"Ako smo mi mogli da srušimo Orbana i promenimo vlast - može svako"

Ovogodišnja laureatkinja nagrade za izuzetan rad na polju nezavisnog filma, kao i za jedinstven pristup filmskom jeziku i autentičnu autorsku poetiku izgrađenu van glavnih tokova industrije je nemačka sineastkinja i vizuelna umetnica Helena Vitman.

Filmovi rediteljke, među kojima su "Drift" ili "Cvetovi ljudskog tela" prikazivani su i nagrađivani na brojnim međunarodnim festivalima i izložbama, a pre svečanog uručenja priznanja Helena Vitman pojavila se pred novinarima, na susretu s medijima na palićkoj Velikoj terasi i istakla kako joj je ovo priznanje za doprinos nezavisnom filmu veoma drago:

- Povezana sam oduvek sa andergraund kulturom, jer sam tu pronašla ono što me inspiriše, i tera na razmišljanje. Mislim da je danas još važnije pričati o umetnicima koji deluju u andergraund, nezavisnom sektoru, s obzirom da im se sužava prostor, naročito ako govorimo o finansijama. I sama sam to iskusila. Kad bih se oslanjala samo na javne fondove za novčana sredstva trebalo bi mi pet godina da snimim film. Umeso toga, snalazim se, a i podučavam, bavim se vizuelnom umetnošću, fotografijom, radim i instalacije. Volim da imam različite mogućnosti, ali rekla bih da mi je film najdraži. I bioskop. On pruža kolektivno iskustvo koje retko gde drugde možete doživeti - istakla je Helena Vitman.

Filmovi su danas dosadni

U okviru selekcije "Nemačka u fokusu" Festivala evropskog filma Palić publika je mogla da vidi ostvarenje "Kućna zabava" Ditriha Brugemana. Nemački reditelj je podvukao da je ovo njegov osmi dolazak na Palić. Šaljivo je konstatovao kako je postao rezident Palića, a uozbiljivši stvar pomenuo je kako je film u današnje vreme dobar instrument da ljude i društvo natera da se pogledaju u ogledalo.

- Mnogo je priča koje bi trebalo ispričati, a iako ne mislim da sam pametniji od drugih pala mi je jedne večeri, dok sam, kao i većina ljudi, provodio noć na kauču pokušavajući da odgledam film koji možda ne bi trebalo gledati - da o tome snimim film. Filmovi su danas postali dosadni i zato sam, isprva kao šalu, smislio da napravim film o tome. I to sam i uradio, praktično bez sredstava i dozvole. Zašto bih ulazio u višemesečnu agoniju traženja novca, odbijanja na konkursima, kad već imam kameru i iskustvo… I posle ovakvog dosad nedoživljenog iskustva nikada više ne želim da imam veliku ekipu na setu. Jer, pokazao sam da može i ovako - odsečan je bio Brugeman.

Jedan od filmova koji je u trci za nagrade u okviru Glavnog takmičarskog programa jeste mađarsko ostvarenje "Kao kod kuće". Reditelj ovog filma Gabor Holtai najpre se osvrnuo na relativno nove političko-društvene prilike u svojoj zemlji:

- Poslednjih 16 godina borili smo se za povratak demokratije u Mađarskoj i sada, posle odlaska Orbana, konačno imamo nadu. Te 2021. kada smo osmišljavali film bilo je teško dobiti novac od fondova za ostvarenje koje govori o otmici jedne obične žene, ali ima i društveni komentar. Prijavili smo se za sredstva, i naravno da smo bili odbijeni. Nekako smo uspeli da skupimo sredstva i film smo počeli da snimamo 2024. godine. Tada nismo ni slutili da u Mađarskoj konačno može da dođe do promene. Nisam po prirodi pesimista, već uvek pokušavam da budem realan. Ali, desila se promena u Mađarskoj, pa ako smo mi mogli da srušimo Orbana i promenimo vlast - može svako!

Ta poruka mađarskog sineaste bila je, naravno, upućena i nama, ovde, a koliko je njegov film naišao na odobravanje, ne samo u domovini, svedoči i podatak da bi uskoro trebalo da se snimi i američka verzija, tačnije rimejk ostvarenja "Kao kod kuće".

Festival ne sme da se ugasi

Na susretu s medijima u okvru Palićkog filmskog festivala predstavljena je i monografija posvećena velikoj glumici, prvakinji Drame Srpskog narodnog pozorišta Gordani Đurđević Dimić iz pera Jovanke Simić. Monografija, naslovljena "Vredelo je", sačinjena je povodom 40 godina rada glumice u SNP-u:

- Kada sam razmišljala kako bi monografija trebalo da izgleda, shvatila sam da ne želim onaj formalni, teatrološki pristup, već neku vrstu prijateljskog projekta u kom bih ja najviše gvoorila, I u vrsnoj novinarki Jovanki Simić našla sam odličnog sagovornika. Jovanka je uredila tu monografiju baš onako kako sam ja želela - kazala je glumica, dok je autorka monografije istakla da je ovo njena prva knjiga, a da je pre početka rada na njoj mislila da zna sve o Gordani Đurđević Dimić, no da ju je dramska umetnica iznenadila:

- Monografije su najčešće koncipirane tako da ljudi iz sveta teatra ponude u pisanoj formi svoj pogled na glumačku ličnost, a čitalac ostane uskraćen za ono šta ta osoba, kojoj je knjiga posvećena, ima da kaže o svojoj karijeri. Mi smo to pokušale da ispravimo. Počinje opširnim intervjuom s Gordanom koji smo radili satima, u formi ispovesti. Izuzetni Gordanini prijatelji i kolege, poput Vide Ognjenović, Mire Banjac, Kokana Mladenovića, Harisa Pašovića veoma su se potrudili i napisali svoje viđenje, a tu su i izvodi iz kritika tokom njene bogate karijere. Gordana je veoma skromna kad je njen opus u pitanju, a brojke kažu drugačije. Odigrala 58 uloga samo u SNP-u, 33 u filmovima, TV serijama i dramama, uz brojna gostovanja na drugim srpskim teatarskim scenama, što govori o njenoj svestranosti. A za svoj rad dobila je 31 glumačku nagrada, zaključno sa Dobričinim prstenom - navela je Simić.

Gordana Đurđević Dimić je već četiri godine i članica Saveta Palićkog festivala. Na to mesto došla je sasvim slučajno. Iako je ljubitelj evropskog filma nikada nije bila na Palićkom festivalu, te je neko iz Pokrajinske vlade čuo "njen vapaj". I tako je posle starijih koleginica, poput Milene Dravić ili Mire Banjac, i sama postala članica Saveta.

- Tek sam tada videla kako ovaj festival izgleda iznutra, koliko je važan. Festival je od nacionalnog značaja, i moramo podržati ono što je dokazana vrednost, i jedva čekam izlazak monografije o ovom festivalu. Od emocija i slika koje sam doživela na ovom festivalu - živi se. Zato je neophodno buditi svest svih, naročito nadležnih koliko je ovaj festival važan za naš put ka Evropi - naglasila je glumica.

Osvrnuvši se na neizvesnost s kojom se susreće ovaj festival, naročito kada su finansije u pitanju, apelovala je da se taj scenario ne sme ponavljati:

- Ne sme se događati da ne znate da li ćete dobiti sredstva od institucija na koje ste računali. Postoji u Srbiji mnogo malih festivala i naravno da sve finansijski treba da podrži Ministarstvo kulture. Daju se ogromna sredstva jednom festivalu koji se održava u nekom selu, i nemam ništa protiv, ali mora se znati šta je stub kulture. A ovaj festival je upravo to. Ne sme da se ugasi. I s ovog mesta još jednom apelujem na državu da podrži ovaj festival.