Miodrag Tabački, “Crteži”, Galerija “Haos”, Beograd.
Esteta. Kad se tako za nekoga kaže, to znači da je erudita i perfekcionista, da samog sebe, osetljivog do nijansi, obavezuje da svojim imidžom i stavom neprestano ukazuje na svoja (estetska) načela i uvide. U umetnosti biti esteta je ozbiljan posao, podrazumeva gotovo renesansnu ličnost. Nažalost, renesansnih umova nema onoliko koliko bismo to želeli radi sveopšteg dobra i uzora, ali ih ipak ima dovoljno da ne zaboravimo šta uistinu znači biti umetnik koji zna šta hoće i duhom i telom. (Za Tabačkog, o čijoj retrospektivi je ovde reč – poznato je – negovanje tela je takođe jedan od estetskih prioriteta.)
Malo biografije – da se podsetimo kako je Miodraga Tabačkog život vodio kroz samog sebe. Otac – profesor istorije, mati – učiteljica. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Perlezu i Zrenjaninu. Iako je primljen na Odsek kostimografije na beogradskoj Akademiji, upisao se na Arhitekturu, gde je studije završio 1972. Dve godine kasnije, diplomirao je i na Odseku za scenografiju Akademije za primenjenu umetnost.
Karijeru je počeo 1973. godine scenografijom za predstavu ”To se nikad ne zna“ Bernarda Šoa. Od tada je uradio scenografije i kostimografije za više od 250 predstava, požnjeo brojne nagrade. Profesor scenografije i kostimografije na fakultetima dramskih umetnosti u Beogradu i na Cetinju, gostujući profesor na Univerzitetu Trent u Notingemu, i na više univerziteta u Americi, danas je u statusu slobodnog umetnika. Istaknuti je umetnik ULUPUDS-a, počasni član UPIDIV-a, i član Komisije za scenografiju Svetskog udruženja scenografa i kostimografa. Od 2018. godine ima titulu počasnog doktora Univerziteta umetnosti u Beogradu. Ukratko, Miodrag Tabački je naš umetnik s međunarodnom reputacijom.
Hronološki, crteži koje sada vidimo “pokrivaju“ karijeru Miodraga Tabačkog dugu pola veka, namenjeni su dramskim, baletskim i operskim predstavama, a izvedeni olovkom, tušem, akvarelom, pastelom. Mnogo su nadahnutiji i ambiciozniji od same skice, zapravo Tabački je scenu podigao na istu ravan s režijom komada. Zato često, čim se zavesa digne, i pred publikom preporođena scena blesne, usledi aplauz njenom autoru!
Njegov crtež je linijski precizan, umetnički maštovit, psihološki formiran. Karikaturalan, na primer, Kir Janja. Budući da je Sterijin komad komedija karaktera, drugim rečima psihološka komedija, nije ni čudo što je Tabački pomno razrađivao personu tvrdice, napravivši od njega crtanog protagonistu. U pozorištu, njegova scena i kostim, sugestivni i moćni, usklađeni su sa sižeom komada i rediteljskom zamisli. Izvan pozorišta, na izložbi, pak funkcionišu samostalno prenoseći fino iznijansiranim likom, pokretom i ambijentom pozorišnu atmosferu dvodimenzionalnoj slici.
Vrh sagledavanja situacije, što književne što pozorišne, jeste sama scena odnosno njena arhitektura/enterijer. Tako je kroz kostim i scenografiju došla do punog izražaja vizija sveobuhvatnog umetničkog dela.
Ne zaboravimo, u istoriji umetnosti arhitektura je dugo smatrana za vrhovnu likovnu disciplinu. Vremenom, na taj pijedestal stalo je pozorište kao totalna umetnost. Tabački je to naslutio, a možda i znao, još na početku karijere, krenuvši putem ovladavanja pojedinačnim veštinama da bi stigao do celine.
U galeriji “Haos“ vidimo jedan mogući, sažeti presek opusa. Elegantno postavljen, bez viška i saplitanja o sujetu koja ne retko, u ovakvim mini-prilikama, zna da nadvlada delo. Tabački ume da kontroliše svoj ego – ne tripuje ga. Pa, on je esteta u svemu!
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare