INTERVJU "Harfa mi je postala karta za svet": Kako je Željka Milošević od učionice stigla do najluksuznijih hotela planete

Kako je izgledao Vaš put od prvih koraka sa harfom do nastupa u najprestižnijim hotelima sveta? Da li se sećate trenutka kada ste shvatili da je to karijera kojoj želite da se posvetite?

"Harfa je, rekla bih, pronašla mene. Pre 25 godina, kao tinejdžerka, već sam imala iza sebe šest godina sviranja harmonike ali nisam imala želju da se njome dalje bavim. Ipak sam jako poželela da kroz muziku putujem i da muziku povežem sa svetom van učionice. Upravo tada se u mojoj muzičkoj školi iznenada otvorio smer za harfu! Iz radoznalosti sam pokušala - i već nakon godinu dana shvatila da mi je harfa doslovno postala karta za svet. Taj trenutak, kada sam shvatila da me instrument vodi na putovanja, nastupe i susrete sa različitim kulturama, bio je presudan da joj se u potpunosti posvetim."

Kako ste dobili priliku da nastupate u luksuznim hotelima i ekskluzivnim događajima širom sveta? Da li je to bio splet okolnosti ili preporuka?

"U ovom poslu se prilike uglavnom grade vremenom. Kombinacija su dugogodišnjeg rada, raznovrsnog repertoara i preporuka. Harfa je instrument koji u luksuznim prostorima ima posebno mesto - vizuelno i zvučno. Kada se jednom dokažete u tom svetu, preporuke putuju brže od vas. Tako su se otvarala vrata hotela, privatnih događaja i međunarodnih angažmana."

Koliko je finansijski isplativ ovaj vid karijere? Može li se od sviranja harfe u vrhunskim hotelima živeti komforno?

"Može, ali uz mnogo rada i širinu u pristupu. Sviranje u vrhunskim hotelima, na privatnim događajima, korporativnim okupljanjima i festivalima, uz edukaciju i proizvodnju instrumenata, čini održiv i stabilan model. Harfa nije svakidašnji instrument, ali upravo ta posebnost joj daje vrednost."

Šta publika u takvim hotelima najviše voli da čuje i koliko se razlikuje od publike na klasičnim koncertima?

"Hotelska publika odnosno gosti koji dolaze iz različitih krajeva sveta najčešće voli prepoznatljivu muziku - pop, evergreen, filmske teme, diskretne obrade poznatih melodija. To se značajno razlikuje od klasične koncertne publike, koja dolazi ciljano da sluša određeni repertoar. U hotelima je muzika deo ambijenta, a harfa se savršeno uklapa jer je nenametljiva, a opet upečatljiva."

Takođe nastupate i na privatnim veseljima, kako izgleda obrada pop i rok pesama na harfi? Koja je najčudnija ponuda za posao koju ste dobili?

"Pop i rok pesme na harfi dobijaju potpuno novu dimenziju - mekšu, intimniju, ali i dalje prepoznatljivu. Često radim i aranžmane koji uključuju električnu harfu, pa čak i house remikse u saradnji sa DJ-evima s druge strane ponekad izvodim i obrade srpske narodne muzike. Jedna od neobičnijih, ali meni danas veoma dragih ponuda, jeste sviranje harfe tokom masaže, gde muzika postaje deo dubokog, multisenzornog opuštanja."

U jednom trenutku ste počeli i da proizvodite harfe? Kako je nastala ta ideja i kakva je danas potražnja za instrumentima koje izrađujete?

"Ideja je nastala spontano - prva harfa koju smo napravili pre desetak godina bila je zamišljena kao ukrasni poklon. Vremenom smo usavršavali konstrukciju i razvili modele 'Harfinna' i 'Eufonia'. Danas su te harfe cenovno pristupačne, lako prenosive i koriste ih i početnici i profesionalci kako deca tako i odrasli. Kupci su ljubitelji harfe, učenici harfe, zvučni terapeuti ali i muzičari kojima treba praktičan instrument za putovanja."

Osnivač ste koncepta “Harpomania” – šta on predstavlja? Da li je interesovanje za ovaj instrument veće nego ranije?

"'Harpomania' je nastala iz potrebe da harfu sagledam i predstavim šire od klasičnog muzičkog okvira. To je koncept koji objedinjuje edukaciju, nastupe, izdavaštvo i proizvodnju malih harfi u Srbiji. Ideja je bila da harfa postane dostupnija, prisutnija u svakodnevnom životu i otvorena za različite žanrove i uzraste - od dece koja prave prve korake u muzici, do profesionalnih muzičara i publike koja se sa harfom susreće van koncertnih sala... Interesovanje za harfu je danas svakako veće nego ranije. Ona više nije doživljena isključivo kao klasičan, 'nedodirljiv' instrument, već kao nešto što može da se čuje na venčanjima, privatnim i korporativnim događajima, časovima joge, u vrtićima ili u savremenim muzičkim projektima

Koliko je danas teško mladima da se bave harfom u Srbiji? Da li postoji dovoljno podrške i prilika za razvoj?

"Danas je bavljenje harfom u Srbiji za mlade znatno pristupačnije nego ranije. Instrument je dostupniji, a pored formalnog obrazovanja postoji i sve više radionica, masterklasova i drugih neformalnih vidova edukacije koji omogućavaju razvoj i kreativnost. Istovremeno, harfa je prisutnija u savremenim i primenjenim muzičkim kontekstima, što mladim muzičarima otvara prostor za nastupe, saradnje i pronalaženje sopstvenog izraza. Sve to doprinosi ohrabrujućoj i pozitivnoj perspektivi za mlade harfiste u Srbiji."

Kada pogledate sve što ste postigli – svetske nastupe, proizvodnju instrumenata i obrazovanje mladih – šta Vam je lično najveći ponos u karijeri?

"Najveći ponos mi je što sam uspela da stvorim celinu - da kroz 'Harpomania' koncept spojim nastupe, edukaciju, izdavaštvo i proizvodnju harfi. To što harfa danas u Srbiji ima širi prostor, publiku i nove generacije svirača, za mene je najveći uspeh."