Ministar zdravlja Zlatibor Lončar naveo je da je u 2020. godini od bolesti povezanih s koronavirusom umrlo 10.356 ljudi, što su preliminarni rezultati istraživanja komisije za "brojanje umrlih" od kovida 19. Profesor dr. Zoran Radovanović pozdravio je to što je Lončar “priznao da su stvarni brojevi umrlih oko tri puta veći od prikazivanih” i zaključio da to što je ministar rekao znači da je u Srbiji od korone umrlo oko 20.000 ljudi.
“Sa svim tim da smo uzeli i zdravstvene kartone i potvrde o smrti i izjave rodbine, prijatelja ono što bi mogli da dovedemo u vezu sa koronom za 2020. godinu taj broj je 10.356“, rekao je Lončar.
Profesor Radovanović koji je više puta upozoravao da se zvanične brojke o smrtnosti od kovida 19 ne poklapaju s onim što se dešava u srpskim bolnicama, pozdravlja ovu izjavu.
Povezane vesti:
“Za svaku pohvalu je što je ministar Zdravlja priznao da su stvarni brojevi umrlih oko tri puta veći od zvanično prikazivanih. To je veliki pomak ka otkrivanju istine o uticaju pandemije na zdravlje građana Srbije”, kaže profesor.
Podseća da je skoro polovina ukupnog broja umrlih od korone u Srbiji, koji iznosi 7.043, zabeležena od početka 2021. godine. Zbog toga bi, kako kaže, moglo da se proceni da je, prema evidenciji koju otkriva Lončar, ukupan broj umrlih od korone u Srbiji oko 20.000.
“To se slaže sa viškom smrtnosti za poslednjih 17 meseci koja iznosi 27.500 osoba. Možemo da kažemo da je 5 do 7 hiljda umrlo iz drugih razloga – uglavnom zbog to što su zdravstvene službe bile angaživane na suzbijanju koronavirusa pa im nije pružena adekvatna nega. Onda presotaje još 20.000”, objašnjava on.
Naglašava da je “ministar konačno ovom problemu pristupio iskreno i sa željom da građani dobiju punu informaciju”.
“Jedino vlasti ostaje dužna da nam saopšti zašto je toj meri krivotvorila podatke. Nepobitno je da obolevanje nije moglo da ima spontan tok onako kako je prikazivano. Imamo čvrste dokaze da je tu bila umešana ljudska ruka”, kaže.
Naglašava da vlast mora da ogovri zašto je to rađeno, jer da se sve iskreno prikazivalo onda bi i odnos prema građana epidemiji bio ozbiljniji.
“Da su građani znali u aprilu i u toku prošlog leta, na primer, znali da je više ljudi umiralo, dugčije bi se ponašali. Da su znali da su i obolevanja i umiranja smanjivana nekoliko puta imali bi veću predostrožnost. Neko je za to odgovoran”, poručuje Radovanović.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar