Rojters: Da li će savez Tramp-Netanjahu opstati u slučaju dugotrajnog sukoba

Ciljevi Izraela i Sjedinjenih Američkih Država, koji nisu baš skroz isti u skladu sa izjavama dvojice lidera, sigurno će se dalje razvijati u narednim nedeljama.

Kada su pokrenuli zajedničku kampanju bombardovanja Irana u subotu ujutru, Tramp i Netanjahu su potvrdili da im je cilj pad verskog režima.

Dva dana kasnije, u obraćanju u Beloj kući, prvom od početka sukoba, američki predsednik više nije smatrao svrgavanje iranske vlade svojim glavnim prioritetom, tvrdeći da SAD prvenstveno žele da unište iranske rakete i mornaricu i spreče Islamsku Republiku da nabavi nuklearno oružje.

Američki ministar odbrane Pit Hegset (Pete Hegseth) izjavio je istog dana na konferenciji za novinare da operacija nije "takozvani rat za promenu režima".

Nasuprot tome, Netanjahu je pozvao Irance da izađu na ulice i svrgnu svoje lidere.

"Prvo ćemo stvoriti uslove koji će omogućiti Irancima da uzmu sudbinu u svoje ruke", rekao je izraelski premijer u ponedeljak na Foks njuza.

Na pitanje Rojtersa o strategijama dve zemlje, američki zvaničnik upoznat sa internim diskusijama u Beloj kući izjavio je da su one težile različitim ciljevima.

"Promena režima je deo toga", rekao je neimenovani zvaničnik misleći na Izrael.

Ali izraelski zvaničnici privatno priznaju da ako Tramp želi da okonča rat, Netanjahu neće moći da nameru američkog predsednika zaustavi, prenosi Rojters.

"Ako predsednik Tramp odluči da je stigao do kraja ove operacije pre Netanjahua, on će je okončati", rekao je bivši američki ambasador u Izraelu Den Šapiro (Dan Shapiro) koji sada radi u Atlantskom savetu, vašingtonskom tink-tenku.

Pritisci vezani za američku unutrašnju politiku mogli bi da utiču na razmišljanje Donalda Trampa da li da se rat odugovlači i širi.

Operacija, koju je pokrenuo američki predsednik, koji je svoju popularnost među biračima MAGA (Učinimo Ameriku ponovo velikom - Make America Great Again) izgradio na odbijanju stranih vojnih intervencija, nije popularna u SAD

Prema anketi Ipsos-a, samo jedna četvrtina Amerikanca podržava američke napade na Iran.

Iako su operaciju pozdravili spoljnopolitički jastrebovi u Vašingtonu, koji su dugo nastojali da svrgnu autoritarni režim u Teheranu, neki zvaničnici Bele kuće se plaše da bi to diplomatsko kockanje moglo da ugrozi šanse republikanaca da zadrže kontrolu nad Kongresom pošto se bliže izbori u novembru, koji se po tradiciji održavaju na polovini mandata svakog američkog predsednika.

Taj strah može da bude opravdan jer bi tekući sukob, ako potraje, mogao da poremeti tržišta brodarstva i energije, i da utiče na kupovnu moć, što je velika briga za Amerikance.

Prema ranijim anketama, Amerikanci imaju uglavnom nepovoljno mišljenje o izraelskoj vladi, 59 odsto, prema anketi istraživačkog centra Pju (Pew) sprovedenoj u oktobru, u poređenju sa 51 odsto godinu dana ranije.

Na vlasti veći nekoliko decenija, Netanjahu se često sukobljavao sa američkim predsednicima, podseća Rojters.

Izraelski premijer je javno kritikovao demokratskog predsednika Baraka Obamu (Barack) zbog pregovora o nuklearnom sporazumu sa Iranom i posvađao se Džozefom Bajdenom (Joseph Biden) zbog izraelske vojne ofanzive u Pojasu Gaze.

Međutim, od povratka Trampa u Belu kuću u januaru 2025. godine, izraelski premijer se sastao sa republikanskim predsednikom sedam puta, pokušavajući da skrene pažnju sa rata u Pojasu Gaze i naglasi opasnost koju predstavljaju iranski balistički raketni i nuklearni programi, rekao je neimenovani američki zvaničnik.

Dok je američki predsednik slao izaslanike u Ženevu i Oman na indirektne razgovore sa Iranom, SAD i Izrael su mesecima radili na planiranju zajedničke vojne kampanje, čiji je vremenski okvir finalizovan pre nekoliko nedelja, prema rečima jednog izraelskog zvaničnika.

Poslednji sastanak Trampa i Netanjahua, brzo dogovoren, održan je iza zatvorenih vrata 11. februara u Beloj kući.

Za Netanjahua, produženi sukob predstavlja priliku da poboljša svoj imidž pre veoma osetljivih parlamentarnih izbora u oktobru.

Netanjahu (76) se i dalje suočava sa optužbama za korupciju, njegov savez sa ultranacionalističkom desnicom se raspada, a napadi Hamasa 7. oktobra 2023. godine delimično su ga diskreditovali na bezbednosnom frontu, iako on poriče bilo kakvu odgovornost.

Međutim, Netanjahu je poznat po svojoj političkoj oštroumnosti i uprkos anketama koje predviđaju njegov poraz u oktobru, on bi i dalje mogao da pobedi ako izraelski vojni i civilni gubici, kao i ekonomski uticaj rata, ostanu ograničeni, ocenio je Udi Somer, profesor političkih nauka na Univerzitetu u Tel Avivu.

"Ako uspe relativno brzo, kao što je to učinio tokom izraelsko-američkih napada u junu 2025. godine, to će ići u njegovu korist. On (Netanjahu) će se predstaviti kao zaštitnik nacije i kao neko ko je uspeo da neguje posebno plodonosan odnos sa američkom administracijom", smatra Somer.

Drugi analitičar Amoc Asa El sa Instituta Šalom Hartman u Jerusalimu ocenio da čak i ako Izrael uspe da ostvari svoje vojne ciljeve u Iranu, to neće ubediti deo biračkog tela, uključujući i samu desnicu Netanjahua.

"Događaji iz protekle tri godine bili su toliko traumatični, dramatični i odvratni za ovo neodlučno biračko telo da ne mislim da bilo kakva pobeda u Iranu može to da nadoknadi", rekao je analitičar.