"Gde je nestao moj najbolji drug, čemu pohlepa": Kako je državni novac definitivno "presudio" prijateljstvu Radoša Bajića i Laze Ristovskog

- On iz Ravnog Sela, ja iz moje Medveđe. Hodamo i jedemo šta se našlo. On grize jabuku, ja parče kifle, pa razmenjujemo kao braća. Sve to pre pola veka, na beogradskom asfaltu ispred Skupštine. ... Nas dvojica, čisti, mladi, i visoki kao jablanovi, studenti glume i najbolji drugovi. Noć, dan bez prestanka, uvek i svuda zajedno. Vreme oskudnosti i siromaštva, ali i idilična priča o večnom zavetu, o drugarstvu, časti i poštenju... - napisao je gluac, scenarista, reditelj i producent Radoš Bajić danas o svom nekadašnjem prijatelju, s kojim je bio i na istoj klasi na FDU.

Međutim, pre neki dan obelodanjeni rezultati konkursa FCS-a za sufinansiranje snimanja domaćih dugometražnih fimova, na kom je producentska kuća Ristovskog dobila najviše novca, a Bajićev projekat drugi put zaredom odbijen kao da su i definitvno "presudile" prijateljstvu dvojice klasića. Otuda i ove reči Bajića:

- Pedeset godina kasnije sve je otišlo u prah i pepeo, u pohlepu i gramzivost, u bahatost i otklon od svake normalnosti... To više nije čovek koga sam poznavao, čijim uspesima sam se radovao, sa kojim sam delio snove i prelepu mladost... Gde je nestao moj najbolji drug koji bi danas da nikome ne da ni zalogaj čak ni meni? Koji bi sve za sebe? Bože Svevišnji, ako nam uzimaš snagu, sačuvaj nam dušu, obraz i čast... - dodao je on uz fotografiju sa Ristovskim iz perioda kada su obojica bili studenti glume.

Pohlepa, gramzivost, bahatost - teške reči Radoša Bajića nesumnjivo upućuju na odluku Filmskog centra Srbije da većinu sredstava dodeli baš kompaniji Lazara Ristovskog. "Zillion film", kako je naziv produkcijske kuće Ristovskog, dobila je 57.040.370 dinara za ostvarenje "Vera Kroner", čiji scenario potpisuju Zoran Solomun, Vladimir Blaževski i Dragan Marinković, koji će i režirati ovaj naslov.

Projekat Radoša Bajića koji je odbijen je ostvarenje „Čuvar ikone Svetog Đorđa“ (scenarista je Bajić, dok režiju potpisuje Đorđe Stanimirović), priča o problemima života u delovima Srbije koji su pored administrativne linije Kosova. Obrazloženje komisije bilo je da bi scenario trebalo popraviti, pogotovo u filmskom smislu:

- Mislimo da ovaj tekst ima više televizijskog nego bioskopskog potencijala, te savetujemo autore da bi koproducenta i emitera trebalo tražiti u nekoj televiziji.

Ovo je drugi put da je projekat "Čuvar ikone Svetog Đorđa" odbijen, ali je prošle godine obrazloženje komisije bilo nešto drugačije. Kako je tada pojašnjeno, iako Bajićev scenario "odiše životom", ovo bi reditelju Đorđu Stanimiroviću bio debitantski dugometražni film, zbog čega komisija nije imala osnov da pretpostavi opravdanost njegovog izbora za režiju ovog umetnički i produkciono veoma ambicioznog projekta.

S druge strane, Lazar Ristovski godinama unazad pokazuje se kao autor koji zavređuje pažnju FCS-a, a njegov politički angažman neretko se pominje kao jedan od faktora zbog kojih mu je put ka stvaranju prohodan.

- Kultura je i naše kulturno nasleđe i svako od nas je kulturno dobro ako sebe zna da ceni. Mislim da Srbiji fali da više sebe ceni i Vučić nas na to upozorava, da cenimo sebe više. Ja ću možda sedeti u Skupštini Srbije, gde su nekada sedeli najveći srpski glumci. Država je mnogo uradila za kulturu. Toliko rekonstrukcija, muzeja, Golubačku tvrđavu… Država ima veliki budžet za kulturu. Budžet filmskog centra Srbije je veći nego ikada ranije, Telekom daje veliki novac, tako se zapošljava na hiljade filmskih radnika i njihovih porodica - rekao je Ristovski pre dve godine na velikom mitingu SNS u Leskovcu.

- Da nema ekonomije ne bi bilo ni kulture i zato su rezultati u kulturi ovako veliki i za to je zaslužan na prvom mestu predsednik Vučić. Zamislite da smo u ovom nimalo lakom vremenu, ponovo između istoka i zapada. Zamislite kako je predsedniku koji mora za sve nas da odluči kako ćemo i šta ćemo. Zamislite da to nije sad Vučić, nego neko iz opozicije, ili neko od mojih kolega glumaca. Da li biste smeli njima da poverite svoju sudbinu? Vučić pokazuje ne samo predsedničku, nego državničku mudrost. Posle mnogo godina smo dobili predsednika koji je i državnik i hvala vam zbog toga - poručio je Ristovski u martu 2022. godine.

Da se njegova podrška vladajućoj strukturi isplatila pokazuju i brojke.

Preduzeće Zillion Film, na čijem je čelu glumac, dobilo je 2019. godine 10 miliona dinara od gradskih vlasti Novog Sada za snimanje filma „Očevi slobode“, čiji je naziv kasnije promenjen u „Ime naroda“. Ovim je Zillion dobio ogromnu većinu od ukupno 12,5 miliona dinara koliko je bilo izdvojeno na konkursu za sufinansiranje projekata u kulturi iz oblasti filmske umetnosti.

Preostalih 2,5 miliona podelilo je dvanaest učesnika konkursa kojima su odobrena sredstva u iznosima od po 100, 150 ili 200 hiljada dinara.

Dve godine ranije, kada je prvi put pružio podršku Aleksandru Vučiću u predizbornoj kampanji, Ristovski je od Filmskog centra Srbije dobio čak 40 miliona dinara za filmski projekat. U pitanju je bio film „Kralj Petar Prvi“, na kojem je Lazar potpisan kao producent, a i tumačio je naslovnu ulogu, dok je njegov sin Petar Ristovski režirao ovo ostvarenje.

Ristovski je tada otvoreno rekao da filma ne bi bilo da nije bilo Aleksandra Vučiča.

- Kad kažem podrška predsednika Vučića, nije on došao i dao mi pare, nego je u razgovorima sa RTS-om došlo dotle da RTS mora da stane iza toga - naveo je glumac tada.

Dva člana komisije – Đorđe Milosavljević i Dimitrije Vojnov – ogradili su se tada od konkursa, iako je prvobitno navedeno da su odluke donesene jednoglasno.

Ovaj film pratila je još jedna nelogičnost. Naime, Gradsko veće u Čačku izdvojilo blizu milion dinara za kupovinu karata za ovo ostvarenje, koje u tom trenutku još uvek nije bilo snimljeno.

Na pitanje zbog čega je Gradsko veće Čačka odlučilo da kupi 4.300 karata nezavršenog filma, gradonačelnik Čačka Milun Todorović rekao je tada za "Danas" da je reč o ostvarenju od nacionalnog značaja, kao i da su na ovaj način nabavljene karte po nižoj ceni, jer će u prodaji umesto 200, koštati 350 dinara.

Osim finansijske podrške za nova ostvarenja, Ristovski je pomoć dobio i za pokretanje filmskog festivala "Ravno selo" koji se u junu ove godine održao po sedmi put. Otvaranju festivala, osim Ristovskog, ove godine prisustvovala je i Maja Gojković, predsednica Pokrajinske vlade Vojvodine, a ministar kulture Nikola Selaković obratio se publici:

- Srbija voli film, duboko i posvećeno. Istovremeno, rekordnim ulaganjima u kinematografiju tokom poslednjih nekoliko godina, naša država je potvrdila podršku filmskoj umetnosti i filmskom stvaralaštvu, a u planu su još veće investicije kako bi filmski radnici i talenti kojima naša zemlja obiluje, imali još bolje uslove da ostvare pun potencijal na domaćoj i svetskoj sceni - rekao je Selaković.

I dok Ristovski uspešno istrajava na filmskom nebu, čini se da ga reči nekadašnjeg prijatelja ne dotiču. Na tvrdnje da je bahat, pohlepan i gramziv, imao je kratku reakciju:

– Nemam komentara na te gluposti. Izvinite, doviđenja – poručio je za Telegraf.rs.

BONUS VIDEO: Radoslav Rale Zelenović o Festivalu evropskog filma Palić i Bati Živojinoviću