3
Jedan od najpopularnijih američkih pevača i muzičara Džon Ledžend ispričao je iskreno svoju tešku porodičnu priču iz detinjstva.
Kada je imao 15 godina, Džon Stivens iz Springfilda u Ohaju prijavio se na takmičenje za eseje koje je Mekdonalds vodio za Mesec crnačke istorije. Upitan „Kako nameravate da unapredite istoriju crnaca?“ pisao je o svojoj viziji da postane uspešan muzičar i da koristi svoju platformu za borbu za rasnu pravdu i društvenu jednakost. Pobedio je na takmičenju, piše „Gardijan“ na početku intervjua sa američkim pevačem i muzičarem Džonom Ledžendom.
Umesto poleta adolescentske mašte, taj esej iz 1994. bio je nešto poput proročanstva. Pod svojim umetničkim imenom Džon Ledžend, prodao je više od 10 miliona albuma samo u SAD od svog debija 2004, Get Lifted. Njegov singl All of Me iz 2013. – napisan za njegovu ženu, model i autorku Krisi Tejgen – jedan je od najprodavanijih digitalnih singlova svih vremena, sa 1,7 milijardi strimova na Spotifaju. Osvojio je sve četiri vodeće američke nagrade – dva Emija, 12 Gremija, jednog Oskara i jednog Tonija – postavši prvi Afroamerikanac kome je to uspelo, i drugi najmlađi bilo koje rase ili pola.
Ledžend se priprema za izdavanje svog osmog albuma tokom ove godine. Njegov prvi singl, „Dope“, svira kao vrhunski fank u produkciji Farela, izlažući Legendovu zavisnost od ljubavi preko ritma koji mrda kukove. Ipak, nije svaka numera tako slavljenička i neozbiljna; neke su bile inspirisane mračnijim trenucima u životu Ledženda, kao što je pobačaj njegovog sina Džeka 2020.
„Postoji muzika koja se bavi tugom i osećanjem tugovanja i pokušaja da pokupite delove nakon što ste nešto izgubili“, kaže on. „Kada izgubite trudnoću i morate zajedno da prođete kroz tu tugu, porodici može biti zaista teško. Nadam se da stvaranje muzike od toga može biti lekovito za mene i za druge ljude.”
Ledžend zna za jako teške trenutke i u mladosti. Taj 15-godišnjak koji je pisao o stvaranju istorije bio je usred onoga što bi se ispostavilo kao desetogodišnje otuđenje od svoje majke.
Jedno od četvoro dece, Ledžend je odrastao u muzičkom domaćinstvu – njegova majka Filis bila je direktorka hora, baka orguljaš, a otac bubnjar. „Svako okruženje u kojem sam provodio vreme bilo je ispunjeno muzikom“, kaže on, „a sa sedam godina sam molio majku da me pusti u hor.“ Ali bilo je smetnji, počevši od odluke njegove majke i oca da postanu hranitelji. „Bilo nam je teško“, priseća se on. „Kad god unesete novu energiju u kuću, to može biti ometajuće, a imali smo različite nivoe uspeha, posebno sa tinejdžerima koji su nosili mnogo trauma i gubitaka.“
Kada je Ledžend imao 10 godina, stvari su počele da se raspadaju. Njegova baka po majci je umrla i porodica se raspala. „To je bila ogromna trauma za moju majku“, kaže on tiho. „Počela je da se povlači, postala je depresivna, odljubila se u mog oca i razveli su se. Na kraju se okrenula drogama da bi zalečila ono kroz šta je prošla i mi smo se udaljili od nje, iako smo živeli u istom gradu.“
Između 10 i 20 godina, Ledžend je jedva razgovarao sa svojom majkom, koja je nekoliko puta provela u zatvoru. „Za nas je bila izgubljena deceniju“, kaže on. „To me je nateralo da budem nezavisan, da se brinem o sebi.”
Bacio se na posao i muziku, preskočivši dva razreda u školi. Sa 17 godina imao je izbor da studira na Harvardu, Univerzitetu Džordžtaun ili Univerzitetu Pensilvanije. Završio je studiranje engleskog jezika u Pensilvaniji. „Bio sam podeljen“, kaže on. „Mislio sam, ako se samo fokusiram na školu i muziku – ove dve stvari koje volim – to će mi odvratiti pažnju. Ali kako sam rastao, ova lična tragedija kroz koju smo prolazili kao porodica počela je da ima različite posledice – shvatila sam da zločini, zavisnost od droge ili loše ponašanje nisu samo lična odgovornost, već su i proizvod sistemskih problema.“
„Mojoj majci je bila potrebna pomoć; nije morala da bude u zatvoru“, kaže on. „Bilo joj je potrebno lečenje i savetovanje kako bi joj pomogli da prebrodi gubitak majke i da pronađe zdrave načine da se izbori.“
Do trenutka kada je diplomirao 1999. Legend je počeo da se miri sa svojom majkom. „To je neverovatna priča jer se vratila i sada je zdrava i više nije zavisna od droge“, kaže on sa širokim osmehom. „Ona je dobra baka i na tako je dobrom mestu.“
Bonus video: Suzana Perić – Konstrakta je imala savršen stajling na Evroviziji