126
Juče je obeležena 26. godišnjica NATO agresije. Uz sav pijetet prema žrtvama, zahvalnost veteranima i onima koji su položili živote u odbrani SRJ, ipak bih se bavio domaćom agresijom pomahnitalog režima.
Glava režima Aleksandar Vučić, über patriota i ministar informisanja u vreme agresije, ne ove sad, nego one od pre 26 godina, ionako se sprijateljio sa ljudima koji su bili lica politike projektila.
Toni Bler, tadašnji premijer Velike Britanije, i Gerhard Šreder, nemački kancelar u vreme bombardovanja, postali su Vučićevi savetnici. Toliko su se zavoleli, da je Šreder na 18. godišnjicu agresije pozvan da govori na naprednjačkom mitingu u „Areni“. Fondaciji Bila Klintona Vlada Srbije donirala je dva miliona dolara.
U vreme rata na Kosovu 1998. Vučić je dobio trosoban stan, za vreme bombardovanja se uselio. Eto i nekih lepih patriotskih uspomena Aleksandra Vučića.
Prošle nedelje se taj borac za nacionalnu stvar obrušio na jednog veterana 63. padobranske, jer je taj čovek Hasan Omerović nosilac, odlikovanja za hrabrost, sa svojim kolegama štitio studente tokom najvećeg protesta u istoriji Srbije.
Onakvog kakav Vučić neće ostvariti ni u najvlažnijim snovima.
Uprkos tome što je rezerve mitingaških glava u Srbiji iscrpeo pa se bacio da ih dovlači iz dijaspore da uveličaju njegov istorijski debakl zakazan za 28. mart. Datum još nije potvrđen, klizni je ko Uskrs, a samo zbog toga što Vučić kalkuliše. Na kraju možda ga i ne bude, ko što je onoliko odlagao formiranje svog kao nadstranačkog pokreta, a sve iz razloga što nije mogao da skupi zadovoljavajući broj neistrošenih imena. Niko normalan i neucenjen neće s njim. Formiranje Pokreta za narod i državu ulazi u finale u momentu kada Vučić na svojoj strani, sudeći po masovnim protestima u celoj Srbiji, nema narod, a sve manje će imati i državu.
Koliko su kivni na veterane, svedoči i to što tim ljudima nije dozvoljeno da uđu u kasarnu u kojoj je trebalo da bude održano obeležavanje godišnjice NATO agresije. Nije dozvoljeno ljudima koji su krvarili i stavljali život na kocku zarad naše budućnosti. Oj, sramoto, ima li ti kraja?!
Ne znam sa kojom nesrećom koja nas je zadesila u poslednjih dvadesetak godina može da se poredi ova nacionalna pohara koju sprovodi režim Aleksandra Vučića evo već 13. godinu.
Dokle je to stiglo, svedoči informacija da su na udar došli čak i somelijeri koji su angažovani da predstavljaju Srbiju na sajmu vina „Vintaly“ u Veroni. Povučeni su jer podržavaju studentske proteste.
Ko zna kako su se ovi poznavaoci slaganja hrane i vina zamerili glavi režima. Da nije neko negde gde ne treba doveo u pitanje da sveznajući, omnipotentni košarkaški trener, general, inženjer, neimar, pronalazač, mangup iz bloka, tučaroš, navijač, selektor reprezentacije, predsednik Srbije i pasionirani enolog, vlasnik vinskog podruma i ljubitelj vinske mušice – razlikuje vino od sirćeta ili ne daj Bože – dekanter od običnog bokala.
Režim je nepoželjan, ali po svaku cenu želi da opstane. I u takvoj situaciji spremni su na sve što bi moglo da im produži rok trajanja, koji je odavno istekao, i proizvod koji se i dalje na silu drži na rafovima je počeo baš da vonja
Isti taj „hrabriša“ nas je toliko podelio a sve zarad svoje fiksacije da zadrži vlast po svaku cenu, iako vidi da gde god se pojave naprednjaci, opkoli ih bar 20 puta više građana iz tog kraja da im zvižde i govore im da nisu poželjni.
To se za vikend desilo na Zvezdari. U subotu došli „ćaci“ u Veljka Dugoševića, skupili se građani, onda došla policija, dva puta brojnija od „ćacija“, ali na kraju su morali da se povuku pred pištaljkama i vuvuzelama prkosnih Zvezdaraca.
Komšije oterale „ćacije“. Sutradan ih je ovaj patriota nivoa – ne dam Glinu, ne dam Gazivode (i jedno i drugo dao, ma nisu ga ni pitali), ponovo postavio tamo da trpe uvrede besnih građana.
Naravno da je dovukao policijsku brigadu, nekoliko marica, da bi štitili „ćacije“. Više je bilo policije nego njih.
Podela među Zvezdarcima je postala još dublja.
U viber-grupi stambene zajednice kojoj pripadam baš za taj vikend bila je zakazana radna akcija čišćenja i sređivanja okoline naše zgrade. Od 170 stanova odazvalo se nas desetak.
Akcija nije realizovana, jer su ljudi koji su se prijavili da volontiraju otišli da kažu „ćacijima“ da nisu poželjni.
Neki smo u grupi postavili snimak šta se dešava u komšiluku. To je bilo dovoljno da neke komšije kažu da tom sadržaju nije mesto u viber-grupi koja se bavi pitanjima u vezi sa zgradom i zamislite šta su uradili. Napravili su svoj viber-ćacilend – novu viber-grupu. Kao što su studenti koji žele da uče, a većina njih i nisu studenti, napravili svoj kamp u Pionirskom parku. Podela ide dotle da se dele i stambene zajednice.
Režim ima skroz sužen manevarski prostor. Ostalo je jedino da plaćaju ljude.
Zbog toga što građani pokazuju sve manji stepen tolerancije prema okupljanjima pristalica SNS, ova partija je svuda suočena sa sličnim scenama kao što je bila ova na Zvezdari.
Režim je nepoželjan, ali po svaku cenu želi da opstane. I u takvoj situaciji spremni su na sve što bi moglo da im produži rok trajanja, koji je odavno istekao, i proizvod koji se i dalje na silu drži na rafovima je počeo baš da vonja. Kad kažem da su spremni na sve to znači na neki ozbiljniji incident.
Nije li pre neki dan onaj što je kao izmislio olovku za obrve rekao da je počeo rat, jer je neko upucao nekog drugog, koji je u SNS-u. Preskočili su da kažu da je upucani poznati reketaš i siledžija u Odžacima i da je razlog upucavanja privatni sukob ovog dvojca.
Čuvajte se. Pad režima će potrajati, ali je jasno da ih ljudi neće.
Opozicija pokušava da doprinese, ali su nevidljivi. Za to je kriv minuli rad, lični kvaliteti lidera, ali i propaganda režima. Sada su se setili da treba formirati vladu narodnog poverenja. Kao i u slučaju Vučića koji pravi pokret za narod al’ bez naroda, i u opoziciji je ovaj činilac u deficitu. Da, i njima fali još samo narod i poverenje koje su izgubili u godinama nekonzistentne politike.
Među njima su i oni koji su razbili jedinstvo koalicije „Srbija protiv nasilja“, pola njih bilo bispremno da izađe na sledeće Vučićeve izbore (ako ih raspiše, a pominjao je mogućnost da budu u junu) uz izgovor da nikad nije bio slabiji i da treba da ga pobedimo. Jedine prepreka takvoj samoubilačkoj odluci jeste strah od reakcije studenata. Tamo je i onaj prevarant koji je na skupštinski odbor za odbranu i bezbednost odneo anonimnu dojavu da je bivši predsednik Vojnog sindikata Novica Antić hrvatski špijun (a prethodno su ga režimski mediji predstavljali kao ruskog agenta), i ima još onoga što bih im mogao zameriti.
Uprkos tome činjenica je da je to najbolja opozicija koju imamo. Druge i nemamo, ukoliko studenti i njihovi profesori ne odluče da naprave korak u tom smeru.
Onda ih saslušajmo bar dok se ne pojavi neko drugi, jer ako se taj ne pojavi na nekim sledećim izborima, opet ćemo imati režim protiv starih znanaca iz opozicije.
Znamo sve njihove mane i uz sve to bolji su od protivnarodnog režima Srpske napredne stranke.
I ono što je još važnije – bili bi smenjiviji.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
