Bojan Jovanović ušao u Svetsku enciklopediju savremene umetnosti, a pred odlazak u Dubai kaže: Budućnost je u digitalnoj umetnosti

Piše: Radmila Stanković

Bojan Jovanović (53) je grafički dizajner, ilustrator, karikaturista, digitalni umetnik iz Beograda, školovan u Brazilu, sa dugim radnim stažom u SAD. Poznat i priznat u svetu, ovih dana je dobio veliko priznanje: njegova dva rada iz oblasti digitalne umetnosti uvrštena su u "Svetsku enciklopediju savremene umetnosti", koja će 29. novembra biti predstavljena u prestižnoj galeriji "Imperial Falconvilla" u Dubaiju.

Iza enciklopedije stoji The Museum of Americas (MOA), sa sedištem na Floridi, ugledan član Američke alijanse muzeja (American Alliance of Museums). Muzej deluje od 1991. s ciljem da najbolje autore savremene umetnosti iz celog sveta predstavi na velikim međunarodnim izložbama, kao što su ArtBasel, ArtEXPO, i u monografijama i umetničkim časopisima širom sveta.

U "Enciklopediji", koja će biti predstavljena u Dubaiju, Bojan Jovanović je dobio jednu štampanu stranu sa svojim radovima velikih dimenzija: "Rio" i "Defiance". Oba rada su iz sfere digitalne umetnosti, kojom se naš umetnik, član ULUPUDS-a, bavi duže od jedne decenije. Na "UniveCidade - Faculdade da Cidade" u Rio de Žaneiru, Bojan je diplomirao Vizuelne komunikacije, a diplomski rad je objavio u knjizi "Os Bojaneiros".

Tokom rada u Americi bio je deo projekta "Bokiki", a kada se nedavno vratio u Beograd nastavio je sa samostalnim umetničkim projektom "Bojaneiro". Radovi su mu izlagani na izložbama u Tokiju, Jesenjem salonu u Parizu, Londonu, Venecijanskom bijenalu... Nagrada "Botticelli" dodeljena mu je u Palati Borgeze u Firenci - za celokupan doprinos savremenoj umetnosti u svetu, a priznanje "Leonardo da Vinči" dobio je za doprinos inovacijama u savremenoj umetnosti. Uručena mu je u Muzeju nauke i tehnologije "Leonardo da Vinči" u Milanu.

Na pitanje od kolikog mu je značaja mesto u "Enciklopediji" Bojan Jovanović u razgovoru za Nova.rs kaže:

- "Svetska Enciklopedija savremene umetnosti" (Worldwide Encyclopedia of Contemporary Art) je važna, jer na svojim stranicama predstavlja najbolja ostvarenja vizuelne umetnosti u svetu. Trebalo bi znati da su Emirati i Dubai poslednjih godina postali veoma moćno umetničko tržište sa talentovanim umetnicima koji su vezani i za Emirate i Dubai. Tako da je saradnja MoA i Dubaija veoma logična. Meni je mesto u "Enciklopediji" dokaz da su ljudi, od kojih to očekujete, videli, osetili i prepoznali ono što sam radio tokom poslednje decenije. Naravno, i umetnost, kojom se ja bavim je, kao i svaka druga, podložna slobodnim tumačenjima, podelama, navijanjima… Živimo u podeljenom svetu, u podeljenom društvu, i kad vaš rad bude prepoznat kao delo od univerzalnog značaja, to vam uliva nadu - priznaje Jovanović.

Rad na "Enciklopediji" prepoznaje kao "trud merodavnih stručnjaka koji na taj način daju podršku sublimiranoj misli vizuelnih sadržaja koji nas okružuju danas".

- A živimo u vremenu kada se dosta privatnog egzibicionizma bolje kotira na javnoj sceni od onog vizuelnog, umetničkog iskaza. Mediji dnevno prikazuju mnogo toga što često nema ni sadržaja ni smisla. Sve to više liči na neka vrstu samopromocije bez ikakvog realnog značaja za bilo koga osim pojedinca koji to plasira - smatra Bojan Jovanović.

Ekran kao alatka

Na prezentaciji "Enciklopedije" u Dubaiju, Bojanu Jovanoviću će biti dodeljen i specijalni Umetnički sertifikat Muzeja Amerika, kojim se jednom savremenom umetniku, na osnovu odluke Borda direktora muzeja, priznaju postojanost u radu i umetnički kvalitet. Od osnivanja Muzej je u konkurenciji više od 4.500 umetnika iz gotovo 90 zemalja sertifikat dodelio samo za 98 njih, od kojih će se u Dubaiju naći svega 31 umetnik.

Digitalna umetnost je i ovom "Enciklopedijom" stekla status sve priznatije i traženije, o čijem značaju Bojan Jovanović svedoči:

- Sve se zasniva, ipak, na crtežu, na ideji i potezu. Ova umetnost više nije u povoju, u njoj sam od samog početka, pratim je. Nažalost, mlađe generacije sve manje rade sa materijalom i sve manje se bave stvarnim izučavanjem i usavršavanjem klasičnih slikarskih tehnika i metoda. Mnogo novih, a talentovanih ljudi, koji imaju šta da kažu, ostaje bez osnovnog obrazovanja kada je reč o istoriji umetnosti i likovnoj umetnosti. Moj rad je nezamisliv bez obrazovanja koje sam stekao tokom školovanja i usavršavanja u Brazilu i Americi - priznaje Jovanović.

Dodaje kako je, ipak, sreća da svako sa željom da se iskaže, "ima pred sobom ekran kao najbolju alatku".

- Kao što je to za pesnika sredinom prošlog veka bila gitara, danas je mladom čoveku to ekran pred kojim skoro svi provodimo sate i dane. Digitalna umetnost, je pristupačnija mlađim generacijama da se izraze. Oni su nestrpljivi, ne posvećuju mnogo vremena jednoj ideji i brzo prelaze sa jednog na drugo. Nažalost, ne izmišlja se "topla voda", jer se i u ovoj umetnosti, ipak, uči i od starih majstora. Srećom, sada je već stvoren kontinuitet, koji se lako i dobro prepoznaje - ukazuje umetnik.

Svoje opredeljenje za ovu umetnost Bojan objašnjava jednostavnim činjenicama:

- Ona je u skladu s vremenom u kojem živimo. Trenutna inspiracije dobija brzu prezentaciju momenta u kom je nastala. A i kratak je put do ateljea!

Na pitanje kakav je status digitalne umetnosti kod nas, Bojan kaže da je iznenađen brzinom kojom se dešavaju i pomeraju stvari u tom domenu. Ali...

- Većina nas, pa i umetnika, nije imala priliku da uživo vidi većinu slika koje su ih inspirisale za kreaciju - "Mona Lizu", recimo. Ali, svima su dostupne reprodukcije iz brojnih stručnih časopisa, udžbenika, koje informišu umetnika i ne ostavljaju ga ravnodušnim. A nove tehnologije su nam svima dostupne i zato digitalna umetnost ima mogućnost širokog upliva.

Brzina slika, misli i ideja

Umesto priča o politici ili nekim perifernim stvarima, bilo bi dobro, apeluje Jovanović, da se okrenemo zaštiti prava digitalnog rada.

- Kolekcionari često traže da imaju fizički opipljiv dokaz o svojoj novoj akviziciji u svetu likovne umetnosti, zbog čega je važno imati zakonsku regulativu koja ide u korak s razvojem digitalne umetnosti kod nas. Nisam srećan zbog toga, ali budućnost pripada digitalnoj umetnosti. Mnogo genijalnih crteža je nastalo za nekoliko minuta, tako da je pitanje da li mlađe generacije sede za tastaturom ili vežbaju sa olovkom u ruci. Kažu da sve manje ljudi ima vremena i prostora, strpljenja, da ne govorim koncentracije - za duže sadržaje.

Ne možemo zanemariti podatak da je Bojan Jovanović sin Zorana Jovanovića, jednog od najvećih reditelja crtanog filma u nekadašnjoj Jugoslaviji i svetski priznatog autora. Antologijski je njegov animirani film "Zastave" i njegova karikatura "General", koja je u izboru "Njujork tajmsa" svrstana u najbolja svetska ostvarenja. Ponosan na delo svog oca, koji je veliki deo radnog veka proveo u Americi, Bojan Jovanović na kraju kaže:

- Zoran je veoma posvećen onome što radi. Kao otac, uvek mi je bio i danas je podrška. Dosledan. Kada pričam sa njim, to je kao i da gledam njegove animirane filmove i karikature! Voleo bih da ljudu danas vide "Zastave", jer verujem da je to važan film. Bio je bitan u doba kada je nastao, ali i kasnije, svuda gde se prikazivao. Recimo, pred pad režima Salazara sedamdesetih u Portugaliji, prikazivan je publici, kao uvertira, pred početak holivudskih filmova. Narod u Portugaliji je aplaudirao toj kratkoj animiranoj direktnoj formi filmskog izraza. Uživam u brzini njegove slike, misli i ideja.

Bonus video: 87 godina FLU