"Gradi se Nacionalni stadion, a pljačka divne kolekcije prolazi neprimetno"

O važnosti ovog muzeja, njegovoj kolekciji koja je preko noći pre šest dana izneta nakon tri decenije sa adrese Majke Jevrosime 30, razgovaramo sa Miodragom Mimijem Mićićem, nekadašnjim čudom od deteta, novim Teslom, kako su ga nazivali u Jugoslaviji. Mićićev otac bio je jedan od donatora ovog muzeja i čije ekponate i sam veoma dobro poznaje.

- Uvek kada sam dolazio u Beograd obavezno sam posećivao Muzej automobila, Muzej vazduhoplovstva, Galeriju Prirodnjačkog muzeja, Muzej nauke i tehnike i Muzej Nikole Tesle. Po bogatstvu zbirki svrstavaju se rame uz rame sa svetskim muzejima ali, nažalost, nemaju prostor da to sve predstave - ističe Mimi, koji od 1998. godine živi u Americi.

Konkretno o Muzeju automobila, po kvalitetu eksponata, kaže da je sličan sa poznatim Motte Historical Museum, Zimmerman Automobile Driving Museum, Marconi Museum u Kaliforniji.

- Kao i moj pokojni otac Živorad, volim oldtajmere. Moj tata je imao istog "ford taunus 12 M" od 1960. do 2013, dok mu nisu uzeli vozačku dozvolu pa ga ja poklonio ovom muzeju. Trenutno u Beogradu imam novijeg oldtajmera, restaurirani "mercedes 200E", model W124, iz 1986, jubilarni model za 100 godina Mercedesa. Nameravao sam da ga ovoga leta poklonim muzeju, i izuzetno sam se neprijatno iznenadio kada sam sasvim slučajno na Fejsbuku video objavu da se muzej zatvara i iseljava na ulicu, kao kakav uljez.

On podseća da su muzeji automobila, kao i tehnike najpopularnije ustanove savremene istorije u svetu.

- To odgovorno tvrdim, jer sam mnogo putovao i posećivao ih. Automobil predstavlja presek inženjerstva, tehnologija, estetike, etike i opšteg stanja društva, i najbolje odražava period zemlje u kojoj je napravljen. Tako vidite progres tehnike i tehnologije na mnogim detaljima automobila – objašnjava Mićić i dodaje:

- Uvek sam bio zapanjen činjenicom da kada, recimo, odete u Marconi ili Petereson auto muzej u Kaliforniji, imate hiljade posetilaca u svako doba. Nažalost, kada sam dolazio u Muzej automobila u Beogradu, uglavnom nije bilo nikoga ili možda još jedan posetilac, uglavnom stranac. To dosta govori odnosu prema tehnici u današnjoj Srbiji. A, kakav je stav prema tehničkoj zaostavštini najbolje govori i činjenica da su predivna Titova vozila završavala na vojnom otpadu, odakle ih je pokojni Braca Petković kupovao i restaurirao. On je napravio izuzetno bogatu kolekciju koja se može porediti sa mnogim daleko finansijski bogatijim svetskim muzejima.

U njoj su, nastavlja naš sagovornik, istorijski izuzetno značajna vozila koje se nigde u Evropi nisu mogla naći.

- Na primer, prvi automobil sa električnim svećicama na motoru "de dion button", jedan od prvih praktičnih električnih automobila iz poslednje decenije 19. veka, jedan od najlepših roadster-a "duesneberg" iz 30-ih godina verovatno najimpresivniji auto ikada napravljen, izuzetno redak i višemilionski skupi primerak i mislim jedini u Evropi. Prvi auto Lancia sa bregastom osovinom u glavi motora, BMW roadster, kao i mnogo automobila iz posleratnog perioda.

Muzej je, naglašava Mimi Mićić, predstavljao svedočanstvo razvoja automobilizima u Srbiji i SFRJ.

- Neki od eksponata koje sam uvek sa divljenjem zagledao bili su  jedini trkačiki auto napravljen u Jugoslaviji - SFRJ formula 850 dizajnirana i napravljena u DMB “21 Maj” u Rakovici 1969. za sezonu trka 1970. godine. Takođe, to je bio i primerak prvog automobila koji je stigao u Srbiju 1903. "nesseldorf" (preteča Tatre), kao i mnogobrojni dokumenti npr. prva srpska vozačka dozvola, i školski primerci učila auto-moto tehnike.

Ono što je ovaj muzej činilo posebnim i jednistvenim u svetu jeste da je nastao kao hobi jednoga čoveka, pokojnog Bratislava Petkovića, koji je svo svoje slobodno vreme i novac ulagao, podseća Mimi.

- Pomagali su mu doniranjem drugi ljubitelji old-tajmera, ali za sve ovo je zaslužan entuzijiazam jednog čoveka. A ovakve kolekcije uglanom prave države ili velki finansijski donatori i proizvođači auotmobila. Ovakav altruizam u stvaranju opšteg društvenog dobra podseća me na divnu priču o mlinu u knjizi „Družina Pere Kvržice“ Mate Lovraka, koju sam čitao kao školsku lektiru. I muzej je završio kao taj mlin, ali se nadam da će se nešto promeniti.

Ono što ga najviše brine, kako kaže, jeste da ova divna kolekcija ne završi kao najveća pljačka u Srbiji a da to prođe neprimetno.

- Kao kada je pre nekoliko godina izrezana i u otpad pretopljena prva srpska lokomotiva iz 1864. i tada uništen dobar deo eksponata železničkog depoa, koji je srušen zbog gradnje Beograda na vodi, odnosno kanalizaciji. Tada su uništeni i ostali izuzetno važni eksponati, a MUP je saopštio da je priveo nekih pet lopova zbog toga, i to je otišlo u zaborav kao da se ništa nije dogodilo. Ovo što su uradili sa izbacivanjem vredne zbirke na ulicu, a da se pre toga ne pronađe adekvatan prostor za njihovo čuvanje, nečuveno je. Jedan "duesnberg" je kao i Rembrantova slika retko umetničko delo koje vredi mnogo novca i lako ga je ukrasti.

Osnovni problem u Srbiji je što se sve radi stihijski, ocenjuje Miodrag Mićić i naglašava da zakone i dela i nedela treba posmatrati u istorijskoj prizmi.

- Da su se desile određene nepravde nakon završetka Drugog svetskog rata je tačno, ali ne možete ispravljati neke nepravde od pre 80 godina stvarajući druge nepravde. Svuda u svetu objekti i predmeti civil forefiture-a, odnosno zaplene ili nacionalizacije, ako se reše po sudkom sporu da se vraćaju vlasniku mogu im se fizički vratiti samo ukoliko već nisu prodati ili iskorišćeni od države. U suprotnom, vlasnik se novčano obeštećuje.

Navodi da kako je ovaj objekat država dodelila za korišćenje Muzeja automobila na osnovu legitimne odluke, on nije mogao biti fizički restituisan.

- U takvom slučaju, država je bila dužna da plati odštetu ili direktno u novcu ili preko obveznica ili drugih instrumenata oštećenom licu. To je isto kao kada bi restitucijom nekome bio oduzet otkupljen stan, a da se pojave naslednici verovatno praunuci starih vlasnika. Ne bi me čudilo da se i takva nebuloza desi ili se već dešava. Takođe, mislim da ce se pojaviti gomila "naslednika" a koji nemaju veze sa stvarnim vlasnicima, slicno kao u TV seriji "Gore-dole". Zato me i plaši da se ovde radi o velikim mućkama, karakterističnim za našu sredinu, od čega sam i ja a i hiljade drugih ljudii pobegli. U slučaju Muzeja automobila sve smrdi na otimačinu lokacije, kao i zbirke izuzetne vrednosti. Ne bih se iznenadio da, iako je ova zgrada zaštićena zakonom, neki novi „investitor“ dosetio da za taj prostor nađe neko „novo“ rešenje. Nažalost, ovo nije ni prvi a ni poslednji slučaj uništavanja kulturno istorijske građe.

Jedan od velikih problema srpske prestonice je po Mimijevom mišljenju i taj što nije promovisao tehničke i prirodne muzeje a da jeste mogao je da ima ogromne koristi od turizma.

- Jer, to su najposećenije muzeološke institucije svuda u svetu. Srbija bi trebalo da napravi sistem muzeja tipa manjeg Smitsonijana, na primer blizu centra grada to bi bila mnogo pametnija i bolja investicija nego graditi Nacionalni stadion, kao da nemamo dovoljno navijača i za ova dva stadiona....

Ovo stihijsko iseljenje Muzeja automobila, priznaje da je veoma emotivno doživeo.

- Mnogo mi je žao što se ovo dogodilo i jako sam razočaran i reagovanjem javnosti koja, bar po komentarima u medijima, nije mnogo zainteresovana, a i ovaj slučaj je već pojeo neki novi skandal. Rešenje da ekponati budu deo Muzeja nauke i tehnike, malo je neadekvatno. Tom muzeju, koji je osnovao pokojni akademik Aleksandar Despić sa saradnicima, prošle godine sam donirao za njihovu informatičku zbirku par starih kućnih računara proizvedenih u SFRJ, kao i interesantnu stručnu literaturu iz 70-ih i 80-ih godina prošlog veka. Moj utisak je da je muzej prepunjen eksponatima, tako da ne znam gde će se naći mesto za ovu divnu kolekciju automobila. Inače, u svetu su tehnički i naučni muzeji odvojeni od muzeja automobila jer imaju potpuno drugačije kategorije posetilaca. I pored svega se nadam da će ova retka i skupocena zbirka automobila biti sačuvana iako sireno strepim od toga da se sve ne završi razvlačenjem i krađom kao kod Grka Zorbe.

Miodrag Mićić, doktor nauka, šef katedre na državnom koledžu, potpredsednik multinacionalne kompanije i konsultant u još nekoliko kompanija, istovremeno komercijalni pilot i sertifikovani instruktor letenja, neko ko je veliki poznavalac svih vozila na relaciji voda - vazduh - zemlja i veliki svetski putnik, zaključuje:

- Osnovni problem je što neko ko ne poznaje i ne poštuje prošlost, nema nikakve šanse za budućnost. Dok se to ne promeni u svesti naroda, neće biti napretka, ma kakve staklene fasade nicale na sve strane...

Bonus video: Raseljen Muzej automobila - Grad nije obezbedio ni privremeni, ni stalni alternativni prostor za eksponate