25 godina "Haosa": Od cara Lazara do Dositeja

Galerija "Haos", sa adresom u Dositejevoj 3, proslavila je večeras 25 godina svog postojanja otvaranjem izložbe dela Milije Nešića, ali i osvrtom na sve ono što je obeležilo period istrajavanja u misiji negovanja crteža i podrške umetnicima.

- Nije bilo lako kao što nikome i nije lako u kulturi. Istrajati na jednom specifičnom konceptu kao što je crtež i staviti ga u fokus, bilo je dodatno teže. Nekako mi se čini da je Galerija "Haos" incidentna pojava na našoj likovnoj sceni - rekla je osnivač i vlasnik galerije Borka Božović.Za proslavu 25 godina postojanja svoje galerije, Borka Božović je odabrala postavku radova MIlije Nešića (1934) za koga kaže da je čitav svoj život posvetio umetnosti i da nema oblasti u kojoj nije ostavio traga i činio iskorake -  u skulpturi, slici, fotografiji, performansima, svojim čuvenim mrdalicama i crtežu koji mu je bio esencijalni likovni izraz.

- Svojim životnim stavom, čestitošću, nepotkuplivim duhom i, pre svega, svojim osobenim likovnim delom postao simbol nepristajanja, pobornik pobune protiv laži i nasilja svake vrste, personifikacija slobodnog čoveka u zarobljenom, totalno haotičnom svetu u kome danas živimo. Kao vizuelni stvaralac ogledao se u više različitih medija među kojima crtež, svakako, zauzima mesto suštinske zamisli dela, temelj svakog njegovog likovnog promišljanja, bilo da je reč o skulpturi, slici, fotografiji ili ovoj veoma izražajnoj i samostalnoj likovnoj disciplini. Naročito u vremenima oskudnim, kada se teško dolazilo do likovnih materijala, crtež je uvek bio na dohvatu ruke, kao prva mentalna vežba ili neophodni nagonski izraz. Crtež je bio i ostao Milijin nezaobilazni likovni govor - istakla je Borka Božović.Ona je istakla da joj je čast što su sa njom večeras i hroničar Beograda Petar Peca Popović, Goran Marković, koji je posebno vezan za Miliju Nešića, i Dejan Atanacković, nekadašnji izlagač Galerije "Haos", koji su "svima nama davali snage da istrajavamo na pravim vrednostima koje su i sami zastupali".Peca Popović: Put od cara Lazara do Dositeja

Rok kritičar i publicista Petar Peca Popović istakao je da se o 25 godina Galerije "Haos" može govoriti na nekoliko načina.- Najlakše je reći od Toškovića do gospodina Nešića. Može se reći i od cara Lazara do Dositeja, od Oluje i bunkera u Dejtonu do korone i Ovalne sobe u Vašingtonu, a može se govorii i o 25 godina nepristajanja jedne osobe da istakne belu zastavu uprkos svemu kroz šta smo prošli za četvrt veka. Galerija "Haos" je osnovana u jednoj od najgorih godina naših života - 1995. kada smo bili pod sankcijama, a u okruženju rat. Kada su se u našoj sredini razni ljudi naoružavali mržnjom i šovinizmom, u Galeriji "Haos" u početku se vršilo razoružavanje drugim stvarima u našem životu - rekao je Popović.

On je napomenuo da se na prstima jedne ruke mogu nabrojati galerije u svetu koje neguju crtež, tu "najstariju duhovnost koju civilizacija kojoj pripadamo poznaje".- Da 25 godina uspevate da održite svoju ideju, zaista je veliki podvig. Kroz tih 25 godina Galerija "Haos" je postala alternativni kulturni centar Beograda. Možemo reći više od 400 izložbi, više od 500 umetnika i dve velike incijative - ona pod imenom velikog slikara Miće Popovića i ona koju je Galerija sprovela sa akademikom Vladimirom Veličkovićem. Zahvaljujući tome dobili smo nekoliko generacija umetnika, a "Haos" je bila i adresa gde su bez stida i straha dolazili umetnici i iz sveta koje nismo imali priliku da vidimo. Volimo Beograd zato što ludaci uspevaju da izdrže uprkos svemu. To je mesto gde svaku ideju možete da iznesete ako u nju verujete, a Borka i njena porodica znaju šta su morali da podnesu zbog toga - kazao je Popović.On je istakao da je "put od cara Lazara do Dositeja simboličan".- U Ulici Cara Lazara smo gajili bunt, nadu i hrabrost. U Dositejevoj ulici pokušavamo da se setimo vrednosti koje je taj čovek doneo u Srbiju i koju vrstu svetla je ostavio iza sebe. Galerija "Haos" ostavlja iza sebe veliku prosvetiteljsku liniju delovanja i kada jednog dana bude muzej crteža, nas neće biti, ali ćemo znati da smo živeli u herojsko vreme - naglasio je Peca Popović.Dejan Atanacković: Nasušna potreba za normalnošću

Pisac i slikar Dejan Atancković je istakao da je Galerija "Haos" jedno od onih uporišta "svima kojima je Beograd sve više kao nekakav arhipelag, mapa nekih raštrkanih mesta između kojih niču toksične betonske praznine, mesta do kojih ponekad  stižemo i srećemo se kao brodolomnici, a dolazimo ovde jer znamo da tu žive neki ljudi kao mi".- Znamo i to da kada izađemo odavde, tamo napolju sve više i sve češće važe neki tuđi zakoni, koje uspostavljaju režimski batinaši, vlasnici kockarnica, korumpirane vladike i uopšte živi neki drugačiji svet od onog na koji smo navikli. Nemojte me pogrešno razumeti. Nije ovo nikakva elitistička priča. Naprotiv, ovo je je eventualno tek jedan lament nad normalnošću, nad običnim stvarima i sećanjima, lament nad gradom koji nestaje, ne zato što se menja, već zato što pretsaje da bude grad. Zato smo ovde, u ovoj galeriji, zbog nasušne potrebe za normalnošću i zbog sećanja koja delimo - rekao je Atanacković.Miliju Nešića Atanacković je nazvao "neminovnim disidentom, disidentom bez izbora, sukobljenim sa ponekad vidljivim, ponekad skrivenim nasiljem, ali nasiljem koje decenijama unazad, uz povremene varijacije intenziteta, traje i opstaje u korenu društva".- Danas kada saznajemo da je svaki sedmi ili deveti građanin Srbije član SNS-a, nekako je posebno važno ukazati na sve ono na čemu opstaju kultovi ličnosti, bolesni režimi i korumpirana religija, strah, banalnost, ulizištvo, a sve su to teme koje su oduvek prisutne u Milijinom radu. I danas dok se sred Beograda podiže onaj čudovišni lažni idol, ne mogu da se ne zapitam kako bi izgledao Stefan Nemanja u izvedbi Milije Nešića, nekakva mrdalica verovatno, koja bi duhovitim preispitivanjem naše istorije i našeg autističnog odnosa prema njoj, svakako isprepadala mnoge učmale umove. Mrdalice u krajnjoj liniji i postoje da bi razigrale posmatrača, da bi ga nasmejale, probudile njegovu slobodnu volju, a sve to zajedno i razigranost, osmeh, sloboda, pojmovi su potpuno nepodnošljivi totalitarnom umu koji ovih dana sklapa onaj neostaljinistički užas na Savskom trgu - istakao je Dejan Atanacković.Na Miliju Nešića gleda, kako je rekao, kao na umetnika koji svojim radom "daje primer ispoljavanja slobode i koji se već decenijama maestralno koristi upravo onim najmoćnijim oružjem od kog strepe tirani, vlastodršci, prodani akademici i pseudo-intelektualci".- Jedno strašno oružje, moćno i nepobedivo koje se zove smisao za humor - dodao je Atanacković.Milija Nešić: Hvala gospođi Borki 

- Zahvaljujem gospođi Borki koja ima hrabrosti da se decenijama bavi samo jednom disciplinom, crtežom. Zahvaljujem na ljubavi sa kojom je priredila ovu moju retrospektivnu izložbu i na divnom tekstu koji je napisala. Umetnost je san koji ljudsko biće sanja u budnom stanju. Borka svoj san sanja i ostvaruje već 25 godina i želi da njen san o muzeju crteža postane stvarnost - rekao je Milija Nešić.Božović: Sa SBB planiramo muzej crtežaVlasnica Galerije "Haos" Borka Božović rekla je da kompanija SBB već godina pomaže rad galerije i da planiraju stvaranje muzeja crteža.- Ministarstvo kulture nam je pre neki dan uplatilo neka sredstva - nedovoljna, za ovogodišnji program, a mi smo pred kraj godine. Mi im se ipak zahvaljujemo, jer nas nisu potpuno otpisali, kao što je to učinio Grad Beograd i njegov Sekretarijat za kulturu. Međutim,  postoji jedna društveno odgovorna firma koja nas pomaže godinama i bez čije pomoći bismo odavno zatvorili vrata ove galerije. Reč je o SBB-u i njihova fondacija je za ovu priliku kupila novu opremu zahvaljujući čemu večeras imamo video prezentaciju koju je uradio Marko Nedeljković. Sa fondacijom imamo nameru da realizujemo muzej crteža. Nadamo se da ćemo ovom gradu i kulturi ostaviti kolekciju koju smo sakupljali četvrt veka - istakla je Božović.Kolekciju Galerije "Haos" čini oko 650 crteža preko 500 umetnika, sa svih kontinenata i različitih generacija.Večerašnjem događaju prsustvovali su i Dragoljub Mićunović, Vida Ognjenović, Nataša Vučković, Zoran Živković, Aleksandra Jerkov, Balša Božović...