0
Moram da kažem kako mi ova nagrada predstavlja veliku, veliku čast i čini me ponosnim, kaže reditelj Goran Marković povodom priznanja “Živojin Žika Pavlović” koje mu je dodelio Internacionalni festival filmske režije - LIFFE u Leskovcu.
Nagrada se dodeljuje za afirmaciju regionalne filmske umetnosti u svetu.
“Živojin Pavlović je bio moj uzor. U estetskom i u etičkom pogledu. Kao reditelj bio je začetnik i najznačajniji autor crnog talasa, filmskog pokreta koji je obeležio jugoslovensku kinematografiju šezdesetih godina prošlog veka. Zajedno sa ostalim autorima tog hrabrog umetničkog poduhvata trpeo je velike posledice i progon. U tim časovima pokazao se kao stamen čovek koga ne može uplašiti bilo kakva pretnja, čak ni činjenica da je otpušten sa mesta profesora filmske režije na FDU. Izgubivši mogućnost da snima filmove nastavio je svoj literarni opus koji nije manje značajan od filmskog. Pored toga, trudio se da pomogne mlađim autorima, gledao njihove rane radove i davao savete od neocenjive vrednosti. Umro je rano, ne dovršivši svoje obimno delo i ostao kao jedna od najsjajnijih zvezda naše kinematografije. Usled svega ovoga, a ne zbog puke kurtoazije, moram da kažem kako mi ova nagrada predstavlja veliku, veliku čast i čini me ponosnim”, naveo je Marković u pisanoj izjavi.
U saopštenju povodom nagrade organizatori Festivala filmske režije LIFFE podsećaju na bogatu životnu i umetničku biografiju Gorana Markovića.
Goran Marković, sin čuvenih srpskih glumaca Olivere i Radeta Markovića, rođen je 1946. u Beogradu, a filmsku režiju studirao je na čuvenoj akademiji FAMU u Pragu gde je i magistrirao. Osim 15 igranih filmova, Marković je režirao i više od 50 dokumentaraca i napisao i režirao više pozorišnih drama. Većina Markovićevih filmova, među kojima su “Specijalno vaspitanje” (1977), “Nacionalna klase” (1979), “Majstori, majstori” (1980) i “Variola vera” (1982) stekli su kultni status, a njihovi junaci, replike ili muzika prihvaćeni su u okvirima popularne kulture i citirani u drugim umetničkim delima.
Dobitnik je više od 30 domaćih i stranih nagrada, a najznačajnije su dve “Zlatne arene” u Puli za filmove “Već viđeno” (1987) i “Sabirni centar” (1989), prva nagrada za najbolji scenario na festivalu u Vrnjačkoj Banji za “Već viđeno” (1987), nagrada “Srebrna školjka” za najbolju režiju na festivalu u San Sebastijanu za “Tito i ja”, Gran pri festivala u Montrealu za “Kordon” (2002)… Pre devet godina odlikovan je francuskim ordenom oficira umetnosti i književnosti, a prošle je nagrađen priznanjem za životno delo Udruženja filmskih umetnika Srbije. Predaje režiju na FDU u Beogradu, gde ima status profesora emeritusa, i član je Evropske akademije za filmsku umetnost u Briselu.
