0
Moj životni časovnik otkucava, u 74. godini sam, nije to malo. Sve više me obuzima ona Borhesova maksima da se život, pa i cela literatura pretvara u sećanje. Ali ono koje nije periferija, nego centar organizma, jedne telesnosti, duhovnosti, pa ako ćemo pravo, s jednom dobrom čašicom vina. I to može da bude lepa uteha, rekao je za Nova.rs pesnik Duško Novaković na uručenju bijenalne književne nagrade „Podrum Radovanović“, u sedištu vinarije u Krnjevu.
Žiri u čijem su sastavu Vida Ognjenović (predsednica), Dušan Kovačević i Živorad Đorđević, odluku je doneo jednoglasno.
– Bilo je teško bilo izabrati laureata među odličnim savremenim pesnicima, ali je mnogo lakše obrazložiti izbor Novakovića, kao autora 12 zbirki i sedam knjiga izabranih pesama – istakla je Ognjenović.
Ona je naglasila da je Novaković svoj rukopis kroz voluminozan pesnički opus gradio smelo, žestoko, bez uzmaka, bežeći od utabanih staza i istrošenih oblika.
– Sa radoznalim osvrtom na klasični mit, zatim na poeziju Crnjanskog i ranog Daviča, pomno je pratio i osluškivao zvuke savremene moderne svetske poezije i u svojim ranim rukopisima prepoznavao pesničku srodnost sa tim inovantnim pravcima. Držao je izvan zavodljivosti šlagerskog šarma i ukusa nalik staklenoj vuni. Nije dopuštao da njegova pesma bude odjek napisa tabloidnih podlistaka. Naprotiv, njegova pesma nastaje upravo nasuprot svakom proverenom zadatku. Novaković, daleko od izveštačene razbarušenosti i nameštenog osmeha, piše otvoreno, drsko, zabadajući prst u oko svemu što je lažno, hrabro gazeći svojim putem, pa makar to bila i staza varke, kako bi rekao njegov davni direktni pesnički predak Tin Ujević. Bilo je teško bilo izabrati laureata među odličnim savremenim pesnicima, ali je mnogo lakše obrazložiti izbor Novakovića kao autora 12 zbirki i sedam knjiga izabranih pesama, istakao je žiri u svom obrazloženju koje je pročitala predsednica Vida Ognjenović.
Na Dan Svetog Trifuna, slave vinara i vinogradara, Novakoviću je nagradu, povelju i barik vina od 300 boca, uručio Miodrag Mija Radovanović, vlasnik vinarije i utemeljivač ove književne nagrade. Potom je utisnuta i pločica sa njegovim imenom pored prethodnih dobitnika ovog priznanja, među kojima su Ljubomir Simović, Dušan Kovačević, Dragan Velikić, Vida Ognjenović i Radovan Beli Marković.
– Kada govorimo o smislu života, odnosno opstanka, uz voleti i biti voljen, trebalo bi ubrojati i potrebu za vinom, koje mnogi stavljaju pre svih drugih potreba, čak i pre potrebe za vodom. Pio sam ga i ja, pio sam ga raznog i iz raznih podneblja, i bela i tamna, ona crna i ružičasta, a neka od njih služena su i u moju čast, u kristalnim čašama na koktelima i prijemima povodom neke nagrade – rekao je, između ostalog, Duško Novaković primajući nagradu.
Za naš portal, pesnik je dodao da je ovo i priznanje divnom prijateljstvu po nesanici, prvenstveno sa prethodnim dobitnicima, ljubiteljima vina.
– Ova nagrada izmiče nekim društvenim priznanjima koja u neku ruku idu sa nekim ideološkim stvarima. Obraduje čoveka da u okviru neke privatne sfere, esnafskih zanata kao što je proizvodnja vina, postoje duhovi, vlasnici, neću da kažem gazde, nego proizvođači supstrata koji se zove vino, koje postoji više od dve hiljade godina i pominje ga Biblija. I kad smo kod nje, nekako ide uz taj čin rođenja, pričešća i pa i u onoj konačnosti sa zemlje, pretvaranja u neki drugi supstrat i nastavljana kroz eone, kako bi rekao Maksim Gorki u razgovoru sa mladim pesnikom:“Možda ćemo kroz tri, četiri godina ja i vi sedeti na ovoj istoj klupi, preko puta Politiehničkog muzeja, isti u liku i u duhu“ – kazao je Novaković.
Na naše pitanje da li je dar za pesmom, samo u drugom obliku, nasledio od majke, čuvene Ksenije Cicvarić, poznate kao „slavuj sa Ribnice“, koja je preminula 11. februara, pre tačno 25 godina, odgovorio je:
– Primorsko-cetinjska eparhija je tim povodom objavila lep tekst, esej, na svom sajtu, iz pera jednog pisca, nazivajući je kraljicom. Ona nikada nije volela tu vrstu epiteta, govorila je da je „pjevač koji pjeva za narod i ako neko u toj mojoj pjesmi nađe malo olakšanja za svoju životnu ranu, presrećna sam“. U nekim razmišljanjima o uzroku, toj kapisli vezanoj za moje pisanje, jer pišem još kao gimnazijalac, više je taj moj deo racionalno pesnički okrenut prema ocu čija je sudbina zagonetna. A moguće je da sam na majku nasledio nešto u glasu, u lirskoj intonaciji, iako je moja poezija veristička, prepuna ironije, sarkazma, crnog humora i pokušaja odgovora na neka vremena nevremena. Srećnog trenutka nema osim kao iluzija kod pesnika. Eto, moguće je da je to taj spoj između očeve znatiželje, tako reći matematičke, fizičke, filozofske, i majčinog lirizma, ja nešto pokupio i propevao – otkrio nam je Novaković, koji sprema novu zbirku poezije:
– Jako sam vezan za naslove pesama, pa tako ide i naslov knjige. Radna verzija je „Sklonjeno od brisanja i strofe o gorućoj mački“ (O Halejevoj planeti).
U čast dobitnika, glumac Mrđan Ognjanović kazivao je njegove pesme, a operski pevač Ronaldo Braus iz Rovinja otpevao je nekoliko pesama posvećenih vinu.
Bonus video: Irfan Mensur Neko ko želi da bude glumac mora da bude van vinkla