, nekoliko diplomata usprotivilo se toj ideji, ističući da bi za uspostavljanje takvih mera bili potrebni meseci i da bi one mogle da dovedu do dupliranja funkcija koje već postoje unutar EU.

Umesto stvaranja novih formata koji unose dodatnu složenost, jedan visoki nacionalni diplomata izjavio je da bi EU trebalo da se usredsredi na jačanje postojećih alata za odgovor na krize.

„Osećamo veliku nelagodu zbog tog bezbednosnog protokola za hitne slučajeve“, rekao je diplomata. „Već imamo uspostavljene mehanizme. U slučaju krize, na raspolaganju nam je Integrisani politički odgovor na krize (IPCR), koji se pokazao veoma efikasnim tokom pandemije i drugih kriza.“

Putina nije briga

Mehanizam IPCR, uspostavljen u okviru Lisabonskog ugovora, omogućava zemlji koja predsedava EU da, na zahtev pogođene države, sazove hitne sastanke na kojima učestvuju stručnjaci iz NATO-a, UN-a ili drugih međunarodnih tela.

U slučaju velikog hibridnog napada, odgovornost za odluku o najboljem daljem postupanju ostaje na pogođenoj zemlji. Francuska je aktivirala član 42.7 Ugovora o EU nakon terorističkih napada u dvorani Bataklan 2015. godine; bio je to jedini slučaj pozivanja na klauzulu o uzajamnoj pomoći. Ipak, Lungesku je napomenula da je reč o „političkoj odluci“ Pariza koja nije dovela do značajnijih oblika uzajamne pomoći, osim koordinacije istraga terorističkih napada između Francuske i Belgije.

Kako bi se izbegla zabuna oko podele nadležnosti tokom događaja s velikim brojem žrtava, Lungesku je predložila podelu poslova: NATO bi se bavio razmenom obaveštajnih podataka i vojnim odvraćanjem, dok bi se EU usredsredila na civilni odgovor.

Za Tilikainen su napori EU usmereni na koordinaciju odgovora na hibridne napade korisni – ali unutar određenih granica. Ipak, istakla je da oni „nisu uporedivi s merama otpornosti na nacionalnom nivou“, poput finskog pristupa „sveobuhvatnoj bezbednosti“.

Lungesku je takođe naglasila da Moskva ne pravi razliku između te dve organizacije.

„Iskreno govoreći, ruskom predsedniku Vladimiru Putinu nije važno da li odluke donosi Coreper 2 ili NAC“, dodala je, misleći na sastanke ambasadora pri EU ili na telo NATO-a zaduženo za donošenje odluka. „Moskva ne razmišlja na taj način.“