Piše Ranko Pivljanin: SPS i Dačić rentijeri naših nekretnina

Kolumne 15. apr. 202114:31 > 16:25
Podeli:
ranko pivljanin
Ranko Pivljanin, Foto: Promo

Ako pođemo od toga da je u Srbiji politika odavno biznis onih koji se njom bave, onda je logično političke partije smatrati preduzećima preko kojih ovi „biznismeni“ posluju, i to ne samo koristeći privilegije vlasti kada se iste dočepaju. Jedna od najdugovečnijih i najbogatijih „firmi“ iz ovog polja delatnosti je Socijalistička partija Srbije čije bogatstvo nije samo vokalni potencijal njenog lidera zajedno sa njegovim trgovačkim sposobnostima da, na svaki mogući i nemogući način, isposluje opstanak na vlasti ili prihodi Dušana Bajatovića kao najplaćenijeg kadra ove stranke. Njihovo pravo bogatstvo su nekretnine.

Prema tvrdnjama Janka Veselinovića, predsednika Pokreta za preokret, SPS u svom posedu ima 80 od 100 najluksuznih nekretnina u Srbiji od kojih su 32 upisane kao imovina stranke, a ostale se koriste kao društvena imovina.

Primera radi, zgrada u kojoj je centrala stranke na Studentskom trgu ima 3.000 kvadrata čiji deo izdaju i ubiraju oko 400.000 evra godišnje, pa je samo po tom osnovu za ovih tridesetak godina prihodovala milione evra.

SPS je nastao pre 31 godinu kao džoint venčer Saveza komunista Srbije i Saveza socijalističkog naroda Srbije, s tim što se njihove politike odrekao ali nekretnina nije, pa je danas u pogledu vlasništva nad zgradama najbogatija partija u Srbiji ( verovatno i u regionu), ako ne računamo Srpsku naprednu stranku koja trenutno u posedu drži celu državu.

Po principu „gde su dobre nekretnine tu su srpski radikali“ i SRS se svojevremeno dočepala čuvene zgrade Magistrata u centru Zemuna na 30 godina uz neki simbolični zakup od 1,5 dinara po kvadratu. Vrhovni sud je 2009. godine presudio da oni moraju napustiti tu zgradu ali se to, koliko je poznato, nije desilo.

Juče je gospodin Janko Veselinović, upravo ispred sedišta SPS-a predstavio predlog zakona o oduzimanju imovine ovoj stranci i njeno prebacivanje u državno vlasništvo, a najzanimljiviji deo predloga je onaj koji predviđa da se 50 odsto vrednosti koristi za pomoć žrtvama režima SPS-a i Slobodana Miloševića. Bojim se samo da, iako SPS raspolaže impresivnim brojem skupih kvadrata,oni ni iz bliza ne bi bili dovoljni da kompenzuju nevolje kojima je njihova politika zagorčala živote milionima ljudi.

Verovatno će Sava promeniti tok dok se konačno ovo pitanje ne reši, ali je dobro da je neko barem proceduralno pokrenuo marifetluk „es-pe-es“ preduzeća koje je jeftinim trikom prigrabila i faktički privatizovala, tolike zgradurine koje joj ni po čemu nisu pripadale. Da je bilo pravde i zakona sve te zgrade su tada trebale biti vraćene državi, njima bi raspolagala Republička direkcija za imovinu i onda bi i druge stranke, pa i SPS, pod istim uslovima, rentirale taj prostor i plaćale zakupninu, umesto što socijalisti sada nastupaju kao rentijeri i ubiraju prihod od nečega što je imovina države, to jest svih nas. Ovako, em besplatno stanuju, em lihvarski ubiraju rente, sve pod zavodljivim socijalističkim parolama o zaštiti interesa proleterijata, radnika i poštene inteligencije. Baš bih voleo da mi neko pokaže radnika koji je video vajde od kirija koje sve ove godine ubiraju Dačić i kompanija.

U suštini, najstabilniji i najprobitačniji deo njihove partijske infrastrukture nije njihova ideologija i borba za prava onih u čije ime, navodno, nastupaju već vrlo konkretne stvari od cigli, betona i stakla koje su im garant opstanka čak iako nekim slučajem izgube vlast. Socijalisti su se na vreme obezbedili i teško da mogu doći u situaciju, primera radi, Demokratske stranke koja se kao prosjak seljaka okolo. Na kraju krajeva, u nekom od tih objekata uvek mogu da otvore i neki reprezentativni ugostiteljski objekat – recimo „Kafana kod Slobe“ , „Petokraka“ ili „Mrkino ćoše“. Pevača već imaju, a mi ostali možemo samo da sviramo…

Komentari

Vaš komentar