Kako je Epstin izgradio globalnu mrežu koja ga je toliko dobro štitila?

„Ministar je nekoliko puta pogledao na sat, pa sam ga poveo u stranu i zamolio da sačeka još pola sata. Ali nije vredelo. Niko nije došao.“ Tako je Frensis Skot Ficdžerald 1925. opisao skromnu sahranu Velikog Getsbija, misterioznog čoveka poznatog po raskošnim zabavama i nezakonito stečenom bogatstvu u Americi „burnih dvadesetih“.

Vek kasnije, Džefri Epstin, seksualni predator koji je umro sam u zatvoru u leto 2019. godine, nakon što je godinama okupljao deo svetske finansijske, političke i kulturne elite u svetu seksa, novca i moći, nosi nešto „getsbijansko“ u svojoj priči. Nedavno objavljivanje hiljada novih dokumenata iz slučaja Epstin otkrilo je mrežu globalnih razmera, sa posledicama koje sežu od britanske vlade i kraljevske porodice, preko političkih potresa u Norveškoj, do kompromitovanja Međunarodnog olimpijskog komiteta i pada bivšeg francuskog ministra kulture Žaka Langa, uz reperkusije u Rusiji i zemljama Zaliva.

Poređenje sa Getsbijem ne služi da opravda Epstinove zločine – seksualno zlostavljanje i eksploataciju maloletnica, već da objasni kako je čovek rođen 1953. godine u skromnoj jevrejskoj porodici u Bruklinu, sin opštinskog baštovana i radnice u vrtiću, uspeo da isplete tako snažnu mrežu uticaja. Od njujorške elite, preko naučnih krugova Nove Engleske, do globalnog džet-seta – Epstin je delovao sa gotovo potpunim osećajem nekažnjivosti. Bez tih veza, teško da bi mogao da opstane toliko dugo.

Manipulator u odelu finansijera

Epstin je prvi put osuđen 2008. godine zbog podvođenja maloletnice, ali je već tada bio duboko ukorenjen u svetu moćnih. Bogatstvo je počeo da gradi zahvaljujući Lesliju Veksneru, osnivaču imperije brendova Aberkrombi & Fič i Viktorijas Sikret. Bio je vešt zavodnik, nudeći pristup poslovnim i političkim krugovima, luksuznim zabavama, ali i „veoma mladim devojkama“, prema brojnim svedocima.

Njegovi zločini odvijali su se na više lokacija: u luksuznoj vili na Aper Ist Sajdu u Njujorku, u rezidenciji u Palm Biču na Floridi, na ranču u Novom Meksiku i na privatnom ostrvu Litl Sent Džejms na Bahamima. Tu je bio i njegov „boing 727“, prozvan „Lolita ekspres“, koji je koristio za prevoz uticajnih gostiju, među kojima je bio i Bil Klinton.

Epstin je rano shvatio da je ključ društvenog uspona u osvajanju elite Menhetna. Iako nije završio fakultet, zaposlio se u prestižnoj Dalton školi, a potom, uz pomoć poznanstava, u investicionoj banci Ber Sterns. Lagao je u biografiji, izmišljao diplome, ali je uspevao da šarmom i manipulacijom obezbedi nove prilike. „Epstin je bio manje finansijski genije, a više izuzetni manipulator i lažov“, zaključio je „Njujork tajms“.

Uspon kroz veze i moć

Ključni preokret desio se krajem osamdesetih, kada je upoznao Leslija Veksnera. Postao je upravitelj njegovog bogatstva, dobio punomoć nad poslovima i enormno se obogatio. Kupio je luksuzne nekretnine, privatni avion i ostrvo koje će kasnije postati simbol njegovih zločina.

Istovremeno je gradio mrežu političkih i društvenih veza. Finansirao je političare, posećivao Belu kuću, družio se sa Bilom Klintonom, a preko Gilen Maksvel, ćerke britanskog medijskog magnata Roberta Maksvela, ušao je i u britansku aristokratiju. Maksvel je kasnije osuđena na 20 godina zatvora zbog trgovine maloletnicama.

Epstin je održavao veze i sa akademskom elitom. Donirao je milione dolara Harvardu, učestvovao u ekskluzivnim debatama sa naučnicima, uključujući Stivena Hokinga. Čak i nakon prve presude 2008. godine, mnogi su nastavili da ga primaju u svoje domove i institucije.

Sporazum koji ga je zaštitio

Njegova presuda iz 2008. godine – 18 meseci zatvora, od kojih je odslužio 13, uz dozvolu da veći deo dana provodi van zatvorske ćelije, izazvala je ogorčenje. Sporazum o priznanju krivice, koji je kasnije oštro kritikovan, omogućio mu je da izbegne savezno suđenje, iako je FBI identifikovao oko 30 žrtava.

Tek nakon istrage „Majami heralda“ i njegovog ponovnog hapšenja 2019. godine, slučaj je dobio globalne razmere. Epstin je ubrzo pronađen mrtav u zatvorskoj ćeliji, zvanično je izvršio samoubistvo, ali su okolnosti njegove smrti dodatno podstakle sumnje i teorije.

Mreža koja je ostala

Dokumenti objavljeni poslednjih godina bacili su senku na mnoge javne ličnosti, od političara do milijardera. Neki negiraju bilo kakvu umešanost, drugi se izvinjavaju zbog druženja s njim. Ipak, uprkos ogromnom publicitetu, do sada nije pokrenut novi talas krivičnih gonjenja u Sjedinjenim Državama.

Epstin je iza sebe ostavio mračan primer kako kombinacija novca, šarma, ucena i političkih veza može stvoriti gotovo neprobojnu zaštitnu mrežu. Njegov slučaj i dalje otvara pitanja o odgovornosti, saučesništvu i granicama moći u svetu globalne elite.