0
Istaknuti književnik Radovan Beli Marković preminuo je večeras, iznenada, u 75. godini, prenose Novosti.
Beli Marković rođen je 10. oktobra 1947 u selu Ćelije, kod Lazarevca. Živeo je u Lajkovcu, gde se pored Lazarevca i Beograda i školovao.
PROČITAJTE JOŠ:
Kao mlad, Marković je radio na benzijskoj pumpi i bio novinar u valjevskom listu „Napred“. Do penzionisanja je bio i upravnik lajkovačke Gradske biblioteke, član redakcija „Književne reči“ i „Književnih novina“, kao i Srpskog književnog društva i Srpskog PEN-a.
Prvi roman, „Palikuća i Tereza milosti puna“ objavio je 1976. godine.
Slede knjige pripovedaka: „Crni kolač“ (1985), „Švapska kosa“ (1989), „Godine raspleta“ (1992), „Živčana Japija“ (1994), „Setembrini u Kolubari“ (1996), „Stare priče“ (1999), „Aša“ (2007) , „Ćorava kutija“ (2007).
Beli Marković dobio je Andrićevu nagradu za „Septembrini u Kolubari“, za „Male priče“ nagradu „Bora Stanković“, dok je za roman „Lajkovačka pruga“ (1997) dobio Nolitovu nagradu za roman i nagradu „Branko Ćopić“. Za roman „Limunacija u Ćelijama“ (2000) dobio je priznanje „Večernjih novosti“ za knjigu godine „Meša Selimović“. Autor je i romana: „Poslednja ruža Kolubare“ (2001), „Knez Miškin u Belom Valjevu“ (2002), „Devet belih oblaka“ (2003), „Orkestar na pedale“ (2004), „Kavaleri Starog premera“ (2006), „Gospođa Olga“ (2010).
Poslednji roman „Stojna vetrenjača“ objavio je u julu 2021.
Bonus video: Kome treba još jedna književna nagrada?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
