"Nazad se ne može": Šta da se radi, studenti? Čto djelat, Vučiću?

Samo najveća politička sila u zemlji može da da odgovor na pitanje sa početka teksta. To više nije Aleksandar Vučić.

I to je već svima jasno, sem onome kome to treba da bude. Na pitanje svih pitanja danas mogu da daju odgovor samo studenti.

To nam jasno pokazuje februarsko istraživanje Crte (ono koje je bilo glavni razlog policijskog desanta na nevladine organizacije) 46% građana veruje da studenti mogu da reše političku krizu na dobar način, 21% veruje da to može da učini Vučić, a čak 12 % građana veruje da to mogu da urade i studenti i Vučić.

Zbog ovih 12% ono cirkuzanje opozicije u skupštini je bilo višak.

Ekspertska komisija profesora Beogradskog univerziteta konstatovala je u izveštaju da zahtev studenata za objavljivanje dokumentacije o padu nadstrešnice u Novom Sadu nije ispunjen, a da nisu ispunjeni ni zahtevi za procesuiranje svih koji su napadali studente, od početka demonstracija, niti zahtev da postupci koji se vode protiv onih koji su protestovali budu okončani, tako što će sa tih ljudi biti skinuta odgovornost.

Ostavke, ultimatum

Studentski zahtevi nisu i očigledno je da neće biti ispunjeni, a studenti imaju veliku političku snagu. Šta s njom?

Ona je tolika da mogu da zatraže i ostavku Aleksandra Vučića.

S obzirom na to da čak 80% građana smatra da su studentski zahtevi opravdani, a da je nesumnjivo da jedinu stvarnu vlast ima Vučić više je nego očigledno da bi za tako nešto imali većinsku podršku.

Dalje, studenti, iako su pojedini plenumi već odbacili ovu ideju, mogu da traže formiranje ekspertske vlade, sa kratkim mandatom, koja bi trebalo da pripremi održavanje fer izbora. Zalaganje za tako nešto jeste politički, ali nije stranački zahtev. Fer izborni uslovi pitanje su opšteg dobra i javnog interesa.

Opravdanost zahteva je neupitna kada je jasno da izvršna vlast sprečava tužioce i sudije da sprovedu postupak profesionalno do kraja i utvrde da li je korupcija pobila 15 ljudi.
Ono što je problematično je sastav vlade – ko bi u njoj sedeo o čemu bi trebalo postići saglasnost. Studenti, za razliku od drugih učesnika u političkom i javnom životu, imaju legitimitet da ovakav zahtev postave.

Treće, i ne manje bitno od prva dva predloga, a potpuno u skladu sa duhom svojih zahteva, studenti mogu da traže smenu Zagorke Dolovac i tužioca za organizovani kriminal Mladena Nenadića.

Posle četiri i po meseca očigledno je da ovi tužioci neće da se bave istragom koja mora da dâ odgovor na pitanje - da li je korupcija ubila 15 ljudi. U slučaju da krenu ovim putem nužno bi bilo na ova dva najvažnija tužilačka mesta zahtevati izbor tačno određenih osoba, u koje imaju poverenja.

Uzimajući u obzir podršku studentima koju je pokazalo istraživanje Crte za ovakav zahtev bi verovatno bila dvotrećinska.

#blockquote_0

Za koju god bi se opciju opredelili ona bi trebalo da bude postavljena u vidu ultimatuma sa rokom vlastima za ispunjenje do 15. marta.

Malo rizičnije, ali takođe izvodljivo bilo bi da takav ultimatum bude postavljen na samom skupu sledeće subote.

U tom slučaju jasno precizirati rok za ispunjenje zahteva i predloga okupljenim građanima šta da se radi do isteka roka. Ovakav pristup podrazumeva veliki rizik jer pobunjena Srbija ima velika očekivanja da tog 15. marta, sledeće subote, stvar bude rešena.

Generalni štrajk, blokade

Neispunjavanje ultimatuma razlog jer da se proglasi Generalni štrajk, sa velikim G. Generalne probe su dobro prošle.

Zaustavljanje celokupnog javnog života moguće je postići kroz dogovor studenata sa seljacima o organizovanju blokada puteva i pruga u celoj zemlji. Podsetiti se kako je Zoran Đinđić organizovao Generalni štrajk.

Nazad se ne može, zamrzavanje postojećeg stanja niti je realno niti bi bilo dobro, a ovo su načini koji omogućavaju put napred.

#blockquote_1

Smetnja ispunjenju studentskih zahteva oličena je u sistemu državnog aparata i političke vlasti. Jasan zahtev sa ciljem uklanjanja te smetnje, praćen jasnim planom za zaustavljanje javnog života, imao bi nesumnjivu podršku većine građana Srbije.

Takav zahtev bi bio ispunjen i to mirnim putem.

Odluka kroji istoriju

Društvo je na prekretnici.

Imamo veliku šansu da krenemo putem normalnosti. Putem duž kojeg se cene znanje, humanost, posvećenost, trud, rad, poštenje, istinoljubivost, hrabrost, lični i profesionalni integritet. Sve suprotno onome čemu sada svedočimo u javnom prostoru.

Studenti se nalaze na korak do pobede.

A da bi do nje došlo treba se suočiti sa još jednim izazovom.

Ako kaniš pobijediti ne smiješ izgubiti – moraš doneti odluku da hoćeš da pobediš. Sve što počne mora jednom da se završi. Višemesečne šetnje, blokade i protesti mogu konačno da završe trijumfom. Tu priliku ne treba propustiti.

Nije lako odlučiti da hoćeš da pobediš. Velika je to odgovornost. Visoka je cena slobode. Onaj ko odlučuje suočava se sa užasom greške. Treba razumeti razmere tog užasa naročito kada onaj koji odlučuje time kroji istoriju.

Neke odluke mora da donese i druga strana. Ona koja onemogućava ispunjavanje studentskih zahteva jer na taj način štiti svoj opstanak.

Ona koja pravi kontra okupljanja – kontra mitinge, kontra penzionere, kontra poljoprivrednike, kontra studente i pravi živi štit oko bunkera. Ignorišu realnost i odnose snaga.

Baš kao i neki drugi diktatori koje istorija pamti, a koji su takođe koristili decu kao živi štit. Nikoga od „vlastele“ nije bilo da ih brani.

To je bila poslednja faza njihove vladavine.

Nazad se ne može. Tamo je odmazda režima.

Plenumi, zborovi, ultimatumi, tehnička vlada, ovako ili onako, ali sad se napred mora.

Baš smo grešni što smo ovoj deci navalili toliki teret na pleća.