11
Ranom zorom (06:45) u subotu familiju užičkog lekara dr Željka Bacotića probudila je patrola policije da ga upozori da ne učestvuje na protestima. Policajci su uranili, sreću ugrabili, kako bi zakucali i na vrata Srđanu Vukši, predsedniku Opštinskog odbora DS Kovin da ga obaveste kako je okupljanje zabranjeno. Neki dan su njih desetorica upali u stan Milorada Petrovića sa Uba da ga kazne što je pozivao na proteste.
Tamo gde je zafalilo Vulinovih aktivista za ovu specifičnu kampanju „od vrata do vrata“, policijski službenici su angažovani kao operateri na telefonskoj centrali, pa su tako u Požezi telefonom upozorili Bojana Radovanovića iz Udruženja građana „Inicijativa za Požegu“ da mu nije pametno da se pojavljuje na protestima, a na isti način i uz istu sugestiju upozorena je i Ljiljana Bralović iz pranjanskog udruženja „Suvoborska greda“. Telefonanisti u plavom su na taj način upozoravali i građane Pančeva, Kule, Požarevca, Novog Pazara, Gornjeg Milanovca, Prijepolja, Aleksinca…
Pošto režim nije bio siguran da će „momci u plavom“ biti dovoljni da obave taj odvratni i protivzakoniti zadatak plašenja građana, za svaki slučaj je pripremio i pomoćni ešalon u vidu žena obučenih u „haljinice boje lila“ sa idejom da izvedu „lila“ revoluciju tako što bi „naoružane“ kanticama ljubičaste boje, izašle na puteve i mostove i tom farbom obeležavale sve automobile koji učestvuju u blokadama. Posle bi, valjda, naprednjački „auto-mehaničari u crnom“ pod okriljem noći menjali lični opis karoserija tih automobila.
PROČITAJTE JOŠ:
Dakle, režimske kukavice, sa očima buljavim od straha, bile su u stanju da poture žene za njihov prljavi, fašistički posao obeležavanja nepodobnih, dok je glavna među njima utekla put Loznice i Jadra da, prenemažući se i masteći, ispira mozak tamošnjim ljudima kojima je nameran da otme zemlju i živote zarad profita jedne, po zlu znane, multinacionalke kojoj se obećao, a izgleda je i ona njemu što šta obećala. Pa će malo da potpiše zakon o eksproprijaciji, pa onda neće, pa će da ga vrati na doradu, pa će da pravi novi sa izmenama i dopunama, pa će da ostavi stari… Za to vreme njegova medijska parapolicija u stanju najveće borbene gotovosti sa one flekave televizije boje uloška malo je tercirala njemu, a malo više
bljuvala po ljudima koji su na ulicama srpskih gradova tražili pravdu i skidanje žuljevitog naprednjačkog jarma s vrata. Nesvesno su pogodili suštinu samo u naslovu svoje celodnevne gebelsovštine nazvavši je Teror nad narodom.
Kako je krenulo, samo je pitanje dana kada će se iz šarenila Vučićevih duginih boja izdvojiti i ona žuta, materijalizovana u traku koju će stavljati na ruke svih koji nisu spremni da aplaudiraju uznapredovalom ludilu vlasti i da žmure pred očiglednom propašću zemlje. Ne budemo li toga svesni, ne budemo li podigli glavu i uzeli se u pamet i pokazali snagu, budimo sigurni da nam svima sleduju nenajavljena buđenja, neželjeni telefonski pozivi i reversiranje žute trake.
Aleksandar Vučić, ne naučivši ništa, ali i po samoj logici stvari, zaigrao je igru svih autokrata koja je neumitnost u trenutku kada peščani sat vlasti počne nezaustavljivo da curi. Tada, po pravilu, glavni junak u odeždi slona uđe u staklarsku radnju, a znamo kako se ta poseta završava. Kada vođa „izgubi“ glavu, više ničija nije sigurna.