Depresivni mladi čovek u jednako depresivnom posleratnom periodu ulazi u bioskop da pogleda jedan američki film i otvara mu se potpuno novi svet.. Ovo bi bila gruba skica priče "Mrtvi ugao" Aleksandra Tišme koja je reditelja Slobodana Šijana pokrenula da konačno napravi literarnu antologiju filma 20. veka na ovim prostorima. Ali, ne iz svog, već iz tuđeg ugla. Ti "tuđinci" čije je rukopise o filmu objedinio u knjizi "Pisci u bioskopu: Književna istorija naših filmskih doživljaja" su: Ivo Andrić, Branislav Nušić, Stanislav Vinaver, Rastko Petrović, Miloš Crnjanski, Boško Tokin, Danilo Kiš, Aleksandar Petrović, Bogdan Tirnanić, Dubravka Ugrešić...
Na gotovo 500 strana našle su se pripovetke, odlomci iz romana, dnevničkih, memoarskih ili novinskih zapisa u kojima oni daju svoj doživljaj filma od pojave sedme umetnosti na ovim prostorima do raspada Jugoslavije.
Šijan je antologiju, koju su objavili Filmski centar Srbije i Službeni glasnik, predstavio na susretu sa medijima na Festivalu evropskog filma Palić, objasnivši da je ta knjiga sazrevala u njemu dugo.
– Tražila je svoju formu gotovo decenijama. Od kada sam prvi put pročitao novelu Aleksandra Tišme „Mrtvi ugao“ ostao sam fasciniran otkrićem da se o filmu može tako pisati. A pisao je o jednom depresivnom mladom čoveku u posleratnom dobu koji uđe u bioskop i gleda neki američki film… Ali, Tišma ulazi u minucioznu analizu svih detalja njegovog doživljaja tog filma, uključujući ulazak u bioskop, šta ga privlači na plakatima, kako traži sedište, šta se dešava kad počinje film, koja su njegova razmišljanja… Bilo mi je to jako uzbudljivo i počeo sam da čitam razne knjige pripovedaka tražeći ima li u njima nešto slično. I kada bih pronašao nešto slično, skupljao bih te tekstove. I vremenom nakupilo se dosta toga. U jednom trenutku pomislio sam da bi bilo dobro napraviti antologiju tekstova koji su nešto sasvim drugo od filmske kritike ili filmskih eseja. To je nekakvo prozno svedočenje o životu filma kod nas, o našem doživljavanju filma – ukazao je Šijan.
Knjiga je svedočanstvo, kako je naglasio, da je film imao prilično buran život u našoj sredini.
– Film je bio prisutan čak i kada se nisu snimali filmovi kao značajan doživljaj u životu naše kulture i našeg čoveka – kazao je Šijan, neskromno istakavši da je vrlo zadovoljan kako je to uradio.
Tekstovi u knjizi svedoče o snažnom prisustvu i delovanju filma na formiranje ličnosti autora, ali i svih nas.
– To je i suština ove knjige: ona je svedočanstvo o značaju filma za jedan čitav vek. A to je protekli, 20. vek za koji slobodno možemo reći da je bio vek filma. Čitajući i skupljajući sve te književne tekstove najviše su me dotakli oni koji su se najdublje posvetili tome. Tu svakako mislim na Andrićevu „Panoramu“ ili na roman „Senke na zidu“ Radoslava Petkovića. Naravno, tu je i Tišma i jako puno drugih tekstova.
Šijanu je u procesu „sklapanja“ antologije najzanimljivije bilo kako da dođe do prvog teksta o otkriću filma na ovom tlu.
– Razmišljao sam kako bi bilo divno da postoji neki tekst o prvoj bioskopskoj projekciji kod nas u Beogradu. Ali, da to ne bude klasičan prikaz o tome šta se u bioskopu prikazivalo, već da postoji literarno svedočenje. I onda slučajno naletim na jednu priču našeg glumca i prvog filmskog režisera Čiča Ilije Stanojevića koja se zove „Kinematograf“. I ta priča je, čini mi se, kao neki začetak naše fantastike, usput duhovita. Nekako se sve lepo slagalo, kockicu po kockicu i ja sam sve podelio na određene karakteristične periode – pre filma, pa otkrovenje filma, potom avangarda. To je vrlo značajan period, film je među intelektualcima bio najpre prihvaćen od avangardnih umetnika. Oni su verovali u novo doba, posle tog groznog Prvog svetskog rata pridavali su veliki značaj toj novoj umetnosti. Upravo su je oni i zagovarali kao umetnost. Posle toga dolazi do supremacije ton filma, a možemo reći čak i zabavnog filma – naveo je reditelj.
Nalazio je, što mu je bilo izuzetno uzbudljivo, i tekstove koji opisuju šta se dešavalo sa filmom u bioskopima i tokom Prvog svetskog rata i Drugog svetskog rata.
– Našao sam sjajan tekst o poseti holivudskog glumca Džona Garfilda nekim partizanima u logoru u Italiji… Ima mnogo stvari koje su ostale nepoznate. Iako su objavljivane, ostale su u senci. A pokrio sam i dolazak moje generacije. Za nas film nije bio neka senzacija, već neizbežno iskustvo. I tu ima sjajnih tekstova, moja knjiga zapravo pokriva film negde do raspada Jugoslavije. Naravno, uz svedočenja dnevničkog ili proznog tipa o raspadu zemlje – ispričao je Šijan.
Reditelj kultnih filmova „Kako sam sistematski uništen od idiota“, „Davitelj protiv davitelja„, „Ko to tamo peva“, „Maratonci trče počasni krug“, pre pet godina ovenčan je nagradom „Aleksandar Lifka“ za doprinos kinematografiji na Festivalu evropskog filma Palić. Kao gost ovogodišnje filmske smotre na Paliću ocenio je i da je festival sebi obezbedio značajno mesto na evropskoj festivalskoj mapi.
– Festival ima dobar koncept i što se nagrada tiče i dopada mi se to ukrštanje inostranih i domaćih autora. To nama samo diže vrednost, a ovo je i prilika da se vide neki filmovi koji inače nemamo priliku da vidimo.
Trenutno snima „Budi Bog s nama“, svoje prvo ostvarenje posle „S.O.S. – Spasite naše duše“ iz 2007. Njegova antologija donosi i rukopis Boška Tokina koji je i glavni junak novog filma.
– Daj Bože da ga završim. Nekako sve ide dosta teško, i zbog koronavirusa i svega. Imali smo prekid od godinu dana, nastavili smo u junu, iako je film trebalo da bude završen još prošlog juna. Ostalo nam je još tri nedelje snimanja. Prešli smo polovinu i najteže smo snimili. Čini mi se da je sada malo lakše i nadam se da će sve ispasti okej – kazao je Šijan.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar