Boris Isaković: Moj lik je slika korumpiranog sistema

Kako je tekla saradnja sa rediteljem Srdanom Golubovićem?- Obožavam da radim s njim. Počelo je davno u “Apsolutnih sto”. Pa onda u “Klopci” zamalo da budem preskočen, ali me je zvao za tu jednu malu epizodicu. Rekao je da bi voleo da ga ne odbijem, jer ćemo onda moći da kažemo da smo sve filmove radili zajedno. Onda su usledili “Krugovi”, pa sada i “Otac”.

Mislim da je Srdan od jedan onih naših izuzetnih reditelja, potpuno posvećenim stvaranju scenarija. Za njega nije trošenje vremena ako recimo prođu tri ili četiri godine, jer ima jedan strahovito temeljan rad na istraživanju, i traženju priče, pa tek onda sledi puštanje u rad. Veoma voli glumce, a recimo u filmu "Otac" možete videti kakvu su liniju istkali Goran Bogdan i Srdan Golubović. Ni malo jednostavne priče, bez puno reči, sa puno unutarnjeg osećanja i samosećanja. Iskreno bih voleo da jednom godišnje ima film.https://www.youtube.com/watch?v=hCXUfzEhfkAVrlo ste bili ubedljivi u filmu "Otac", igrate socijalnog radnika koji oca razdvaja od njegove dece. Da li je bilo nezahvalno igrati takav lik?- To su sve uloge, kao što i mi susrećemo razne ljude u našem okruženju. Tako je verovatno svuda. Oličenje birokratskog sistema. Ako ga posmatramo u našoj zemlji možda je taj sistem u stanju rasula. Taj sistem često površno posmatra stvari i dopušta pojedincima da kroz njega iskazuju ličnu moć. Dok je na Zapadu taj birokratski sistem do te mere striktan da isto ne prepoznaje bilo kakvu trunku ljudskosti. U “Ocu” igram tu “prepreku” u borbi čoveka za svoju decu. Slika tog korumpiranog sistema oličena je kroz moju ulogu.U međuvremenu igrate u seriji “Močvara” koju upravo gledamo na RTS. Kakvo je iskustvo bilo raditi na toj seriji?- Prošlog leta sam bukvalno u dahu pročitao taj scenario. Bio sam više nego oduševljen kad sam dobio pozive od Olega Novkovića i Milene Marković. Super je što mogu o tome da govorim na ovom festivalu i o bitnosti scenarija, jer je ta serija tako dobro napisana da skoro nisam nešto slično sreo.Čitajući scenario već sam stvarao film u glavi. Milena je uvek dobro pisala, nekim potpuno drugačijim jezikom. Ima tu specifičnu jezičku strukturu u koju je glumac morao da prodre na određeni način da bi je pretvarao u istinu. Ko se bojao toga nije mogao ni da uspe.Novosadska akademija umetnosti, gde predajete, je višestruko prisutna na ovom festivalu. Da li je epidemija koronavirusa poremetila nešto u radu akademije i kakvi su planovi za jesen?- Svakako jeste poremetila, i mnoge moje kolege su morale da menjaju svoje izbore ili prave nove, da se odlučuju za scene. Vodio sam prvu godinu i radili smo na monolozima pa smo nekako pregurali. Radili smo preko zuma i skajpa odnosno snalazili se kako smo znali i umeli. Izgleda da će se u narednom periodu nastava u nekom smislu odvijati normalno. Podelićemo se tako da će se dve nedelje ići na predavanja, a u zgradi će biti samo po dve generacije studenata. A onda ćemo dve nedelje imati onlajn nastavu.