Branislav Trifunović najbolji glumac pete festivalske večeri Filmskih susreta

Film se bavi migrantima, a Trifunović glumi čoveka koji je uključen u lanac krijumčarenja migranata na Balkanu.Trifunović je na konferenciji za novinare u festivalskom pres centru rekao da misli da ljudi u Srbiji i dalje nisu svesni koliko je ljudi napustilo svoje domove i imaju „otklon“ prema migrantima.„Mi možemo stalno da pričamo o nekoj ljudskoj empatiji i šta se sve dešava u svetu, ali i kod nas iako smo te ljude viđali godinama, uvek je postojala neka misao u glavi: 'Šta oni rade ovde i sad će oni nama nešto da uzmu'. Niko se nikada nije stavio u tu situaciju, nije zapitao šta bi sa nama bilo kada bi nam se to desilo, gde bi mi otišli. Ko bi nas primio i šta bi mi sa svojim roditeljima, decom, porodicom. Ti ljudi su morali da odu jer nisu imali nikakvu mogućnost da žive. Oni koji dovedu sebe u tu situaciju da kažu: 'A šta će oni ovde, oni će nama nešto da uzmu', ja dobijem mali nervni napad“, istakao je Trifunović.On je kazao da se nada da će neko nekada pomisliti dobro o migrantima, da neće imati nikav otpor prema njima, već da će imati neku želju da im pomogne.Trifunović je dodao da smatra da je naša država uspela da migrantima donekle pomogne, ali da ga užasavaju glasovi ljudi koji dolaze sa strane, a koji imaju neku sumnju u namere migranata.Prema Trifunovićevim rečima u filmu „Gejm“ glumi veliki broj naturščika što je za njega predstavljalo poseban izazov.„Užasno je uzbudljivo igrati sa ljudima koji nemaju formalno obrazovanje, nego ih stavljate u situaciju da igraju sebe i ono što jesu. Pojavljuju se pod svojim imenima i imaju svoja iskustva dolaska u Srbiju. Meni je bilo teže jer sam morao da se podignem na njihov nivo istinitosti“, kazao je Trifunović.Ana Lazarević, reditelj, scenarista i producent u filmu koji je srpsko-američka koprodukcija, rekla je da su je pisanje scenarija inspirale istinite priče o migrantima.Lazarević je rekla da su je istinite priče njene prijateljice najpre inspirisale da 2010. godine uradi kratkometražni film, a potom je susret sa tinejdžerima, migrantima 2015. godine dodatno inspirisao za snimanje dugometražnog filma.„Nisam želela da pokažem ono najgore, onaj jad i bedu koji prati migrante. Smatrala sam da je bolje da vidimo migrante i krijumčare u nekom svetu koji je više realan. Ugovor za prikazivanje filma u bioskopima smo potpisali, ali nismo odlučili kada će to biti“, rekla je Lazarević.Ona je kazala da smatra da ima puno empatije prema migrantima u Srbiji i da smo mi drugačiji od drugih nacija.„I u Zapadnoj Evropi puno se govori da su im vrata otvorena, ali onda vidimo da druge strane šta se tu dešava. Film nosi naziv 'Gejm' upravo po toj 'igri', odnosno pokušajima migranata da uđu u zemlje Zapadne Evrope i vraćanju kada budu otkriveni“, istakla je Lazarević.Mehdi Hamoudipourarabi, glumac-naturščik koji u filmu tumači jednu od uloga, je rekao da je i sam gledao, ali je čuo i puno strašnih priča od strane ljudi koji dolaze u Srbiju iz Sirije, preko Turske, Bugarske i Grčke.„Ljudi međutim ne pričaju o tim stvarima, već pričaju kako su migranti loši. Mislim da je Srbija najbolje mesto za migrante i izbeglice. Nigde drugde, osim Francuske i Nemačke, ne dobijaju dobar tretman kao u Srbiji“, izjavio je Hamoudipourarabi koji je tokom petogodišnjeg života u kampu naučio srpski jezik.Šeste festivalske večeri na programu su filmovi „Komedija na tri sprata“ u režiji Sandre Mitrović i Usekovanje u režiji Siniše Cvetića.BONUS VIDEO: VIktor Savić i Sloboda Mićalović na Filmskim susretima u Nišu

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=viktorislobodafestivalnisgp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4003971"]