"Nikada nisam imao uzbudljiviji januar, voleo bih da nikad ne prođe": Prva izjava dobitnika NIN-ove nagrade za Nova.rs

U najboljem romanu u proteklih 12 meseci, po sudu NIN-ovog žirija, "Karoti" (Laguna) Darko Tuševljaković plete priču oko Davora, čije su detinjstvo u suncem okupanom Zadru, uz družinu trinaestogodišnjaka, veoma retko ometale ozbiljne brige. Ali onda se naprasno promenilo sve - buknuo je rat.

Godinama kasnije u Beogradu, Davorov novi život obeležen je mutnim sećanjem na nekadašnje drugove, uz razna neizgovorena pitanja koja tinjaju ispod površine. Odgovore na njih potražiće kada sa devojkom Ninom bude krenuo u Zadar, u susret svojoj prošlosti. Otkriće istine o sebi i o drugima, a uspomene će dobiti nova značenja. I Davorova priča postaje priča o petorici dečaka koje je život zapljusnuo događajima i odnosima zbog kojih ni dan-danas neki nisu u stanju da oproste. Sebi ili drugima.

Za samo tri dana pisac Darko Tuševljaković ovenčan je s dve nagrade za roman "Karota". Najpre je stiglo priznanje Matice srpske "Beskrajni plavi krug", a danas i NIN-ova nagrada. I sam je uoči proglašenja laureata za Nova.rs priznao da će slagati pisac koji tvrdi da mu nagrade ništa ne znače, ali delovao je tako skromno i skrušeno. Tako je delovao i danas kad je proglašen dobitnikom NIN-ove nagrade, a tu moju opasku Darko Tuševljaković ovako komentariše za Nova.rs:

- Možda ja to samo dobro krijem (smeh). Ali sve što sam vam prethodno rekao - da je velika čast i zadovoljstvo, sad menjam. Nije velika, već najveća čast! A kad sam malopre rekao da ću tek osetiti sve ovo, tačno je. Jer mislim da trenutno samo obrađujem sve ove informacije i nastaviće se ovako još neko vreme...

Na podsećanje da je ovo drugo priznanje za samo nekoliko dana, Tuševljaković, svojevremeno laureat i Andrićeve i Evropske nagrade za književnosti, spremno konstatuje:

- Siguran sam da nikada nisam imao uzbudljivi januar (opet smeh). Januar je obično mesec koji predugo traje i svi čekamo da prođe. A kako je krenuo ovaj moj, što se mene tiče - ne mora nikad da prođe!

A upitan koliko mu je lično razračunavanje s traumama u romanu, koji je delom autobiografski, pomoglo i misli li da će "Karota", koja će sad svakako doći do šire čitalačke publike,  ponukati nekog čitaoca da dobro promisli o svemu što se na ovom tlu dešavalo, kako bi se ubuduće neke greške izbegle, Tuševljaković za naš sajt kaže:

- Meni je značilo da se pozabavim tom temom. Godinama sam hteo da ispričam jednu priču o Zadru u kom sam proveo deo detinjstva koja mi znači kao sećanje, uspomena. Takođe sam želeo da se pozabavim time koliko ono čega se sećam ima veze s onim što se stvarno desilo. I na koji način su povezani sećanje i faktografska istina. Ovo je i za mene bilo istraživanje - priznaje za Nova.rs Tuševljaković.

Ukazuje i da knjiga nosi dosta ličnog u sebi.

- S druge strane, bio sam svestan toga da postoje ljudi koji su doživeli slične stvari. Čak i ne morate da doživite sami slične stvari, jer imate nekog ko je doslovno doživeo nešto slično ili ste poslednjih 35 godina slušali vesti. Neki aspekti ovog romana će, čini mi se, svima biti bliski, bez obzira da li su ikada bili u Zadru ili na hrvatskom primorju uopšte. Bio sam svestan toga, ali ono što nisam mogao da znam jeste kako će se to čitati i kako će publika reagovati. I to je bio pravi eksperiment i istraživanje. Sad dobijam različite vrste reakcija i drago mi je zbog toga - skroman je na kraju Darko Tuševljaković.