Dara Čalenić - Dovoljno "luda" da bude glumica

Dara Čalenić rođena je 1934. godine u Novom Sadu, gde je završila osnovnu školu, gimnaziju i Srednju glumačku školu pri Srpskom narodnom pozorištu.- Glumica sam od kad znam za sebe. Jedan reditelj mi je jednom rekao, podstičući me da ne budem malodušna: "Bićeš glumica. Ne brini. Dovoljno si luda da ne možeš da postaneš ništa drugo". I bio je u pravu. Ostala sam u toj profesiji zato što sam zaista bila toliko luda da nisam mogla da se posvetim nijednom drugom poslu - pričala je daleke 1973. godine u intervjuu za TV Novosti, koji je sačuvan na sajtu Yugopapir.Prisetila se kako je dugo bila glumica u provincijskim pozorištima po Srbiji i da je to bila njena prava škola. Jer, kako je objasnila, izbacili su je iz glumačke škole, ali i iz somborskog pozorišta kao netalentovanu.Naime, prvi angažman dobila je 1949. godine u Narodnom pozorištu u Kraljevu, zatim prelazi u pozorišta u Užicu i Somboru, a 1954. postaje članica Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu.Kada je došla u Beograd, u Narodno pozorište 1960, bila je statista, iako je pre toga devet godina bila glumica.- Niko me nije znao, niti primećivao. Osim na jednoj probi Ljubiša Jovanović. Statirala sam u "Mletačkom trgovcu". Zagledao se u mene i progovorio: "Što je slatka ova mala. Odakle si, bre, ti dete?" I samo toliko. Kasnije, na snimanju filma "Gospođa ministarka" ispričala sam mu to. Kao da se prisetio...

Ali, 1964. godine postaje članica Jugoslovenskog dramskog pozorišta.- U JDP-u sam provela 12 godina i igrala bogat i žanrovski raznolik repertoar. Doći u jedno takvo pozorište, i glumački se iskazati, je velika čast i obaveza - govorila je za "Politiku".Na teatarskim scenama odigrala je više od 40 glavnih uloga, među kojima su Puk, Hermija u "Snu letnje noći", Izabela u "Hajde da se igramo", Petrunjela u "Dundu Maroju", Bobočka ("Filip Latinović"), Fineja ("Mudra glupača"), Emili Dikinson ("Lepotica Amhersta"), Kolombina ("Maskerata"), Izota ("Savonarola i njegovi prijatelji"), za koju je dobila Sterijinu nagradu.

A njenom Kolombinom bio je oduševljen, kako je svedočila, Miroslav Krleža:- Igrali smo dve njegove jednočinke, "Maskeratu" i "Salomu", koje je napisao kao mladi pisac, sa 19 godina. Tumačila sam Kolombinu, a u predstavi igrala sa Olgom Spiridonović, Stojanom Dečermićem, Stevom Žigonom i Zoranom Ristanovićem. Nisam imala priliku da se sa Krležom sretnem pred generalnu probu, video me je na premijeri i bio je zadovoljan. Kasnije je došao u glumački salon, kleknuo i recitovao mi Bojića: "Noćas su ti oči pune tople tajne..."Izašla je iz stalnog pozorišnog angažmana i rešila da postane slobodna umetnica. Paralelno sa teatrom, odigrala je veliki broj uloga na televiziji, gde je bila najprepoznatljivija po seriji "Žikina dinastija", ali i na filmu."Kad budem mrtav i beo", "Gospođa ministarka", "Rafal u nebo", "Siroma sam, al' sam besan", "Čuvar plaže u zimskom periodu", samo su neke od njenih uloga na velikom platnu. No, jedna od najvažnijih bila je ujedno i debitantska u prvom srpskom kolor filmu - "Pop Ćira i pop Spira" Soje Jovanović, za koju je dobila nagradu "Avala filma".https://www.youtube.com/watch?v=_1UdmyqJ5CYKada je sa suprugom Vladom Petrićem otišla krajem osamdesetih iz Srbije preko okeana, ovako je pričala o životu u Kembridžu, kraj Bostona gde je teoretičar i istoričar filma predavao na Univerzitetu Harvard:- Slobodno vreme sam koristila da vežbam, a uveče u bioskop, pozorište ili na koncert u čuvenom bostonskom Simfonijskom holu. Mnogo sam čitala i putovala. Svaku zimu smo provodili na Floridi - kazivala je Čalenićeva.Imala je sreću da se u Americi upozna sa mnogim velikanima pozorišne i filmske umetnosti, od Orsona Velsa, preko Artura Milera, do Liv Ulman i Lorin Bekol.

- Gledala sam Lorin u predstavi "Aplauz" na Brodveju. Imala je izuzetnu harizmu, bila je u punoj glumačkoj snazi. Plenila je lepotom i talentom. To je bilo neverovatno iskustvo. Prepuna sala, ovacije, oduševljenje…I dok je najviše uspeha imala sa komadom čiji je autor bio Vlada Petrić "Život Emili Dikson", izdvojila je i iskustvo igranja Šekspirove "Bure" na Nijagari.- Igrala sam Mirandu na srpskom jeziku jer su želeli da čuju kako taj tekst zvuči na nekom slovenskom jeziku, kako ga glumica izgovara. Tu je bila i glumica koja je tekst govorila na engleskom jeziku. Za svakog glumca to bi bio veliki izazov - istakla je u jednom intervjuu za "Politiku".Od 2004. godine, ustanovljene su dve specijalne (novčane) nagrade na Sterijinom pozorju, za najbolju glumicu i glumca do 30 godina iz fonda "Dara Čalenić".Još polovinom sedamdesetih nije više, kako je priznala, jurila za ulogama, što je ovako objasnila:- Nekada sam se kao lavica borila za uloge, a danas mi je svejedno ako godinama ne dobijem nijednu. Nekada sam o životu mislila drukčije, a danas kao i da ne mislim. Danas bih mogla da živim u podrumu, kolibi, na tavanu, perući posuđe, čuvajući tuđu decu, u jednoj jedinoj haljini, uz parče hleba dnevno… Mogla bih da živim… Mogla bih i da ne živim… Nekada sam mnogo patila kada neko umre. Sada gotovo da mi je svejedno. Utoliko mi je žao što čovek i kad umire - pati. Baš kao i za života.A smisao našeg bitisanja, boravka ovde, trebalo bi da bude u lišavanju od patnji. Od nereda. Od haosa u našim dušama - govorila je Dara Čalenić.