"Dali smo im rok od 40 dana, ali umesto ispunjenja zahteva Beogradske filharmonije u Ministarstvu kulture i dalje ćute"

Podsetimo, članovi Beogradske filharmonije su uoči koncerta 9. februara u Kolarčevoj zadužbini u Beogradu pročitali javni apel pred publikom koja ih je podržala ovacijama. U ovom obraćanju javnosti između ostalog su poručili:

„Pronoseći ime našeg grada i zemlje širom sveta, svaki put se suočavamo sve više sa činjenicom da smo u svom gradu i u svojoj zemlji tako visoko obrazovani, a tako nisko vrednovani. Da tako dobro i mnogo sviramo, a da smo tako malo i loše plaćeni. Da san o novoj dvorani Filharmonije našeg velegrada sve više bledi, dok publika u Skoplju, Podgorici, Tirani na javi uživa u gledalištima kakva dolikuju glavnim gradovima. O svemu navedenom krajem oktobra meseca prošle godine štrajkom upozorenje smo upozorili Upravni odbor Beogradske filharmonije. Žao nam je što u svojoj zemlji i u svom gradu pretstavljamo amblem koji može da postoji, a i ne mora...

Biti Filharmoničar je jednako biti reprezentativac, a Filharmonija je kulturna reprezentacija koja iznova i višestruko služi svojoj državi na ponos i na čast.Egzistencijalno, naši životi sa ovim platama su izuzetno skromni. Umetnički, naši životi su veoma bogati. Mi Filharmoničari živimo za aplauz, ali nažalost ne živimo od aplauza. Zato ćemo zahtevati da država podigne plate muzičarima Beogradske filharmonije, da podigne budžet neophodan za ostvarivanje naših daljih ciljeva i da podigne novu zgradu koja će ime Beogradske filharmonije i imena njenih muzičara činiti institucijom življom i prisutnijom u narednih sto godina...“

- Iako su iz Ministarstva kulture poručili da su njihova vrata uvek širom otvorena za nas, nama deluju širom zatvorena. Evo, dali smo 40 dana, a i koji dan više, od kada smo u javnosti apelovali na status članova Beogradske filharmonije. I pored velike podrške naše publike, šire javnosti, kao i srodnih institucija, iz Ministarstva kulture za nas, i dalje zaprepašćuje zaglušujuća tišina - ističe Igor Ranković, član BF već punih 27 godina.

Naš sagovornik navodi da za optimizam nemaju nimalo razloga:

- Osim prekora resorne ministarke na RTV u emisiji “Pravi ugao“ Ljubice Gojgić, koji smo dobili zbog apela koji je ona prozvala "Proglasom" i na taj način pokušala da nam da političku etiketu, svaki drugi konstruktivni kontakt je izostao. Napravljena je "radna grupa" Ministarstva kulture, koja je potpuno izignoirisala Beogradsku filharmoniju kao instituciju, koja osim što ima najveću težinu, takođe je i pokretač pitanja statusa kulture u našem društvu. Ta radna grupa se prilično konspirativno sastaje, netransparentno pregovara neko sa nekim, a da članovi i Beogradske filharmonije i Srpskog narodnog pozorišta o tome ništa ne znaju.

Ranković podseća da je Sindikat muzičkih umetnika „zabranjen“ od Dragane Đorđević, dugogodišnje predsednice Samostalnog sindikata Srbije, čak i u statusu posmatrača.

- Ljudi koji su pokrenuli pitanje statusa članova BF i SNP su potpuno izignorisani, kao da su državni neprijatelji, kao da postoji dogovor ko "sme" da bude u radnoj grupi Ministarstva kulture. Zato smatramo da je ova radna grupa samo pro forme oformljena i da služi za simulaciju da se nešto radi za kulturu.

Napominje da je njegove kolege najviše povredilo to što je od Ministarstva kulture izostao bilo kakav, pa makar i kurtoazni, odgovor pismu šefa dirigenta BF Gabrijela Felca upućen ministarki Maji Gojković:

- Bilo kakav odgovor Maestru smo očekivali, ali uzalud. Ne odgovoriti njemu doživljavamo lično, jer to znači da odgovor nije stigao nijednom članu Beogradske filharmonije. Dela govore više od reči, a od našeg Ministarstva kulture, ni reči, ni dela. U državi sa pravim sistemom i tamo gde je Ministarstvo kulture kao resor, u biti samo servis kulturnih institucija i umetnika, taj organ vlasti bi se sam setio da im jedna važna institucija koja ovu državu i naciju predstavlja širom sveta, slavi 100 godina postojanja, i samo bi nas pitalo - "Šta vam treba? Šta su problemi? budžet vam treba za jubilej ?". To su sve pitanja koje bi pravo ministarstvo i pravi ministar pitali članove Filharmonije. Ovako imamo asketsku godišnjicu zbog istog takvog budžeta u kome nije bilo para nizašta - ni za monografiju, ni jubilarni CD orkestra… Sve je to očigledno čist "luksuz". A u Beogradskoj filharmoniji nema ništa prosečno, sve je na visokom evropskom nivou, izuzev plate koja je ispod republičkog proseka.

https://www.youtube.com/watch?v=UcV1PkjYkVw

Još veći paradoks je, naglašava Igor Ranković, što Filharmonija nema nikakvu podršku od grada čime ime nose i ponosno ga predstavljaju širom sveta:

- Ni dinar, niti u bilo kom drugom obliku nismo dobili. Nadamo se da će buduća gradska uprava da ima više sluha, a i osećaja za ispravne odluke. Pošto gradski budžet grada Beograda za kulturu uopšte nije zanemarljiv, a BF je redovan, već 100 godina, nosilac najkvalitetnijieg dela kulturnog života grada Beograda, nadamo se da ćemo dobiti ono što zaslužujemo.

Naredni koraci će biti aktivni i proaktivni, poručuje Igor Ranković.

- Moraćemo da „probudimo Ministarstvo", i to aktivnostima. Tako će 5. aprila Filharmonija po ko zna koji put beogradskoj, srpskoj i svetskoj javnosti da pokaže da je izuzetna. Reč je o svetskom događaju koji smo nazvali “Brams maraton”. Beogradska filharmonija će sa svojim šefom dirigentom Gabrijelom Felcom izvesti za jedno veče sve četiri Bramsove simfonije, što nikada do sada nije urađeno nigde, jer je to mamustki poduhvat. A, to je još samo jedan dokaz da je BF "svetska, a naša". Možda bi mogao i neko iz Ministarstva da dođe na taj događaj, ako nama ne veruju. Pa, da se sami uvere u to da u Beogradskoj filharmoniji nema ništa prosečno, sem plate - zaključio je za naš portal Igor Ranković.

Bonus video: Disharmonična Beogradska filharmonija