Moj otac je mrtav već nekoliko godina, ali možda je intervenisao sa druge strane. Žao mi je što nije na ovoj, kaže u razgovoru za Nova.rs pisac Vladimir Pištalo, koji je prošle nedelje postavljen za vršioca dužnosti Narodne biblioteke Srbije. A njegov otac bio je na čelu Univerzitetske biblioteke u Sarajevu.
Pištalo je jedan od najznačajnijih savremenih srpskih književnika. Pisac, prevodilac i profesor, rođen 1960. godine u Sarajevu, diplomirao je na Pravnom fakultetu u istom gradu, a doktorirao na Univerzitetu u Nju Hempširu, u Americi, gde je živeo od 1993.
Iza njega je petnaestak knjiga poetske proze, priča, romana, eseja, prevoda… Za svoj literarni opus ovenčan je brojnim priznanjima od NIN-ove nagrade za roman „Tesla, portret među maskama“, „Kočićevog pera“ za „Veneciju“, „Grigorije Božović“ za „Sunce ovog dana“, do poslednje iz prošle godine – „Meša Selimović“ za zbirku eseja „Značenje džokera“.
Dobitnik je i Nagrade bibilioteke Srbije za najčitaniju knjigu u bibliotekama Srbije 2009. godine, a tokom karijere predavao je na Koledžu Beker u Masačusetsu, na univerzitetima u Beogradu i Nju Hempširu.
Takođe, od 2019. godine predsednik je Kulturnog foruma Evropskog pokreta u Srbiji, a radio je i kao scenarista za TV Beograd i bio urednik u više književnih časopisa.
Iako još uvek nije stupio na novu dužnost, Vladimir Pištalo je za Nova.rs podelio prve utiske nakon imenovanja na čelno mesto najstarije kulturne institucije u nas.
Kao detetu direktora Univerzitetske biblioteke u Sarajevu i bibliotekarke, mislite li da je poziv da dođete na čelo Narodne biblioteke Srbije bio sudbinski…
– Jedan moj prijatelj kaže: „To ti je otac sredio“. Naravno otac je mrtav već nekoliko godina. Možda je intervenisao sa druge strane. Žao mi je što nije na ovoj. Postojale je veza sa bibliotekom i pre života. Kad je majka bila trudna sa mnom izdavala je knjige u biblioteci. I bibliotečka prašina se, krvlju, prenela na mene.
Kada ste imenovani za v.d. direktora Narodne biblioteke srpska javnost ponovo je mogla da se podseti vaše bogate biografije, ne samo kao plodnog i nagrađivanog pisca, već i uglednog predavača na svetskim univerzitetima, urednika, scenaristu… Koliko će vam ogromno iskustvo biti od pomoći na novoj funkciji?
– Rečeno je – čuvaj se čoveka jedne knjige, ali i čoveka jednog iskustva. Knjiga je – identifikacija, empatija, prevođenje. Čovek uđe u knjigu i iz nje izađe veći. Još u 12. veku ljudi su se žalili da su današnji (ondašnji) ljudi – patuljci.
– Da – glasio je odgovor – ali mi smo patuljci koji stoje na leđima divova. Ti divovi su u knjigama. Čovek koji čita ima više nego jedno iskustvo. Bibliotekar populariše knjigu. On je posrednik između knjige i čitaoca. I to radi svime što zna i razume, svim svojim iskustvima.
Iako još niste stupili na novu dužnost, niti se upoznali sa „funkcionisanjem“ Narodne biblioteke, kakva je vaša vizija budućnosti najstarije kulturne institucije u nas?
– Želeo bih da vratim nagradu Narodne biblioteke za najčitaniju knjigu i da uvedem nagradu za najbolju knjigu koju bi dodeljivali pisci. Nameravam da posećujem biblioteke po Srbiji. Tako ću saznati o lokalnim problemima. Te posete podvlače značaj bibliotekara i oni treba da se osete cenjeni. Intenzivirao bih saradnju sa regionalnim, evropskim i svetskim bibliotekama i povećao broj radnika koji rade na tome. Revitalizovao bih prostor biblioteke na Kosančićevom vencu koja je stradala u bombardovanju 1941. godine i tamo ponovo održavao letnja čitanja. Najsrećniji bih bio kad bi se ponovo izgradila ta zgrada.
Posle godina i godina „dobrovoljnog izgnanstva“, hoće li Srbija, ne samo zbog ove funkcije, biti ponovo vaš dom?
– Pitali su Džemsa Džojsa kad će se vratiti u Dablin. On je odgovorio: „Nisam ni odlazio“. Očigledno – hoće.
Radite već neko vreme na romanu „Pesma o tri sveta“. Strahujete li da će vas nova funkcija odvojiti od tog romana, i pisanja uopšte?
– Tomas Man je hiljade strana svog opusa stvorio pišući jedan sat dnevno. Ali redovno. Poslovica kaže: „Knjiga je vrt u džepu“. Niko vam ne brani da otvorite vrata i uđete u taj vrt. Čak i kad se radi o knjizi koju sami pišete.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar