Nemanja Nedović za Nova.rs: Koliko sam se promenio kao otac

Nemanja Nedović vraća se tamo gde je sve počelo, tamo gde je provodio leta kao dečak i počeo da sanja velike snove. Kada neko posle godina karijere odluči da deo leta umesto na odmoru sa porodicom provede radiće nešto drugo, sigurno da ima jak razlog za tako nešto i veliku želju.

Proslavljeni srpski košarkaš ove godine pokreće svoj košarkaški kamp, za devojčice i dečake uzrasta od sedam do 15 godina u dva termina na planini Zlatar, mestu koje za njega ima posebno značenje, jer je upravo tamo prvi put učestvovao na košarkaškom kampu u Srbiji i počeo da sanja velike snove.

Posebnu vrednost kampu daje aktivno Nedovićevo prisustvo tokom celog trajanja programa, na treninzima, radionicama, u razgovorima sa decom, a u intervjuu za Nova.rs otkriva kako se odlučio na ovakav korak, koliko ga je promenila uloga oca i šta se tačno dešava u Monaku koji se bori sa finansijskim problemima.

"Izazovno je, pre svega, što nekako izlazim iz zone komfora, iz nekog svog sistema koji sam imao poslednjih leta, gde imam određen plan treninga, ali na isti način ću organizovati da te dve nedelje iskoristim i za svoje neke pripreme, jer to će biti period uoči početka okupljanja ekipe, sad gde ću biti to još ne znam. Gore je 1.250 metara nadmorske visine, to je za pripreme sportiste stvarno dobro, trenirao sam tamo prošlo leto sedam dana i zaista osetio kako sam napredovao što se tiče neke kondicije. To je sedam dana, ali dovoljno da se oseti razlika i stvarno kad sam otišao u Monako na pripreme, bukvalno sam ušao u ritam bez ikakvih problema", kaže Nedović za Nova.rs.

Supruga Mina i porodica su bili glavni incijatori svega, neko vreme ste se protivili?

"Nisam nikad radio sa decom na taj način i moja ideja je uvek bila ako se budem odlučio za takvo nešto, da ja hoću da budem tu, da hoću da budem posvećen i da napravim da i sebi i toj deci bude zanimljivo. Sećam se na mom prvom kampu, došao je igrač Šubara, meni je bilo kao da je došao Džordan. Znam koliko deci to znači, i ti gosti, i ta takmičenja na kraju dana, jedan od razloga je bio ako radim, radim kako treba. I onda sad prošlo leto kad sam bio tih sedam dana na Zataru, shvatio sam ovo je mesto gde želim to da radim".

Koliko je na odluku uticalo to što ste otac ćerkice i što će kamp biti i za devojčice?

"Moguće da je podsvesno uticalo, dosta stvari se promenilo otkako sam postao otac, tako da moguće da je neka podsvesna da kažem obaveza da kroz vraćanje košarci posvetim svoje vreme deci koja me vole, koja vole košarku, koja vole sve naše košarkaše. Nisam razmišljao o tome, ali vrlo moguće da je baš to što sam otac prelomilo u meni. Želim da se deca na kampu dobro provedu, da odu sa željom da se vrate sledeće godine i uradićemo sve da se osećaju komforno, bezbedno i da uživaju", priznaje Nedović.

Koliko vas samo vraćanje na Zlatar vraća u detinjstvo?

"To je bio prvi put da smo se odvojili od roditelja, zbog sporta, prvi put imaš cimere, iako su to moja braća s kojima sam provodio inače vreme, opet živimo sami tu, peremo stvari, ne smemo da kasnimo, sve to te na neki način tera da sazriš u tom trenutku. To druženje se ne zaboravlja, naravno pravili smo i gluposti velike, sećam se na tom kampu Nemanja Arnautović, on je tad važio za velikog talenta, mislim da je te godine bio MVP kampa, nešto smo se jurili po hodniku i uzeo je onaj aparat za gašenje požara i uništio ceo hodnik. Moraće zato sad kod nas od početka da postoje pravila ponašanja (smeh), ali samo lepa sećanja nosim sa tog kampa, to je jedini kamp na kom sam bio učesnik, zbog raznoraznih stvari, jer smo živeli u inostranstvu i tako dalje, ali druženje, to sazrevanje, takmičenja, nagrade, to stvarno ne može da se zaboravi".

Kakva je situacija u Monaku posle priča o finansijskim problemima?

"Cela situacija se desila zbog rata između Rusije i Ukrajine. Naš predsednik ima novac, ima mnogo novca, ali ima poteškoće da taj novac prebaci u Evropu. On se bori na sve moguće načine i ima podršku svih nas, dogovorili smo se da kao ekipa imamo strpljenja i da istrajemo. Mislim da imamo lepu šansu da napravimo nešto lepo ove sezone".

Je l' stvarno kasne plate?

"Bukvalno je kasnila jedna plata. Mislim da je više neizvesnost ta koja nas je 'ubijala' i nesigurnost šta će biti za mesec dana, za dva meseca, da li je ovo nova normala jer ja opet ponavljam, u Zvezdi je normalno da ti kasni jedna mesečna plata, u Monaku je tragedija. Ti ćeš tu platu dobiti na kraju sigurno. I mi nikad nismo pravili probleme što se tiče toga. Jednostavno, klubovi u Evropi, igrači u Evropi, neki ne žele to da trpe. Dovoljno je jedan od 12 da ne želi da trpi i odmah se menja sve. Nije baš toliko strašno i crno koliko se predstavlja. Mislim da se nazire neko rešenje. Ne želim sad ulaziti u detalje jer nisam upoznat sa svima, ali siguran sam da će se to u skorijoj budućnosti rešiti".

Kako ste se ti uklopili u ekipu kao novajlija?

"Iskreno sam iznenađen zato što je ova ekipa gde je druženje van terena na najvećem mogućem nivou, ni u jednoj ekipi nisam bio gde se ovoliko druže van terena i porodice i mi ovako među sobom i na putovanjima, stalno smo zajedno, da li je zato što je Monako onako mali i nemaš gde da odeš. Koliko god svako ima neke svoje obaveze i porodice, zaista je druženje na maksimalnom nivou. Imamo stvarno dobru hemiju, dobar odnos među nama. Malo nas je poremetila cela ova situacija, opet ponavljanjam najviše ta neizvesnost, ali imali smo dosta sastanaka gde smo odlučili da je to - to, da želimo da se posvetimo u ovoj sezoni koliko god je to moguće, da ćemo imati strpljenja i da sad je na drugim ljudima da reše to".

Kakva je saradnja sa Vasilisom Spanulisom?

"Jako mu je teško, ja sam ponovio deset puta ove sezone da ne bih voleo da sam u njegovoj poziciji, jer raspolaže stvarno sa toliko talentovanih igrača, gde svako želi da igra po 20-30 minuta i jako je teško sve to, na neki način on je više menadžer, upravlja ekipom više nego trenerski. Šta ti Majka Džejmsa možeš da naučiš novo u košarci? On je već razvijen igrač, najbolji strelac Evrolige, MVP. Ti bukvalno njega možeš samo da usmeriš na neki način i mislim da je jako dobar u tome, iako je dosta mlad trener. Uživam u saradnji, ponekad i ja poželim da igram više, ali opet sam zarad nekog većeg cilja žrtvovao dosta toga, pa i neke minute, nadam se da će se to isplatiti".

Ko bi mogao na Fajnal-for Evrolige?

"Jako je teško prognozirati, baš je mala razlika između prvog i 10. mesta, jednom pobedom si u plej-ofu, jednim porazom si u plej-inu. Neizvesno je baš, ne bih se usuđivao da prognoziram", završio je Nemanja Nedović.